utorak, 04.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 06.10.2018. u 12:47 Jelena Kavaja

Bankarski Robin Hud ostao bez kuće i posla

Italijan Đilberto Baskijera je tokom sedam godina prebacio ukupno milion evra od bogatih na račune siromašnijih klijenata da bi stekli uslove za kredit
Баскијера свој поступак описује као побуну против система који на цедилу оставља пензионере и младе људе без новца (Фото А. Васиљевић)

U vre­me glo­bal­ne fi­nan­sij­ske kri­ze ko­ja je 2009. te­ško po­go­di­la Ita­li­ju, ban­kar iz ma­log me­sta u Do­lo­mit­skim Al­pi­ma na­šao se u muč­noj si­tu­a­ci­ji da mno­gim kli­jen­ti­ma ob­ja­šnja­va da ne­ma­ju pra­vo na kre­dit. Dok je vla­da očaj­nič­ki po­ku­ša­va­la da spre­či ban­krot, Đil­ber­to Ba­ski­je­ra je re­šio da uzme stvar u svo­je ru­ke.

„Uvek sam sma­trao da je naš za­da­tak, po­red za­šti­te šte­di­ša, da po­mog­ne­mo lju­di­ma u ne­vo­lji”, re­kao je za list „Ko­ri­je­re de­la se­ra”.

Pu­nih se­dam go­di­na uzi­mao je po­ma­lo nov­ca od imuć­nih kli­je­na­ta i pre­ba­ci­vao ga na ra­ču­ne onih ko­ji bez tog do­dat­ka ne bi mo­gli da do­bi­ju za­jam. U ovom pa­ra­lel­nom ban­kar­skom si­ste­mu, do­go­vor je bio da zaj­mo­prim­ci vi­šak na kra­ju vra­te. Še­ma je pro­pa­la 2016. go­di­ne, ka­da je mno­štvo kli­je­na­ta do­šlo u si­tu­a­ci­ju da ne mo­že da vra­ti kre­di­te. 

Da je sve te­klo po pla­nu, za ita­li­jan­skog Ro­bi­na Hu­da bi ve­ro­vat­no zna­li sa­mo sta­nov­ni­ci ma­log me­sta For­ni di So­pra ko­ji­ma je po­mo­gao. Sa­da ceo svet zna za Ba­ski­je­ru i mno­gi mu se di­ve, ali je pi­ta­nje da li će nje­mu ne­ko pri­te­ći u po­moć sa­da ka­da je ostao bez po­sla i ku­će, ko­ja je za­ple­nje­na.

U za­tvor ne­će mo­ra­ti jer ita­li­jan­ski za­kon omo­gu­ća­va su­di­ja­ma da pro­gle­da­ju kroz pr­ste lju­di­ma ko­ji ni­su osu­đi­va­ni. Kao olak­ša­va­ju­ća okol­nost mu je uze­to i to što ni cen­ta tu­đeg nov­ca ni­je uzeo za se­be. 

Ban­kar do­bro po­znat u ma­loj za­jed­ni­ci, pa i oni­ma od ko­jih je uzi­mao, re­kao je za ita­li­jan­ske me­di­je da je lič­no zvao sva­kog ošte­će­nog kli­jen­ta da mu ob­ja­sni šta ga je na­te­ra­lo na to. Svoj po­stu­pak opi­su­je kao „prav­du” i po­bu­nu pro­tiv si­ste­ma ko­ji „osta­vlja na ce­di­lu pen­zi­o­ne­re i mla­de lju­de bez nov­ca”. 

U slič­nim slu­ča­je­vi­ma u dru­gim ze­mlja­ma su­do­vi ni­su ima­li to­li­ko raz­u­me­va­nja za ro­bin­hu­dov­ske mo­ti­ve. Je­dan ne­mač­ki ban­kar je 2007. osu­đen na sko­ro tri go­di­ne za­tvo­ra za slič­no de­lo. Pre­ba­cio je 2,4 mi­li­o­na do­la­ra sa ra­ču­na bo­ga­tih kli­je­na­ta na ra­ču­ne onih ko­ji u pro­tiv­nom ne bi ima­li ni­ka­kve šan­se za kre­dit. Dve go­di­ne ka­sni­je u SAD je na go­di­nu da­na za­tvo­ra osu­đe­na me­na­džer­ka ban­ke ko­ja je za osam go­di­na „pre­u­sme­ri­la“ vi­še od 300.000 do­la­ra. Sud je po­sum­njao da ni­je baš sav no­vac dat oni­ma ko­ji­ma je bio pre­ko po­tre­ban. 

Od­bra­na ita­li­jan­skog ban­ka­ra na­gla­si­la je to­kom su­đe­nja da je nji­hov kli­jent do­neo te­šku od­lu­ku u tre­nut­ku ka­da je zbog fi­nan­sij­ske kri­ze stro­go po­o­štre­na pro­ce­du­ra za odo­bre­nje kre­di­ta. Od 2008. do 2011. na­go­mi­la­ni dug Ita­li­je je po­stao jed­na od naj­ve­ćih bri­ga Bri­se­la (ne­što slič­no se po­na­vlja i sa­da), ko­ji se pla­šio da će ban­krot Grč­ke efek­tom do­mi­na po­vu­ći i Ita­li­ju.

Ta­da­šnji pre­mi­jer Sil­vio Ber­lu­sko­ni je us­peo da spre­či su­no­vrat stro­gim me­ra­ma šted­nje, zbog če­ga mno­gi Ita­li­ja­ni ni­su mo­gli da do­bi­ju kre­di­te. Po­li­tič­kog ve­te­ra­na je fi­nan­sij­ska kri­za ta­da ko­šta­la vla­sti. Usle­di­la su broj­na su­đe­nja za ko­rup­ci­ju i uma­nje­nja ka­zne, ali ni­šta ni­je ugro­zi­lo nje­gov sta­tus jed­nog od naj­bo­ga­ti­jih Ita­li­ja­na, s po­ro­dič­nim imet­kom od sko­ro se­dam mi­li­jar­di evra. 

Đil­ber­to Ba­ski­je­ra je iz­be­gao za­tvor, ali je do­ži­veo sud­bi­nu lju­di ko­ja je kod nje­ga iza­zi­va­la sa­ža­lje­nje. Bez ku­će i po­sla šan­se za even­tu­al­ni kre­dit su mu ni­ka­kve.

Za „Ko­ri­je­re de­la se­ra” je re­kao da je pla­tio pre­vi­so­ku ce­nu i da ne bi po­no­vo ura­dio isto. 

Komentari8
4b6fb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivan Zgrozeni
Sta je ovaj pajac mislio? "Pomoci" nekome da dobije kredit a ne pomoci mu da ga vrati i nije pomoc. Samo je pogorsao polozaj tih ljudi. A i svoj.
dušan
I ja živim u toj istoj Italiji ali nije lako objasniti čitaocima da stil života u Srbiji i Italiji nije isti. Ima pravo sudija kako u tekstu piše kad oceni da sirotinji te pare i nisu bile preko potrebne ! U kapitalizmu postoje 3 sloja-klase a ne dva kako u školi pogrešno uče decu. Pvo ima gazde-poslodavci i zaposleni u državnoj službi koji žive od 'svog rada' ali su bogati jer taj rad relno vredi mnogo manje . Drugi sloj-klasa su oni koji rade za poslodavce i na čijim leđima svi žive. I treći sloj je sirotinja koja 'kraducka' , živi od kredita, socijale . sumnjivih poslova i penzija...Ova treća kategorija je ta koja uzima kredite znajući da nema i ne može da ih vrati .Ti neće i ne žele da pređu u prve dve kategorije jer niti znaju niti hoće ( ne isplati im se)da rade i plaćaju dažbine i budu u 'sistemu' nego žive kao neki paraziti.
Петар,ЗАГРЕБ.
Дал итко вјерује од коментатора да банкар са барем десет посто провизије није напунио тајни рачун у порезној оази на некој острвској државици?
MilanM
A da li vi mislite da je to nemoguce otkriti?
Читач
За чланак дајем 5 звездица
Домагој
И ко зна колико је оштетио сопствену фирму која неће моћи да наплати своја потраживања. Концепт кредитне способности постоји са разлогом. Из истог овог разлога је и дошло до прављења и пуцања балона тржишта некретнина у САД . Давали су масовно кредите људима који нису способни да те кредите враћају (између осталог, погледајте за израз NINJA LOAN). Наставак приче сви знамо и још осећамо. И увек је најлакше бити великодушан туђим парама...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja