sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 06.10.2018. u 13:05 Darinka Vasojević

Srećna lica u redu ispred poslastičarnice u Havani

Ovi redovi su me podsetili na moj boravak u Rusiji 1976. godine i njihove redove za sladoled i kvas, ali u isto vreme i na slobodu šetanja noću po Lenjingradu za vreme belih noći, kada dan ni prestajao nije, i kada smo mogli kao studenti da ne spavamo po celu noć
Фото Пиксабеј

Stavila sam tačku na mom globusu. Sa istočne obale Australije do Kube će biti isto toliko sati putovanja kao do Srbije. Spojiću i te koordinate. Znam posle ovog putovanja izgledaće mi i Srbija i Australija drugačije.

Gledam divnu plavu obalu Koralnog mora pored kojeg šetam svaki dan i vozim bicikl i menjam plaže, i zamišljam tu drugu obalu u Kubi, koju ću tek da vidim.

Stigli smo u Havanu, moj mlađi sin i ja, preko Los Anđelesa i Majamija kasno noću. Majami i Havana su samo oko 100 milja daleko. U Majamiju smo češće čuli španski nego engleski. Kad smo stigli u Havanu i prošli carinu, odmah smo  uzeli  taksi i krenuli ka našem smeštaju blizu meksičkog zaliva, na Malekomu, u Vedadu.

Karlos, naš domaćin, čekao nas je iako je bilo već 22.30. Samo je izronio iz mraka. Naša komunikacija je bila vrlo interesantna. Znao je malo engleski, baš koliko i mi španski, ali smo imali pripremljene male rečnike za različite situacije i učili smo upravo ono što nam je trebalo. Karlos je bio tako ekspresivan i živahan da smo mogli odlično da ga razumemo, a onda smo počeli da uviđamo koje su reči iste u španskom i srpskom. Jedna od prvih reči je bila kanal, kada nam TV nije radio.

Foto Piksabej

Povlačio bi donje očne kapke i ponavljao: „Looking, looking”. Onda nam je jednog dana otkrio da mu je mama Kineskinja a otac Kubanac. Pričao nam je kako je i on pokušao da radi van zemlje. Otišao je u Španiju i brao je jagode na farmi ali mu to iskustvo nije bilo naročito lepo.

Prva tri dana talasi su ludo udarali i dostizali visinu do 10 metara a kapi vode kvasile posmatrače udaljene 50 metara. Kao da si pod Nijagarinim vodopadima. Autobusi i vozila nisu vozili uz obalu. Tokom noći talasi su bili još veći, snažnije su udarali i bilo je hladnije.

Nijednog trenutka se nisam plašila nevremena. Disala sam slobodu, vraćala sam se u godine moje prve i druge decenije života.

Sve je pravilo neku čudnu vezu. Sve mi je bilo blisko, i oštećeni trotoari, velelepne vile okrunjene vremenom; ljudi i crni i beli, sa izražajem života na licu. Sve je vrvelo od života. A naročito žene, njihovi osmesi, glasan smeh, iskra u očima, njihova energija, boje, oblici tela. To se oseća kroz njihove pokrete, da one uživaju u svom telu i svojoj ženstvenosti, ma kog oblika telo bilo. Nose mahom helanke, uske bluze i haljine.

Nije bitno šta posedujemo u ovom svetu, važno je da si „dobro”, živ i da osećaš svoj život, da mu se raduješ, da se raduješ svakom novom danu, samo što je došao, što je nov i što je tvoj, i što si ti u njemu.

Devojčice u školi imaju lepe uniforme, suknjice modernog kroja. Školska deca su vrlo pristojna na ulici i zabavljaju se sa svojim društvom. Uživaju u kolektivnim sportovima i kreću se u grupama.

Dugačke kolone ljudi čekaju ispred Kopelije, najpoznatije poslastičarnice, smeštene u velikom parku podeljenom na četiri dela. Ovi redovi su me podsetili na moj boravak u Rusiji 1976. godine i njihove redove za sladoled i kvas, ali u isto vreme i na slobodu šetanja noću po Lenjingradu za vreme belih noći, kada dan ni prestajao nije, i kada smo mogli kao studenti da ne spavamo po celu noć.

Foto Piksabej

Prilazi centru Havane izgledaju kao favele. Učmali gradski život, siromašno stanovništvo, mala deca tek nešto starija od beba, možda od godinu-dve, sama na ulici hodaju. Mačke i psi dobroćudno i slobodno šetaju ulicom.

Habana Vieja, Stara Havana, 1982. zaštićena od UNESK-a.

Trgovi, zgrade, neke obnovljene sa divnim fasadama pastelnih boja. Pastelno plava je izgledala mnogo lepše nego na slici. Gomile turista. Galerije sa divnim dvorištima, baštama, sa tropskim rastinjem. Popločane ulice kamenom. Predivne gradske kapije.

Kubanski mladenci izlaze iz jedne takve kapije sa devojčicom i dečakom. Dečak je bio naročito interesantan, pravi mali karakter u minijaturnom sakou.

Divno uređena aleja od klesanog kamena, sa crnim lampionima i mnogobrojnim lavovima čuvarima u Prado ulici. Aleja prepuna slika i umetničkih predmeta, rezbarenih životinja, muzičkih instrumenata.

U zelenoj zgradi , na balkonu, koja gleda na glavni trg, pili smo kafu i jeli voćnu salatu od ananasa, papaje i guave. Bila je odlična, ali ne baš kao ono sveže, organsko voće, koje smo kupili u faveli.

Foto Piksabej

Ogromna pijaca suvenira i slika najrazličitijih stilova i tehnika, kombinacija modernog slikarstva i tradicionalnih slika Havane sa karakterima iz kubanske revolucije. Prosto ti se vrti u glavi od toliko boja i detalja. Mala pijaca sa simpatičnom prodavačicom, mladom Kubankom, koja je govorila engleski bolje od ostalih.

Svidele su mi se dve slike sa motivima kubanske arhitekture i oldtajmera. To je motiv koji je svugde prisutan, ali te dve omanje slike, bile su za mene nešto posebno. Sve vrvi od umetnosti. Puna ogromna hala na pristaništu. Tu možete ići i satima razgledati hiljade slika, umetničke predmete, antikvitete, dekorisane tablice za kola, lutke, majice, tanjire, šešire, tašne i suvenire od kože, mačke, žabe, sve obojeno živim bojama, zatim papirne modele kola i motora, oldtajmera napravljenih od limenki, modele brodova, maske, bubnjeve, domino…

Duž uskih hodnika izložene slike sa svetlim i jarkim bojama. Motivi arhitekture, divnih zgrada i trgova, oldtajmera, portreti starih dama koje puše i neobičnih muških i ženskih karaktera.

Mali vozić koji je vozio od Vedada, od Kohibe, do Stare Havane. Prvo je bila jedna kompozicija, a vrlo brzo su dodali još jednu, tako da se biznis udvostručio preko noći, ali se i vozić više kvario. Čekali bi ga a on se ne bi pojavio. Inače, vozio je po ceo dan, do kasno u noć. Za jedan krug trebalo mu je oko sat vremena a karte su bile jeftine.

Hodamo jednom od većih ulica, Kaje 23. Iz jedne male, mračne ulice izlaze policijska kola sa dva policajca na prednjim sedištima. Izgleda nam da su zadnja sedišta prazna.

Kad odjednom, vidimo ruke čoveka kojima skriva glavu, a zavukao se između prednjeg i zadnjeg sedišta, a onda ugledamo još jednu osobu, koja se nalazila u neprirodnom položaju i skrivala glavu takođe. Izgledali su kao glumci koji pokušavaju da izbegnu paparace.

Video se njihov osećaj stida, a ne arogancije i ponosa, kakav bi bio u nekoj zapadnoj zemlji u sličnoj situaciji.

Sedimo u restoranu "Čučerija", sa vrlo prijatnim enterijerom u narandžastim i zelenim tonovima. Jedan dobrodušan pijanac je veoma glasan i uznemirava parove koji prolaze pored okolnih restorana i pokušava da uspostavi konverzaciju sa njima. Desetak minuta kasnije, pas lutalica, srednje veličine, nailazi ulicom i počinje agresivno da laje i reži u pravcu pijanog čoveka. Mnogobrojni prolaznici kao da ne primećuju tu scenu. Pored ljutog psa prolazi jedna starica i ne obraća pažnju na njega. Pijanac lagano odstupa kao da se pravda psu. Tek kad je pijanac otišao, pas se umirio i nastavio da hoda svojim putem.

Ogromna ruska crkva sa prelepim kupolama bila je zatvorena, iako je bio petak. U obližnjem parku statua pravoslavnog sveštenika, poklon sa Kipra.

Na drugoj strani zaliva, u smiraj dana, statua Hrista mamila je svojom čarolijom. Gledali smo danima na tu drugu stranu u pravcu Hrista i znali smo da moramo otići tamo da ga vidimo izbliza. Čekali smo jedno popodne trajekt koji je tuda saobraćao. Bio je prepun ljudi, svi su stajali, nije bilo mesta.

Foto Piksabej

Mermerna statua sa izdignutim postoljem, visoka je dvadesetak metara, teška oko 320 tona, može se videti iz različitih delova Havane. Napravljena je i dopremljena iz Italije postavljena je u zaliv 1958. godine. Hristova desna ruka je blizu brade, a leva na grudima. Najviše me je asocirao na Hrista u Riju, u Brazilu.

Što više putujem, shvatam da svaka zemlja koju posetim ili živim u njoj, je centar sveta za sebe, sa svojim posebnim vrednostima, kulturom i interpretacijom sreće. U životu sam videla mnoge ljude kako čekaju u redu, i uglavnom nisu bili srećni u toj situaciji. Oni su čekali da vreme u redu prođe što pre, da bi oni nastavili sa svojim životom i srećom.

Prolazeći danima pored poslastičarnice „Kopelija”, videla sam stotine srećnih lica dok čekaju u redu za sladoled. Oni nisu odlagali svoju sreću, uživali su u svakom trenutku.

Lepota ima svojih hiljadu lica, a isto tako i sreća.

 

Darinka Vasojević, Gold Koust, Australija

 

 

 

 

Komentari36
a1808
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran
Ono sot necu d azaboravim an Kubi je: Sok od iscedjene secrne trske, bili u nekom selu...ono je FANTASTICNO. Provuku trsku kroz neke valjke, rucno, i iscede tecnost, dodaju vodu malo(koliko se seca, davno bilo), i ono s ene zaborqavlja. Groblje u Havani, gde bogatasi sahramkivami. U jedna grob moze d ase udje samo ako se savijes...da oiskazes mrtvom postovanje. Tvrdjava u Santjagu de Kubi. Jedn amracna prostorija imala rupu, koja, vodi u more i tu koga zatvore, kad tad nabasa na rupu. Mislim to Spanci drzali. Ja imam obicaj d atrcim kad odem ana more, p asam tako trcao i po nekim kubanskim selima. Jedan stariji Kubanac me zaustai i trazi cigare. Nemam, reko, ne pusim. A mislim se, od nas trazite cigare, a imate najbolej na sveu. I jednom sami isao u iz Amerike preko Kanade na Kubu, oostalo bilo iz Kanade i jednom iz Amerike. N aulazsku iz Kanade me pitaju gde sam bio, kazemo Kuba....Odrzali nam predavanje i da s ene ponovi. Uzese z aujaka cigare.:)
Aleksandar
Boze me sacuvaj,gde si ti druze skolu zavrsavao kd si ostao nepismen?
Beogradjanin Schwabenländle
2/, И сви ти стари филмови су били преведени на шпански језик. Вожња је била стварно занимљива и видела се велика разлика у пејсажу, језера, брда и свуда до хоризонта само шећерна трска. Виделе су се и некадашње фарме за стоку са настрашицама као перони на станицама за говеда, ипак је сунце било веома јако за стоку и требало им је мало хлада. нажалсот све су те фарме била празне, напуштене, ни једно говедо нисмо видели. Око 100 км пред острво сам морао да напустим и да узмем такси, који је бус компанија за мене организовала и преко једног насипа дођем на Кајо Коко. Такси услуга и није била баш јефтина, 100 $. Иначе тада је Кубанцима било забрањено да долазе на то острво где сам провео 10 дана божанствених дана. Нажалост са једном хордом Канађана чија је једина занимација било да се брчкају у базену ( море 50 метара удаљено) са луфтмадрацем који је био крцат пивом. Становао сам у једној вили Melia Hotels, све је било перфектно, услуга, храна, пића, све без ограничења.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Зоран, прошао доста на Куби, што аутобусом, што изнајмљеним колима. Куба и Флорида су две различите земље, Флорида је потпуно равна , без иједног брда, колико се сећам највишља тачка има висину од око 7 метара, Куба има брда и планине, долине. Само у томе постоји велика разлика. Када сам ишао на острво Cay Coco кренуо сам из Хаване аутобусом, у УСА би рекли Overland bus. Већ сам почетак је био трагикомичан, то је била стара станица Грејхаунд буса, мала зграда са наткривеним стајалиштем за аутобус.И нечете веровати, и карте су биле из оног времена, такође сва " папирологија " је била од Грејхаунда. Али све је функционалисано без прекора, једино што су карте за аутобус, такорећи нов новцат Мерцедес са климом и дебелим завесама због који сам муку мучио са суседом, јер их је стално повлачио, биле 6 пута контролисане, задњи пута када смо веч изашли из Хаване. И успут смо гледали старе видео касете, вестерни са Реганом из 40-60-тх година. невероватно. Кубанци су били одушевљени. 2/
Zoran
Oseca u vazduhu da su slicne. Kuce pored puta na Floridi vrlo sirotinjksi izgledaju. Nadvoznjaci isto. Pumpe su im katastrofa, ja gore nisam video u Americi. Prosao sam i ja Kubu, od Havane do Santjaga de Kube. Za istocnu obali Floride samo dve trake, guzva....tesno...Florida ne lici na Ameriku, to treba pripojiti Kubi.
Zoran
Ma srecni na Kubi, ne mogu da vam opisem. Bio 4, 5 puta.
драган лучић
Белгија је у време бума ауто индустрије имала 4 милиона становника. Пошто се појавила потреба за ауто гумама, Белгијанци су отишли у Конго по каучук. Не само што су крали оно што није њихово него су присиљавали локално становништво да обави сав тежак рад. За неиспуњену норму, секли су им шаке. Процене су да је током овог процеса убијено око 10 милиона Конгоанаца. Зна се тачно које су зграде у Бриселу подигнуте од тог новца и оне стоје тамо и данас исто као споменик краљу леополду, одговорном за оних 10 милиона. Временско просторни скок, Србија данас - ванредно завршио школу, бавио се ситним криминалом, постао посланик, купио фабрику, па још једну... И сад летује на Сејшелима, надобудно просипа полупамет, и указује на разлику између песка и шљунка. Знамо ми за ту разлику, али он сирома не зна да ми знамо као што не зна хиљаду других ствари. Лепо је неко написао у коментару раније - животни век са 45 на 80 година. Писменост са 20% на 100%. Али шта је то у поређењу са доставом сладоледа..
Beogradjanin Schwabenländle
Све сте тачно написали, и податак са око 10 милиона побијених, помрлих, осакаћених.Само нема везе са Кубом. Иначе Конго није била колонија Белгије, то је била приватна колонија, 100 % у поседу белгиског краља Леополда пошто је одкупио све деонице те колоније. И оно са " Србија данас " ми није јасно на шта сте мислили.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja