petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57
SEĆANjE NA POČETAK BALKANSKIH RATOVA

Kad su braća ratovala zajedno

Pre 106 godinaCrna Gora objavila je rat Osmanskom carstvu. Sledile su je Srbija, Bugarska i Grčka, čime su počeli ratovi u kojima je srpska vojska, posle pet vekova, oslobodila Kosovo, Rašku oblast i Makedoniju
Autor: Jovan Gajićutorak, 09.10.2018. u 08:16

Prošlo je 106 godina otkako je Crna Gora, 8. oktobra 1912, prva od balkanskih država objavila rat već oslabljenoj otomanskoj imperiji. Odmah su je, u skladu s ranijim dogovorom, sledile Srbija, Bugarska i Grčka. Počeli su dugo pripremani balkanski ratovi, koji su trajali od oktobra 1912. do jula 1913. godine, iz temelja izmenivši prilike u ovom delu Evrope.

Ali prošlo je mnogo vremena od nastanka ideje o konačnom oslobođenju hrišćanskih naroda na Balkanu od turske vlasti do njene realizacije. Jer, balkanske države imale su zajednički interes da potisnu Osmansko carstvo s Balkana i oslobode svoje sunarodnike, koji su još živeli unutar njegovih granica, ali nisu lako mogle da se dogovore oko podele teritorije.

Osim toga, za tu ideju dugo nisu imale podršku velikih sila, s izuzetkom Rusije. Posebno su Velika Britanija i Austrougarska bile protiv širenja balkanskih država. Austrougarska je želela da slabljenje otomanske imperije iskoristi za širenje u pravcu juga, dok je Velika Britanija dugo podržavala opstanak ovog carstva, kako bi preko njega kontrolisala kolonije u Aziji.

Konačno, uz posredovanje ruske diplomatije, leta 1912. godine sklopljen je Balkanski savez koji su činile Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka. Četiri države složile su se o zajedničkom ratu protiv Turske i podeli njene teritorije.

Bilo je dogovoreno da se Srbiji omogući izlazak na Jadransko more, kao i to da Srbija dobije severni, a Bugarska južni deo Makedonije. Središnji deo ove oblasti – vardarska Makedonija – trebalo je da bude podeljena posle arbitraže ruskog cara. Osim Rusije, sklapanje ovog saveza podržala je i Francuska, a prećutno je na njega pristala i Velika Britanija.

Već tada su počele pripreme za rat, a kao povod za njegov početak uzeti su incidenti na crnogorsko-turskoj granici, o kojima je izvestila i „Politika” od 27. septembra 1912. (po julijanskom kalendaru): „Juče pre podne turska vojska povredila je crnogorsku granicu kod Berana i napala na crnogorske karaule. Crnogorci su napad junački odbili.

Posle podne napad je ponovljen. Kad su Turci jutros pred zoru ponovo udarili, na Cetinju su rešili da se Turskoj objavi rat. Crnogorska vojska već je prešla tursku granicu kod Berana i prema Skadru. Jutros su bile već prve bitke koje su završene potpunim porazom turske vojske”.

Na vest o početku rata u celoj Srbiji zavladalo je veliko uzbuđenje jer se osetilo da je nastupio trenutak za ujedinjenje srpskog naroda i oslobođenje krajeva koji su još bili pod Turcima: „Sa objavom rata počela je velika akcija za oslobođenje hrišćana u Turskoj.

Posle Crne Gore Turskoj će objaviti rat Srbija, Bugarska i Grčka. To će biti veliki pohod o kojem su snevali naši dedovi. To će biti velika, bratska manifestacija balkanskih naroda, početak balkanske samostalnosti i emancipacije od Evrope. Hrabrim Crnogorcima je palo u delo da tu akciju počnu”, objavila je „Politika”.

Ova očekivanja pokazala su se kao opravdana. Jer, balkanski ratovi bili su veoma uspešni po Srbiju, ali i njene saveznike. To naročito važi za Prvi balkanski rat, tokom kojeg je Srbija oslobodila Kosovo, Rašku oblast i vardarsku Makedoniju, krajeve poznate pod nazivom „Stara Srbija” (na tom prostoru je nastala srpska srednjovekovna država), ali i severni i srednji deo Albanije, posle čega je izbila na Jadransko more.

Srpska vojska posebno se istakla u Kumanovskoj (23–24. oktobar) i Bitoljskoj bici (8–10. novembar) u kojima je izvojevala sjajne ratne pobede. Uspešna je bila i crnogorska vojska koja je oslobodila sever današnje Crne Gore, ali i veći deo Metohije, da bi se kod Đakovice spojila sa srpskom vojskom. Nešto manje uspeha imala je kod Skadra, koji je dugo držala pod opsadom.

Ali ratni uspesi Srbije veoma su uznemirili Austrougarsku, čiji je generalštab čak razmišljao o ulasku u rat. Zato je Austrougarska, novembra 1912. godine, u Valoni, izdejstvovala stvaranje Albanije kao samostalne države i postavila ultimatum Srbiji da se povuče s jadranske obale, odnosno izvan granica novoproglašene države. Kako bi se rešili ovi sporovi, velike sile organizovale su Londonsku konferenciju, koja je završena mirom potpisanim 30. maja.

Njime su Osmanskom carstvu oduzeti svi evropski posedi zapadno od linije Enos–Midija i priznata teritorijalna proširenja balkanskih država. Ali bila je priznata i nezavisnost Albanije, kojoj je pridodat i Skadar, koji je crnogorska vojska početkom 1913. zauzela, a Srbiji nije bio dozvoljen izlazak na Jadransko more.

Bio je nejasno definisan i status Makedonije, što je bio uvod u sukobe dojučerašnjih saveznika. Budući da je srpska vojska sama oslobodila Makedoniju, kao i da Srbiji nije omogućen izlazak na jadransku obalu, naša vlada zahtevala je da ova oblast u celosti uđe u sastav Srbije. Bugarska se, pomognuta austrougarskom diplomatijom, uz pozivanje na ranije postignute dogovore, zalagala da veći deo Makedonije uđe u njen sastav, kao i da dobije zajedničku granicu s Albanijom.

To je bio uvod u novi rat, koji je počeo 29. juna, kada je na reci Bregalnici bugarska vojska napala srpsku. Posle osmodnevnih borbi srpska vojska je iz ove bitke izašla kao pobednica, a na stranu Srbije stale su i Grčka, Rumunija i Crna Gora, koja je na Bregalnicu poslala i deo svojih trupa.

Posle toga Bugarska se našla u teškoj poziciji i zatražila primirje, pa je Drugi balkanski rat završen Bukureštanskim mirom, sklopljenim 10. avgusta 1913. Ovim mirom Srbiji su potvrđene teritorije vardarske Makedonije, Raške oblasti i Kosova, kao i zajednička granica s Crnom Gorom, kojoj je pripao najveći deo Metohije (gradovi Peć i Đakovica) i gradovi Berane, Mojkovac, Bijelo Polje, Pljevlja i Plav, odnosno sever današnje Crne Gore.

Grčka je dobila egejsku Makedoniju, Epir i zapadnu Trakiju, a Bugarska pirinsku Makedoniju i istočnu Trakiju. Turska je uspela da povrati Jedrene s okolinom, a potvrđeno je i stvaranje Albanije.

Tako je Srbija, uz velike žrtve i napore, iz ovih ratova izašla dvostruko uvećana. Pre rata imala je 48.301 kvadratni kilometar i oko tri miliona stanovnika, a posle balkanskih ratova 87.704 kvadratna kilometra teritorije i više od 4,5 miliona stanovnika. Ostvaren je i vekovni san – da krajevi Stare Srbije, koji se (posebno Kosovo i Raška oblast), smatraju kolevkom srpske državnosti, uđu u njen sastav.

Ali ovi ratovi doveli su i do pogoršanja odnosa s Bugarskom, koja je njihov ishod smatrala za nepravdu i čekala priliku da se osveti, a posebno su zaoštrili odnose s Austrougarskom u kojoj je preovladao stav da se odnosi sa Srbijom moraju rešiti ratom. Do njega je došlo nepunih godinu dana kasnije, samo što su ovaj put u taj sukob ušle gotovo sve države sveta.


Komentari12
a4183
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dimitar Vlahov
A šta bi sa Makedonijom? Rasparčana na četiri dela i oduzeto ime, a narodu identitet. Zato Grci danas svim silama se trude da okupiraju ono, što nisu uspeli u Balkanskim ratovima, a to je Republika Severna Makedonija. Ni danas u Grčkoj nesme da se neko izjasni kao Makedonac, a niisu primenjenje ni dve presude Suda u Strazburu. Makedonci ne mogu da se vrate u Grčku još od 1945. godine, ako se izjasne za Makedonce, jedino ako se pogrče. Tragovi " Grčke verzije akcije " Oluja", urađene u skorijoj prošlosti u Hrvatskoj" su se itekako odrazili na ceo makedonski narod, te tokove novije istorije. Grčke apetite je ostvario i Vinston Čerčil, dogovorom o podeli uticaja na Balkanu još davne 1945. godine sa Staljinom u Jalti. Nadam se da neću da budem blokiran.Pozdrav.
Миливоје Радаковић
Помислих по наслову да је чланак о браћи Битићи....
милутин
Срби би можда могли да се запитају зашто су им Црногорци 1945. онако "добродушно" поклонили "своје територије" насељене Албанцима. Територије односно границе "које су описане крвљу црногорских страдалника и мученика 1912", како каже Амфилохије.
Данило
Све добре дилове за Србију које су са Турском склапали Обреновићи минирали су А-У, али и Русија смутњом између њих и Карађорђевића. Текст је добар, али не иде на руку оним који би да заваде Србију са Црном Гором и Румунијом.
Deda Radovan i Kompanija
Ovo je falsifikat i nista drugo. Crna Gora je u Prvom Svetskom Ratu ratovala zajedno sa Austro-Ugarskom protiv Srbije. To zna ceo svet. Crnogorci su pobili preko sto hiljada Srpskica Mladica, koji su bili bolesni i slabo naoruzani i nikada ih nisu zakopali. Njihove kosti i danas leze po crnogorskim gudurama. "Ate kosti smejase se, bog da prosti". Oni se i danas hvale kako su pokazali veliko cojstvo i junastvo na ubijanju Srba.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja