četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02
PRONALASCI

Vodenica iz stare ere

Prvi mlin sastojao se od dva kamena
Autor: Sanja Stijovićutorak, 09.10.2018. u 17:30
(Фото: Пиксабеј)

Jedna od osnovnih namirnica koja prati čoveka praktično od njegovog nastanka jeste brašno.

Vekovima su ljudi znali za hranljivost pšeničnog zrna zbog čega su koristili brašno u svakodnevnoj ishrani i od njega pravili ukusne proizvode. Ipak, na početku civilizacije, ljudi nisu znali kako da dođu do ukusnog praha pretočenog u brašno, već su jeli celo zrnevlje.

Kada je čovek, verovatno slučajno, otkrio da je izmrvljeni jestivi prah daleko ukusniji od pšeničnog zrna, počeo je kamenjem da usitnjava žitarice. Tako je nastao prvi, doduše primitivni, ručni mlin, sastavljen od dva kamena kojima je sitnjeno zrnevlje.

Oko 200. godine pre nove ere pronalazači su otkrili prvu kompletnu mašinu za mlevenje zrnevlja – žrvanj. U ovaj „uređaj” žito je sipano kroz poseban otvor u gornjem kamenu koji se zatim okretao i tako mleo zrnevlje u brašno. Cela mašina je pokretana uz pomoć ručice, a mlevenje na ovom žrvnju nije uopšte bio lak posao jer je bila potrebna velika snaga da se mašina pokrene.

Prvi trgovački mlinovi podizani su u starom Rimu i bili su pod strogom kontrolom države.

Oko 100. godine pre nove ere sagrađena je i prva vodenica. Ona je bila od kamena, s drvenim kracima, i uz pomoć ove vodenice snaga vode je zamenila čovekovu ili životinjsku snagu prilikom okretanja točka.

Vodenice su podizane na rekama i potocima, bile su različitih veličina i dugo vremena bile su u neprekidnoj upotrebi jer je brašno ljudima bilo svakodnevno potrebno za pravljenje hleba i drugih namirnica.

Razvojem civilizacije i napretkom tehnologije razvijali su se i načini mlevenja žita.

U srednjem veku Holanđani su prvi upotrebili vetrenjače koje su okretane uz pomoć vetra. Uz pomoć snage vetra okretani su veliki točkovi koji su pretvarali zrnevlje u brašno.

U moderno doba prirodu i čoveka zamenile su jake električne mašine smeštene u industrijskim pogonima u kojima se melje brašno.


Komentari2
0ad5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Luka Lukić
Vodenica je poznata već tri milenijuma. U drevnoj Kini su pravljene prve varijante vodenica i pogona za kovački čekić. Osnovna varijanta sa horizontalnim kolom je najčešće u upotrebi na Dalekom Istoku pa sve do Balkana. Većina ih je neefikasna u energetskom pogledu, pa su zbog toga mnoge napuštene. Moderne tehnike govore da stepen usitnjavanja zrna najviče zavisi od uložene energije. Ma kako uređaji bili kvalitetni bez pogonske snage nema učinka. Na žalost, u mnogim vodenicama nije iskorišćeno ni ono malo energije koja, po teoriji, stoji na raspolaganju. Većina vodnih kola koristi manje od 40% pogonske snage, jer su urađena bez ikakvog tehničkog znanja. Kroz očuvane objekte vodenica pažljiv posmatrač može da sagleda tehničko umeće naroda, jer su to retko sačuvani objekti narodnog graditeljstva kroz vekove.
sasa3
problem energije za pokretanje kamenova za mlevenje je resavan koriscenjem vode,vetra i ljudske ili zivotinjske snage-(suvace,najcesce u vojvodini).energija vodotokova se nije samo koristila za vodenice vec i za obradu vune(vunovlacare i valjarice za sukno).energija vetra je pretezno iskoriscavana u vojvodini-austro-ug.zbog veceg tehnoloskog stanja i novca.interesantno je spomenuti da su neki modeli vetrenjaca imali automatski pomeraj zahvatnog ugla vetra(komplikovaniji sklop).kod vodenica se nije odmaklo dalje u smislu tehnoloskog usavrsavanja.potrebno je znati da su na vecim rekama srbije bile u upotrebi plovece vodenice sa vertikalnim r.kolom-slicne na reci po u italiji i u rusiji dan danas rade.zadnje na dunavu su bile na malim vodama,kod v.sela.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja