nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:32
TEMA NEDELjE: KO SU SRBI NA POTERNICAMA INTERPOLA

Lov na begunce po celom svetu

Poternica Interpola samo omogućava lakše lociranje i hapšenje u inostranstvu, a ekstradicioni postupak vodi se tek posle zahteva za izručenje
subota, 06.10.2018. u 21:50
Улазни хол у седишту Интерпола у Лиону (Фото Бета-АП)

Rio Grande nekada je bila granica između policijske potere u Teksasu i slobode u Meksiku. Teksaški rendžeri nisu mogli ništa beguncima koji pređu reku, ali vremena Divljeg zapada su odavno prošla i danas je Meksiko jedna od 199 članica Interpola. U ovoj međunarodnoj policijskoj organizaciji nalazi se i Tanzanija, gde se navodno krije jedan od najtraženijih begunaca iz Srbije – Miroslav Kurak, kome se u Beogradu sudi u odsustvu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

U julu ove godine MUP je saopštio da kancelarije Interpola u Tanzaniji i Etiopiji do danas nisu odgovorile na zahteve iz Srbije da se Kurak locira i uhapsi. On je u bekstvu više od decenije, a mediji su pisali da je godinama živeo i radio u Tanzaniji, gde se navodno bavio i safarijem i lovom na divlje životinje.

Prema poslednjim podacima, samo šest priznatih država u svetu nisu članice Interpola – Severna Koreja, Mikronezija i četiri male okeanske države (Karibati, Palau, Tuvalu i Vanuatu). Međutim, stručnjaci smatraju da se ne mogu očekivati masovna bekstva lica s poternica u ove zemlje.

Beguncima od pravde iz Srbije nisu preterano zanimljive za život države koje nisu članice Interpola i s kojima postoji otežana međunarodnopravna saradnja. Novac stečen kriminalom brzo se potroši u bekstvu, a treba od nečega živeti. Zato sigurno ni Tanzanija nije „obećana zemlja”.

– Veoma je retko da neka država koja je inače članica UN i iole uređena država nije i članica Interpola, tako da ostaje samo na nivou teorijske mogućnosti da neki begunac od pravde iz Srbije potraži neku takvu državu i da se nada da će na taj način da izbegne krivični postupak. S većinom država sveta Srbija ima zaključene ugovore koji omogućavaju obostranu ekstradiciju, pri čemu neke države zabranjuju ekstradiciju svojih državljana, a negde je to i ustavna zabrana, kao što je to bilo i u Srbiji pre 2006. godine – kaže dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda.
Aleksandra Petrović

I misica na spisku najtraženijih


(Printskrin)

Na poternici Međunarodne organizacije kriminalističke policije – Interpol, koja važi u 190 zemalja, nalaze se 24 državljana Srbije, pokazuju podaci sa sajta Interpola. Međutim, ne zna se tačno za koliko osumnjičenih ili optuženih su raspisane poternice sudova u Srbiji, jer ti podaci više nisu vidljivi na ovom sajtu. Nezvanične procene kažu da je više stotina srpskih državljana na ovim poternicama.

Razlog tome je odluka da poternice srpskih sudova ne budu vidljive svima. Često se za to koristi termin „tajne poternice”, ali Interpol kao međunarodna organizacija ne poznaje institut „javnih” ili „tajnih” poternica, iako one suštinski to jesu. Interpol i nacionalne policije to razvrstavaju oznakama o tome koje su poternice dostupne svima i one koje to nisu.

Sadržinu određene poternice čine rešenje o određivanju pritvora i nalog za hapšenje. Uz saglasnost resornog ministarstva, u svakom konkretnom slučaju, definiše se i odluka te zemlje da li poternica važi za sve zemlje sveta, samo u Evropi, ili susednim zemljama.

Poternica se raspisuje za kratko vreme i ona je dostupna svim zemljama sveta, članicama Interpola. Kada u centralu Interpola u Lionu stignu poternice, one prolaze kroz pravni savet ove međunarodne policijske organizacije. Savet daje mišljenje, a od toga zavisi da li će biti razaslate u svih 185 zemalja članica ove organizacije. Među njima se nalazi i 18 poternica za vođama terorističke OVK, čije poternice su prošle godine vraćene u sistem insistiranjem srpskih vlasti.

Iako je ranije bila praksa da se poternice u medijski eksponiranim slučajevima javno objavljuju, sada to nije praksa. Tako se sada na sajtu Interpola ne mogu pronaći mnoga imena koja su se medijski dosta eksploatisala proteklih decenija.

Takav je slučaj i sa Srbinom s najdužim stažom, a koji je i u samom vrhu među svim beguncima, na poternici Interpola – Čačaninom Goranom Bojovićem. On se smatra naručiocem serije plaćenih ubistava sredinom devedesetih godina.
Dušan Telesković


(Fejsbuk profil Interpola)

Rajske plaže za srpske begunce

Za turističku destinaciju Puerto Plata u Dominikanskoj Republici (država u Karibima) mnogi su u našoj zemlji prvi put čuli prošle sedmice kada je u jednom od luksuznih apartmana ovog egzotičnog letovališta sobarica pronašla beživotno telo Srbina.

Mrtav muškarac s ustrelnom ranom na glavi identifikovan je kao Marko Kahriman iz Novog Beograda. Istraga njegove smrti je u toku, a policija ispituje da li je reč o samoubistvu ili ubistvu.

Inače, Kahriman se godinama nije odazivao na pozive suda u Srbiji zbog ranijeg postupka za razbojništvo, zbog čega je za njim bila raspisana i poternica. Prema podacima srpske policije, on je u inostranstvo otišao još 2010, a odabir destinacije na kojoj se skrivao potvrđuje tezu da mnogi domaći begunci utočište nalaze na – egzotičnim adresama.

Prema nezvaničnim informacijama iz policije, nekoliko stotina „sitnijih” i „krupnijih” kriminalaca iz Srbije su u bekstvu. Zemlje Latinske Amerike, Johanezburg (glavni grad Južnoafričke Republike), gradovi na obali Španije... najčešće su „sigurne kuće” odmetnika s Balkana.

Interesantno je da srpski begunci veoma lako uspevaju da se infiltriraju u stranu sredinu, brzo pronađu izvor prihoda i nastavljaju da se bave istim poslovima zbog kojih su i pobegli iz Srbije.

Andreja Savić, prvi direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA), kaže u razgovoru za „Politiku” da je globalizacija u značajnoj meri učinila granice poroznim, te da je došlo i do uvezivanja organizovanih kriminalnih grupa, ne samo na nivou regiona već i celog sveta.
Aleksandar Bojović

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

 


Komentari2
71f97
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бане
А јел ватају харадинаја, тачија, тони блера, или је Слободанка ипак већа фаца
18 потерница за вођама терористичке ОВК
Беше један министар ових и оних послова који је својевремено свечано изјавио да ће уместо руковања шкљоцнути лисицама на рукама индивидуе која је униформу УЧК заменила оделом и краватом и постала председник тамо нечега. Шта је после било? Ништа, очигледно је да таква изјава не Гази воду.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja