četvrtak, 18.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Trećina maloletnih osuđenika povratnici

Podatak da je 18 odsto odraslih i 36 odsto maloletnika učinilo novo krivično delo po izlasku iz zatvora, uprkos obukama za tražena zanimanja, otvorio je ključno pitanje – kako pripremiti zatvorenika za život na slobodi
Autor: Aleksandra Petrovićnedelja, 07.10.2018. u 14:55
Део истраживања урађен је у Васпитно-поправном дому за малолетнике у Крушевцу (Фото Д. Жарковић)

Čak 32 odsto osuđenih za trgovinu drogom ponovo će učiniti krivično delo kada izađu iz zatvora. Kriminalu će se vratiti i 25 odsto osuđenih za krađe i 16 odsto osuđenih za razbojništva. Ova tri krivična dela su vodeća na listi osuđenika koji su izdržali kazne i izašli na slobodu, pa ponovo dospeli na optuženičke klupe i u zatvore.

Istraživanje sprovedeno u kazneno-popravnim zavodima u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu i Nišu i Vaspitno-popravnom domu za maloletnike u Kruševcu, pokazalo je da 18 odsto odraslih osuđenika izvrši novo krivično delo u kratkom periodu posle izlaska iz zatvora, dok je kod maloletnika taj procenat duplo veći – 36 odsto. Maloletnici se pred sudije najčešće vraćaju sa optužbom za tešku krađu, razbojništvo i (običnu) krađu, ali je u tri slučaja zabeleženo da su u povratku izvršili teško ubistvo.

– Uspešnost kaznene politike ogleda se i u stepenu povrata, a povrat postoji onda kada učinilac, koji je ranije osuđivan, ponovo učini krivično delo. Istraživanje je pokazalo da je duplo veći povrat kod maloletnika nego kod odraslih osoba – rekla je dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, koja je na savetovanju krivičara na Zlatiboru predstavila rezultate analize povrata u Srbiji.

Istraživanje je obuhvatilo uzorak od 568 punoletnih osuđenika, podeljenih u dve grupe. U jednoj su bili zatvorenici koji su tokom izdržavanja kazne prošli obuku za pet odabranih zanimanja koja su deficitarna na tržištu rada u Srbiji. To su pekarstvo, štampanje tehnikom sito štampe, zavarivanje, stolarstvo i povrtarstvo. U drugoj su bili osuđenici koji nisu pohađali ove obuke. Pokazalo se da je i jedna i druga grupa u jednakoj meri bila sklona povratku na kriminalno ponašanje.

– U obe grupe ukupno je recidiviralo po 18,4 odsto ispitanika. Cilj je bio da se sagleda uticaj stručnog obrazovanja i osposobljavanja na smanjenje stope povrata kod onih osuđenika koji su prošli takve obuke. Pokazalo se da ne postoji razlika između osuđenika koji su prošli obuke i stekli sertifikat o stručnoj osposobljenosti i onih koji nisu imali obuku – navodi dr Stevanović.

Tačno po 18,4 odsto ispitanika u okviru obe grupe je recidiviralo, što je istraživačima pokazalo da stručno osposobljavanje ne pravi nikakvu razliku u pogledu povrata.

Statistika pokazuje da se povratnici ponovo nalaze u sistemu izvršenja krivičnih sankcija najčešće zbog krivičnog dela iz člana 246 Krivičnog zakonika – neovlašćena proizvodnja i trgovina drogom (32,3 odsto). Najveći broj osuđenika u ispitivanom uzorku (50 odsto) bio je i prvobitno osuđen upravo zbog ovog krivičnog dela. Na drugom mestu je teška krađa (25,5 odsto), a na trećem razbojništvo (16,7 odsto). Slede ih krađe i razbojničke krađe, napad na službeno lice, nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, falsifikovanje isprava, ubistvo, silovanje i nasilje u porodici.

Istraživanje je rađeno od 2012. do kraja 2017. godine. Prosečan ispitanik imao je 40 godina, a istraživanje je obuhvatilo zatvorenike dobi od 24 do 82 godine. Neki od njih su do tada bili osuđivani samo jednom, a neki i 14 puta.

Najveći broj povratnika nisu oženjeni i nemaju decu, završili su srednju školu i nezaposleni su. Iako je polovina povratnika prethodno u zatvorima obučena za izradu i montažu nameštaja od pločastog materijala, štampanje tehnikom sito štampe, za proizvodnju raznih vrsta hleba, izradu bureka i lisnatog testa i kora, za proizvodnju ranog povrća u zaštićenom prostoru i tri vrste zavarivanja, to očigledno nije uticalo da ne ponove krivično delo.

Obuke su imale za cilj da osuđenicima otvore mogućnosti za lakši pronalazak posla na tržištu rada, gde su upravo ta zanimanja ocenjena kao deficitarna.

– Same obuke nikako nisu i ne mogu biti dovoljne. One mogu biti jedino dobra podloga za postpenalnu pomoć, sa kojom se započinje još u toku trajanja kazne, sa ciljem da se osuđen osoba lakše pripremi za život na slobodi. Postpenalna pomoć smatra se jednim od najvažnijih segmenata svakog kaznenog sistema i ogleda se u pružanju moralne i materijalne podrške osuđeniku posle izlaska iz zatvora – kaže dr Ivana Stevanović.

Ona naglašava da zakon o postpenalnoj pomoći do danas nije donet, iako je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija (ZIKS) propisano da se postupak pružanja pomoći i prihvata osuđene osobe nakon izvršene kazne zatvora – uređuje posebnim zakonom.

– Takva odredba je mrtvo slovo na papiru, jer nema svoju primenu. Postpenalna pomoć se u praksi ostvaruje samo u situacijama kada zatvor obaveštava centar za socijalni rad da osuđenik nema gde da stanuje kada izađe na slobodu, pa mu onda centar pronalazi smeštaj. Kada je reč o zapošljavanju i drugim segmentima života, pospenalni prihvat u praksi ne funkcioniše – objašnjava dr Stevanović.

Ona navodi da je prihvat bivših osuđenika u društvo izuzetno važan za one koji su u svakom pogledu spremni i voljni da prihvate život na slobodi bez vršenja novih krivičnih dela. Važno je pružiti im šansu.

Alkoholičari nasilniji od narkomana

Rad u javnom interesu pokazao se kao dobra alternativna kazna za lakša krivična dela, ali je i tu zabeležen povrat od 11 odsto.

Istraživanje je obuhvatilo i Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu, gde se primenjuju mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana i alkoholičara. Kod ovih osuđenika bilo je 27 odsto povratnika, a pokazalo se da su alkoholičari više skloni vršenju krivičnih dela sa elementima nasilja nego narkomani.


Komentari1
47aa6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
I vise.Taj procenat je skroman.Svakako da ce se vratiti jer drzava/drustvo nista neradi na resocijalizaciji onih koji su izasli iz zatvora.U drustvu vlada misljenje da je kazna bolja sto je strozija.Ispade ceo svet lud jer mu nije palo na um da uvede smrtnu/dozivotnu kaznu za vecinu nedela.Ili dajte da obrnemo.Za normalnu osobu ni kazna od 24h zatvora nebi bila povod za ubistvo.Znaci kazna a pogotovo stroga nije jedino resenje za drustvo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja