sreda, 08.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Elektorske muke Hrvata u Srbiji

Za Nacionalni savet bore se tri grupacije hrvatske zajednice, a predsednik HNV Slaven Bačić povlači se zbog spora sa liderom DSHV-a Tomislavom Žigmanovom
Autor: Biljana Bakovićponedeljak, 08.10.2018. u 18:20
Златко Ифковић (Фото А. Васиљевић)

Do prošle nedelje, kada je zaključen spisak elektora koji će na posrednim izborima birati nacionalne savete četiri nacionalne manjine (hrvatske, crnogorske, makedonske i ruske), postojala je bojazan da Hrvati u Srbiji neće moći da izaberu svoje veće za naredne četiri godine. Potrebno je najmanje 60 elektora da bi se 4. novembra održala elektorska skupština i izabralo novo Hrvatsko nacionalno veće (HNV), a tek u samom finišu skupljanja potpisa Tomislav Žigmanov je mogao da odahne, siguran da će taj zakonski minimum biti ispunjen. Nešto manje od 60 elektora njegove liste „Hrvati zajedno” (koju čini Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, više kulturnih udruženja i uglednih pojedinaca) već je bilo potvrđeno, a još dvadesetak je bilo u fazi obzbeđivanja potpisa. Istovremeno, još dve grupacije, Hrvatska nezavisna lista Zlatka Ifkovića i Hrvatski građanski savez Tomislava Stantića, organizovale su prikupljanje podrške za svoje elektore.

Izvesno je, međutim, da će elektorska skupština hrvatske zajednice na ovim izborima imati manje članova nego pre četiri godine, kada je HNV birala 132 elektora. Žigmanov, koji je lider DSHV-a, inače prvi proglašen za elektora, kaže za „Politiku” da je to zbog komplikovanije procedure prikupljanja potpisa (ponajviše zbog notarskog sistema), ali i zbog straha Hrvata u Srbiji da se upisuju u Poseban birački spisak (PBS). Sećaju se, prema njegovim rečima, kako su devedesetih godina zloupotrebljavani državni spiskovi za progon na etničkoj osnovi. Zlatko Ifković, koji je takođe potvrđeni elektor, a urednik je mesečnika „Hrvatske novine” i portala „Hrvatske novine vijesti”, ne pominje nikakav strah Hrvata u Srbiji od države Srbije.

Tomislav Žigmanov (Foto lična arhiva)

Činjenicu da se građani hrvatske nacionalnosti ne upisuju u PBS u dovoljnom broju da bi stekli uslov za direktne izbore za nacionalni savet, Ifković objašnjava izostankom kampanje u okviru ove manjinske zajednice za upis u Poseban birački spisak. „U poslednje četiri godine apsolutno je izostala ta kampanja, jer nekome, izgleda, odgovaraju elektorski izbori. Formirana je i komisija za obavljanje tog posla, ali su slabo radili”, ocenjuje Ifković za naš list.

Slaven Bačić, aktuelni predsednik HNV-a, kome upravo ističe drugi mandat, ima još jedno objašnjenje. Kako kaže za „Politiku”, među glavnim razlozima je taj što od 57.900 Hrvata u Srbiji, oko 10.000 živi u Beogradu i centralnoj Srbiji, gde je u PBS upisano tek nekoliko stotina osoba. „Tako je na nešto više od 47.000 izjašnjenih Hrvata iz Vojvodine, koji su u najvećem broju autohtono stanovništvo i koji masovnije ’žive’ manjinski život kroz kulturu, obrazovanje i informisanje, prebačen teret povećanog upisa radi ostvarenja praga od 40 odsto od ukupnog broja Hrvata na državnom nivou, drugim rečima, brojka od 23.000 lica je gotovo 50 odsto Hrvata iz Vojvodine”, ističe Bačić.

Ovaj problem u hrvatskoj zajednici očigledno ostaje sledećem HNV-u, na čiji rad će, izvesno je, opet presudno uticati DSHV Tomislava Žigmanova, koji je i narodni poslanik. U platformi ove stranke, to jest liste „Hrvati zajedno” za novi saziv HNV navodi se, između ostalog, da u narednom periodu mora da se realizuje nekoliko kapitalnih projekata – školski centar, katedra za hrvatski jezik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, adekvatni prostori za smeštaj NIU „Hrvatska riječ” i udruženja kulture, pozorište i scena na hrvatskom jeziku, muzej Hrvata u Srbiji...

Slaven Bačić (Foto HNV)

„Želimo da institucionalna infrastruktura bude zaokružena i razvijena, kao što je kod drugih nacionalnih manjina, i da naša integracija u srbijanski društveno-politički život, kao i svakodnevni život, bude u punom kapacitetu, kao lojalnih građana ove zemlje”, ukazuje Žigmanov. Uz pohvale aktuelnom HNV-u i posebno njegovom predsedniku Slavenu Bačiću, Zlatko Ifković smatra da veće u sledećem mandatu treba još intenzivnije da radi u oblastima obrazovanja (gde su inače, kako kaže, postignuti dobri rezultati) i informisanja na hrvatskom jeziku, za koje bi, po njegovim rečima, HNV trebalo da izdvaja više sredstava iz svog budžeta.

Bačić je zadovoljan onim što je HNV postigao do sada, pre svega izgradnjom institucionalnog sistema. Napominje, pored ostalog, da je zahvaljujući razgovorima Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović, otkupljen deo rodne kuće bana Jelačića, zatim da je, uz pomoć donacije Vlade Hrvatske, kupljen plac pored zgrade HNV-a za potrebe trajnog rešavanja prostora za rad „Hrvatske riječi”, zaokružen je proces izrade udžbenika za osnovnu školu, a kada je reč o srednjim školama, u Subotici je u tri škole (u Gimnaziji, Politehničkoj i u Medicinskoj školi), pokrenuta nastava na hrvatskom jeziku, od 2011. godine HNV izdvaja 10 odsto iz svog budžeta za rad hrvatskih udruženja i institucija kulture, putem javnog konkursa... U narednom periodu pred HNV-om je, prema njegovom mišljenju, zadatak da se obnovi kuća bana Jelačića, izgradi prostor za pomenuti nedeljnik, da se održe dobri odnosi unutar zajednice, očuva kontinuitet održavanja regionalnih kulturnih manifestacija, nastavi pomaganje novim hrvatskim udruženjima u Vojvodini, Beogradu, Nišu...

Zbog svega ovoga, Bačić je želeo da opet bude nosilac liste čija je okosnica DSHV i čiji je on član – i onda je nastao problem. Zatražio je podršku stranke za ponovnu kandidaturu, ali je nije dobio. Zato se povlači i ne učestvuje na ovim izborima. Neće protiv stranke čiji član ostaje, kao ni protiv zajedništva Hrvata u Srbiji. Ali, pred raspisivanje izbora za nacionalne savete, Bačić je uputio dva otvorena pisma Žigmanovu, u kojima ga prilično direktno optužuje, između ostalog i za pokušaje koncentracije vlasti, funkcija i kontrole novca u hrvatskoj zajednici, pa i „staljinističke manire”.

Objašnjavajući te navode i ističući da stoji iza svake tvrdnje, Bačić kaže da Žigmanov najpre uopšte nije obavestio nijedno stranačko telo o njegovoj kandidaturi, a posle ih nikada nije ni upoznao s izbornim programom koji je predložio. „Koristeći se kumulacijom funkcija, pre svega kao direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, na različite načine je uticao na članove Predsedništva i Veća stranke, od kojih su mnogi članovi raznih hrvatskih udruženja i institucija, da usvoje njegovu izbornu platformu. Na sednici Veća na kojoj je raspravljano o izborima, nakon što je doneta odluka o usvajanju njegove platforme, na dnevni red je pro forme stavio i moju kandidaturu, što je onda već bilo izlišno”, kaže Bačić, dodajući da je jedna od ključnih razlika između njega i Žigmanova to što smatra da se u izbore mora ući sa imenom nosioca izborne liste.

Za Žigmanova je to navodno nepotrebno, dodaje Bačić, „a zapravo će on kasnije, daleko od volje potpisnika za elektore, odrediti nosioca izborne liste”.

Žigmanov, pak, kaže da će o nosiocu liste, koji će verovatno biti i kandidat za predsednika novog HNV-a, odlučiti elektori na dan izbora. On, kako kaže, neće biti kandidat za predsednika HNV-a, jer je lider stranke, a te funkcije su, po novim propisima, nespojive. Kada je reč o Bačićevim optužbama, ističe da nema spora između njih, da je odluka DSHV o kandidaturi bila legitimna, a sve ostalo je „legitimno pravo onih koji su poraženi”.

Između čekića i nakovnja

Tomislav Žigmanov ističe da su Hrvati u Srbiji „između čekića i nakovnja”. „Kada su međudržavni odnosi Srbije i Hrvatske relaksirani, strah popušta. Kada su odnosi uzavreli, negativni, kada se u javnosti pojavljuje narativ o problemu Srba u Hrvatskoj, naš čovek se ili povlači u privatnost ili mimikrira”, navodi lider DSHV-a.


Komentari3
de374
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Метузалем
"Томислав Жигманов истиче да су Хрвати у Србији „између чекића и наковња”. " Мој комшија, избеглица из Хрватске каже да су он и остали Срби нису чак ни „између чекића и наковња”.
Mitar Pavlovic
muke u hrvata...
Ante
Pa zar ima Hrvata u Srbiji
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja