četvrtak, 21.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:44

Fiskalni savet: Sledeće godine manji porez na plate

utorak, 09.10.2018. u 15:44
(Фото Д. Јевремовић)

U budžetu Srbije za narednu godinu na raspolaganju će biti dodatnih 400 do 450 miliona evra koje bi trebalo iskoristiti za povećanje javnih investicija, pre svega izgradnju puteva i pruga i smanjenje poreza na zarade sa 63 na 60 odsto, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

On je, govoreći o ekonomskim kretanjima u ovoj godini i preporukama za projektovanje budžeta u 2019. godini u Narodnoj banci Srbije (NBS), rekao da Srbija zbog dugogodišnjeg niskog privrednog rasta sve više zaostaje u razvoju za drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE).

Dodao je da je nedovoljan privredni rast glavna prepreka bržem povećanju životnog standarda građana.

„Čak i ove godine u kojoj će se ostvariti relativno visok rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), a procenjujemo da će biti 4,4 odsto situacija nije mnogo bolja, jer je ubrzani rast posledica uticaja vanrednih okolnosti, između ostalog rasta poljoprivrede u odnosu na lošu i sušnu 2017. godinu”, rekao je Petrović.

Ocenio je da su privredni trendovi, kada se isključe ti vanredni činioci i ove godine osetno slabiji od proseka zemalja u CIE sa kojima se Srbija poredi.

U narednoj godini dodatnih oko 450 miliona evra u budžetu trebalo bi, prema njegovim rečima, iskoristiti tako što bi se oko 200 miliona evra usmerilo u smanjenje poreza na zarade i ukupno opterećenje sa 63 odsto spustilo na 60 odsto.

Ostatak raspoloživog novca u državnoj kasi trebalo bi, po njegovoj oceni, upotrebiti na povećanje javnih investicija jer Srbiji nedostaje infrastruktura, a drugi razlog je to što one podstiču privredni rast brže od svih drugih oblika javne potrošnje, prenosi Beta.

„Po niskim izdvajanjima za investicije Srbija je od 2013. godine na začelju zemalja CIE, pa je u 2019. godini potrebno znatno više investirati u puteve i železnicu kao i u zaštitu životne sredine”, rekao je Petrović.

Po prečišćavanju otpadnih voda, preradi otpada Srbija je, kako je rekao, među najzagađenijim zemljama, a građani među najugroženijima u Evropi.

On je rekao da je samo sedam odsto površinskih voda ekološki ispravno, voda za piće je neispravna u 40 odsto gradskih vodovoda, a 2,5 miliona građana udiše zagađen vazduh.

„Investicije u zaštitu životne sredine 2019. godine moguće je povećati za 130 miliona evra od čega bi 60 miliona evra trebalo iskoristiti za uređenje deponija, a 60 miliona evra za prečišćavanje otpadnih voda, a 2020. godine znatno povećati te investicije”, rekao je Petrović.

On je podsetio da je loše što je prilikom ukidanja zakona o smanjenju penzija ukinuta i formula za njihovo usklađivanje sa rastom BDP i inflacije i ocenio da tako „proizvoljno definisan penzijski sistem ne može da bude održiv i ekonomski pravičan i potpuno odudara od evropskih sistema”.

Javni dug Srbije se, prema njegovim rečima, približava bezbednijoj zoni od 50 odsto BDP, delom zbog boljih fiskalnih rezultata, ali još više zbog velike revizije BDP koju je obavio Republički zavod za statistiku (RZS) 1. oktobra ove godine.

Tom revizijom RZS je, kako je rekao, „ustanovio da je BDP Srbije skoro 2,5 milijardi evra ili 6,5 odsto veći nego što se mislilo”.

„Tako se učešće javnog duga u BDP automatski smanjilo u jednom danu za oko četiri procentna poena sa skorio 60 odsto na 56 odsto BDP-a i bez otplate duga”, rekao je Petrović.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da se Vlada Srbije prilikom određivanja naknada porodiljama držala principa da one zavise od doprinosa ali je to „zaboravila kada je menjala zakon o penzijskom sistemu”.

„U 2019. godini bilo je moguće redovno usklađivati penzije jer će u budžetu biti na raspolaganju 35 milijardi dinara, pa što pre treba uvesti novu formulu za usklađivanje penzija”, rekao je Altiparmakov.

Prema rečima člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, predlog platnih razreda je uglavnom odgovarajući, osim što je „prosveti dat prilično visok položaj”.

„Nastavnici u osnovnim i srednjim školama većim delom su u istoj grupi sa lekarima opšte prakse, a u drugim zemljama lekari su vrednovani 30 odsto više”, rekao je Vučković.

Dodao je da za sada nije poznato u kojoj će se grupi u katalogu radnih mesta naći delovi državnog sektora, kao što su policija vojska i funkcioneri.

On je rekao da je opravdano jedino da se za uporediva mesta odredi isti koeficijent kao za sve radnike, a da se specifičnosti posebno vrednuju.

Vučković je rekao da je neophodno delimično ukidati zabranu zapošljavanja jer Srbija nema previše zaposlenih u državnom sektoru.

„Za pet godina manje je zaposleno 18.000 ljudi, a to je povećalo zapošljavanje na privremeno-povremenim poslovima, pa je narušena struktura zaposlenosti, a u nekim sektorima se oseća hroničan nedostatak radnika, pre svega u zdravstvu”, rekao je Vučković.


Komentari30
fa4f0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivan Vujisic
Neće se Srbija oporaviti dok god seče mlade i jake grane - porez na IT firme je uvećan približno duplo, a zvanično je potvrđeno da ta grana privrede izveze softver za preko 1 milijardu evra godišnje, pri čemu je to čist profit bez 1 evra repro materijala i sl. Da ne pominjem da se među kompjuterašima zna da tek 50% IT rabotnika radi na belo. Da ne pominjem da po evropskoj statistici jedan IT-jevac svojim radom moze uticati na stvaranje 4 do 5 radnih mesta druge vrste (najbolji primer je call centar) Saberite sve ovo pa razmislite koliko bi se smanjenjem poreza na plate samo IT struci mogao povecati BDP, a Rumunija je još odavno uvela da je porez na platu za IT struku 0%, ali to nama ne treba, je l te?
Radovanka
Boze,boze sta sam procitala. Uz "sitne primedbe" ovi "naucnici" duvaju u istu tikvu sa vlascu. Samo menjaju ulogu. Nekada glume dobrog,a nekada loseg policajca. Ali ostaje uvek prisutno da su to samo uloge i da su to policajci.
Velizar Kastratovic
Dobro je što došlo uopšte do rasta penzija i plata u ovoj godini. Reforme naravno da treba nastaviti i ulagati u budućnost. Uz dobar i kvalitetan rad imali bi izvesnije bolje penzije u budućnosti. Više nam treba ulaganju u investicije otvaranja novih malih i velikih preduzeća. Pogotovo treba raditi na posticaju malih preduzeća koji bi značajno povećali razvoj preduzetničkog duha u Srbiji.
Krun
Treba smanjiti porez na plate.
Drvo
Lepa vest najvise za poslodavce

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja