nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

Novi program učenja srpskog jezika za nacionalne manjine

Uvedeni su programi „A” i „B” u zavisnosti od toga da li se učenik već u svojoj sredini sretao sa srpskim jezikom, da li ima neko predznanje, a naglasak je stavljen na praktičnu upotrebu jezika
Autor: Aleksandra Isakovnedelja, 07.10.2018. u 18:41
(Фото А. Исаков)

Subotica – Učenici prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije srpski jezik kao nematernji uče po novom programu koji je počeo ovog septembra. Nakon mnogih godina priprema prihvaćen je potpuno koncept po kojem se u školama srpski jezik uči poput stranog jezika.

Ovo je u početku izazivalo i protivljenje jezičkih čistunaca, ali je novi program u prvi plan stavio funkcionalnu upotrebu jezika i uvođenjem programa „A” i „B” uvažene su interesi dece. Ovo je gotovo revolucionarna promena u obrazovanju, kažu sagovornici „Politike”.

„Srpski kao nematernji jezik je konačno dobio pažnju kakvu zaslužuje, a decenijama nije imao, već je bio na marginama obrazovnog sistema. Zbog toga  su učenici nacionalnih manjina, posebno onih koje nemaju slovensko poreklo, izlazili iz škole sa minimalnim znanjem srpskog jezika”, kaže Vesna Vajs, profesorica srpskog jezika i direktorica škole „Sečenji Ištvan”.

Novi program prihvatio je razliku u znanju s kojim deca dolaze u školu, te je za decu koja dolaze iz nacionalno homogenih sredina i koja nisu imala govorni kontakt sa srpskim jezikom pripremljen program „A”, a za decu iz heterogenih sredina, koja su se sretala u govoru sa srpskim jezikom, pripremljen program „B”. Na početku godine nastavnici i učitelji rade procenu znanja dece.

„To omogućava svakom učeniku da jezik usvaja svojim tempo, da mu se usvojeno znanje vrednuje najvišim ocenama”, kaže Vajsova. Direktorica navodi da ovaj predmet danas doživljava preporod koji će zahvaljujući novim nastavnim metodama omogućiti da deca s časa izađu sa praktičnim znanjem korišćenja jezika. Dosadašnji programi forsirali su učenje padeža ili analizu književnih tekstova, ali deca posle tih časova nisu umela ni da kupe kiflu u prodavnici.

„Ne znam da postoji predmet za koji je u poslednje vreme održano više obuka, izrađeno više dodatne i pomoćne literature”, nastavlja Vajs.

U Gimnaziji „Svetozar Marković” profesorica Sanja Mormer kaže da su ovo promene koje prijaju i nastavnicima i učenicima. „Insistira se na funkcionalnoj upotrebi jezika, imamo dosta časova jezičke kulture, i još se navikavamo na novi program, posebno u većim odeljenjima.”

Profesor srpskog jezika kao nematernjeg Aleksandar Dognar iz subotičke Gimnazije na mađarskom jeziku „Kostolanji Deže” bio je uključen u izradu ovog programa, a sada je voditelj na obukama. Putuje od severa do juga Srbije, svugde gde ima potrebe da deca uče srpski jezik kao nematernji i primećuje da u tim sredinama nema mnogo razlika, i da svugde postoje bilingvalni pojedinci.

„Novim programom insistira se na funkcionalnoj upotrebi znanja. Utvrđeni su standardi, koji kažu šta je ono što učenik posle četiri godine učenja jezika treba da zna. Ukoliko u laboratorijskim uslovima na času učenik ne progovori, onda sve nema smisla. Zbog toga je povećan broj časova govornih vežbi, utvrđen je krug pojmova koji treba da savladaju”, objašnjava nam Dognar.

Učenje jezika i dalje se odvija kroz književne tekstove, ali su po ugledu na recimo učenje engleskog, oni prilagođeni za skromniji jezički fond. Dognar kaže da je upravo u toku izrada rečnika koji bi pomogao nastavnicima da se definiše šta podrazumeva fond od 600, hiljadu ili tri hiljade reči srpskog jezika.


Komentari9
310ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Маја М.
Сви инсистирају на праву школовања на матерњем језику. То право почну да користе још од вртића. Тек када искрсне потреба за знањем српског језика, нађу се у необраном грожђу. Такође, док је био обавезан војни рок сва мушка деца су колико-толико говорила српски. То су чињенице.
Саша Микић
И бивша нам држава, а сада и Србија су, изгледа, једине државе на свету где националне мањине имају оволика права што се тиче школовања на матерњем језику. Са једне стране то је похвално, али са друге стране носи опасност да припадници националне мањине не схватају и прихватају Србију као своју државу. То се нарочито испољава тиме да се настава обавља уз помоћ уџбеника који су из земље матице, а не преведених уџбеника, које и остала деца користе. Тако се дешава да се ''провлаче'' непримерени ставови и историјске чињенице које представљају Србију сасвим у другачијем светлу. Још једна потешкоћа се јавља за саме припаднике националних мањина, а то је да им је ускраћено или отежано даље школовање баш због непознавања српског језика. Имао сам колегу на факултету припадника мађарске мањине, који се је жалио баш на тешкоће праћења наставе, јер је завршио основну школу и гимназију на мађарском језику, мада му је знање српског језика било довољно за свакодневну комуникацију.
Анка
Шта је ово....? Цијела настава би требала да се обавља на српском језику, а језик мањина да имају они ученици који то желе. Тако је у свим нормално уређеним државама. Све друго је једна велика глупост, незнање, и немарност за државу у којој ова дјеца одрастају. Будућност такве државе је... хаус.
Црна мачка, бели мачор
Није важно да ли је мачка црна или бела. Важно је да хвата мишеве. Да се више не дешава да српски држављани једва натуцају српски или да не знају ни да бекну. Не само они одоздо, него и одозго.
Ranko M.
@Crna macka beli macor; Hvala Vam sto ste mi dali priliku da Vam odgovorim. Naime, ako srpski drzavljani "natucaju" srpski jezik, tu Drzava Srbija ili bilo koja druga nije kriva. Tu je kriv pojedinac koji ne shvata potrebu da govori jezikom vecine. Ako dodjete ili se rodite u USA a ne naucite engleski, vi ste "gradjanin drugog reda" i za vas ne postoji bilo kakav znacajniji posao i niko vam nece uvaziti razloge neznanja jezika. Francuzi su jos drasticniji. Tamo, ako neznate francuski, tesko vama. U mogim zemljama engleski ce nadomestiti neznanje zvanjcnog jezika te zemlje a u Francuskoj, cak ni na aerodromima nece sa vama govoriti drugim jezikom osim francuskim. Ovo sto se u Srbiji dogadja je opasno, jer vremenom ce se kod manjina stvoriti ubedjenje da je Srbija za njih strana zemlja iako je, ako su se u njoj rodili i zive, jedina realna domovina. To moze biti veoma opasno, i to je mozda i cilj nekome. Imam utisak da je ovo neciji "pilot" projekat jer slicnih primera nema.
Preporučujem 13
Ranko M.
Postujem pravo svakoga da govori i pise gramaticki i fonetski pravilno, to smatram potrebnim, cak nuznim. Iz tog razloga podrzavam ovu inicijativu. Medjutim, "guranje" u prvi plan, srpski jezik kao strani, u drzavi u kojoj su ta deca rodjena, odrastala, skolovala se da prvenstveno u toj drzavi rade i zive, je pomalo, ako ne i pomalo vise, cudno. Sta ce mo onda sa Ustavnom klauzulom da je srpski jezik u drzavi Srbiji, sluzbeni jezik, pa cak i za nacionalne manjine.Dugo sam u Americi i ovde taj problem ne postoji. Niko i nikada ovde engleski jezik nije ucio kao strani, bez obzira da li se radi o Hispano-Amerikancima, Kinezima, Arapima, Afro-Amerikancima i td. U svim skolama nastava je na engleskom jeziku (od vrtica do univerziteta) i ni za koga nije strani. Ko zeli da uci "maternji" jezik, moze ga uciti kao dopunski predmet u skoli ili samostalno. Slicno je i u Francuskoj, Nemackoj ili bilo kojoj Zemlji sa afirmisanom demokratijom.U nasem slucaju, sigurno nije u pitanju samo demokratija.
Ranko M.
@Svetlana; Evo Svetlana glasao sam za Vas komentar, jer je izgleda samo meni jasno o cemu Vi pisete a to je da ste me prepoznali kao onoga koji, kako vi kazete, "navija za Ruse", iako ih u svom komentaru nigde nisam pomenuo. Mozda Vi, sada mi je malo jasnije, ne podnosite Ruse, izmedju ostalog, i zbog Vase "nesrece" sa ruskim jezikom. Steta sto ste "napustili" ruski jezik: mogli ste putovati u tu prelepu zemlju sa divnim i srdacnim ljudima, citati rusku literaturu, gledati ruske filmove i mnogo toga. Jezik se uci ne da bi se samo znao, vec pre svega da bi se koristio a to ipak, jedino od Vas zavisi. Inace, temu ste promasili. Prjateljski pozdrav!
Preporučujem 8
svetlana
Ma sta pricas, ja sam ucila ruski, i u moje i Vase vreme ruski jezik je bio najzastupljeniji jezik u skolama bivse Jugoslavije. I sta mi kroz ceo moj zivot vredi sto sam ucila ruski i perfektno ga u skoli naucila a nisam taj nivo mogla da odrzim, jer 30 godina, ja ne znam da li sam cestito jednu korvenzaciju sa nekim na ruskom imala. Ostalo je kod mene cisto citanje i pisanje ali pricanje, totalno mucanje. Tuzno!
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja