subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 10.10.2018. u 20:00 Dragana Jokić-Stamenković

Gimnazijalcima ne smeta da uče i bez udžbenika

(Фото Д. Јевремовић)

Ove sedmice navršiće se mesec i po otkako prvaci u srpskim gimnazijama pohađaju časove prema novom nastavnom planu i programu i usvajaju gradivo gotovo bez ijednog udžbenika koji prati savremene koncepte učenja. Tvorci novog načina sticanja gimnazijskih znanja, za koja se nadaju da će biti primenjivija u praksi nego što je to bio slučaj kod ranijih generacija đaka, pred početak školske godine su prognozirali da će kompletne školske knjige za prvake izaći iz štampe tek u januaru.

To je i juče „Politici” potvrdila Dejana Milijić Subić, zamenik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, naglasivši da interesovanje gimnazijalaca za udžbenike i nije baš veliko, kakvo je kod đaka u osnovnim školama. Ona smatra da se nastava u gimnazijama bez problema može održavati bez udžbenika, jer „u savremenim školskim sistemima oni nisu jedini, niti glavni i noseći temelji obrazovanja, već su uz njih to i razni drugi nastavni materijali”.

U stručnim školama uspešna nastava bez udžbenika
U toku septembra nijedna škola u Srbiji nije prijavila otežano sprovođenje nastave zbog primene novih programa, naglašava za naš list Aleksandar Pajić, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje. Ministarstvo je, kaže, svim gimnazijama i školama koje imaju gimnazijska odeljenja prosledilo upitnik na osnovu kojeg je konstatovano da se implementacija novog programa nastave i učenja obavlja bez većih problema. Sadržaji obaveznih predmeta, kako objašnjava, većinom su ostali isti. Novina je u ishodima znanja koji se na kraju godine očekuju od učenika.

Na svu sreću, sa njom su saglasni i direktori gimnazija, koji ističu da dosad nisu imali nijednu žalbu učenika, roditelja i nastavnika zbog kašnjenja knjiga koje prate prvački plan i program rada. I Mladen Šarčević, ministar prosvete, u nekoliko navrata nam je ponovio da u tome ne vidi nikakav problem, jer nije menjan sadržaj gradiva većine predmeta, već koncept rada, odnosno način na koji nastavnici uče učenike da usvajaju znanje.

Dejana Milijić Subić naglašava da su najveće promene napravljene u biologiji i da je profesorima ovog predmeta najteže, a da sloboda koja je data ostalim nastavnicima može samo da bude prednost u osmišljavanju odličnih časova.

– Nijedan nastavnik u gimnaziji koji voli slobodu i kreativan rad sa đacima nedostatak udžbenika neće smatrati za minus – smatra Radivoje Stojković, direktor novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” i predsednik Zajednice gimnazija Srbije. U čuvenoj novosadskoj gimnaziji mesec i po dana po uvođenju novog nastavnog plana i programa iskustva su, kaže, pozitivna, jer je đacima ponuđen savremeniji pristup učenju, a direktor se nada da im je i gradivo zanimljivije.

– Nisam čuo da je nedostatak udžbenika nekome predstavljao problem da organizuje nastavu. To jedino zahteva ozbiljniju i dužu pripremu nastavnika za čas, ali oni pametni uživaju u pomeranju okvira koje im udžbenik daje. Slična su iskustva u celoj zemlji. Sada je mnogo lakše doći do didaktičkog materijala nego ranije, ipak smo u 21. veku. Sem interneta, na kome naši đaci čitaju gradivo na engleskom, nemačkom, ruskom, francuskom jeziku, imamo i čitav niz pomoćne literature u školskoj biblioteci, a mogu se koristiti i udžbenici iz ranijih perioda. To se naročito odnosi na matematiku, na primer, dok informatičarima udžbenici nisu ni potrebni, jer brzo zastarevaju i ne pokrivaju ono što je u žiži, pa dobri nastavnici stalno uče i predaju đacima nešto novo – ističe Stojković, napominjući da su gimnazijski profesori od juna prošli seminare na kojima su učili kako da odaberu literaturu za čas.

Jovan Đurić, direktor Gimnazije „Josif Pančić” u Bajinoj Bašti, naglašava da su početkom meseca kod njih stigli pojedini udžbenici koji prate novi plan i program za prvi razred.

– Za dobrog profesora, međutim, knjiga nije nužna. Suština novog plana i programa jeste da nastavnik u prvom razredu utvrdi na kojem je nivou znanje dece i na osnovu toga odredi ciljeve koje sa njima mora postići na kraju školske godine. Moramo, kroz razne projekte, da ih naučimo kako da njihova pamet bude upotrebljiva, kako da budu uspešni ljudi i da ih pripremimo za poslove koji sada možda i ne postoje – ističe Đurić i dodaje da je nastavnicima biologije najteže, zbog korenite promene gradiva, ali da bajinobaštanski gimnazijalci često imaju nastavu u prirodi i u dvorištu gaje sopstvenu botaničku baštu sa biljkama sa planine Tare

Komentari8
3b80f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

trla baba lan
Чуј, ''добром професору'' не треба уџбеник. Па ни ''лошем професору'' не треба уџбеник. Уџбеник треба ђаку да учи материју која је прописана планом, и још више да учи како се учи. Беше ''добрим наставницима'' не требају ни дневници. Вазда оно што су они окаснили није ни тако важно.
Морамо, кроз разне пројекте
"За доброг професора, међутим, књига није нужна." Зашто сад одједном говоримо само о добрим наставницима? Кад Министарству и Заводу одговара, наставници одједном сви посташе добри. А шта ћемо с почетницима, неискуснима, осредњима?
дд
Како то да су професори увек на тапету и морају да на време и квалитетно обаве све послове, а они који брину о издавању и дистрибуирању уџбеника не морају? Учење из уџбеника је незаменљиво. Немогуће је све што подразумева једна лекција унети у белешке из којих ће се обнављати градиво код куће. Пре две-три деценије диктирање је било неминовност, неки професори инсистирали су да се учи искључиво из тих записа. Игнорисали су уџбенике, па су се уеченици поставши бруцоши нашли у "небраном грожђу". Брзо су схватили да су предавања на факултету само део онога што морају да знају и да не само уџбеници већ и литература морају редовно да се користе. Како то урадити ако немате навику из гимназије/средње школе?
милица новаковић
Ko iole,od nastavnika, drzi do kriterijuma,znanja,rada,pod velikim je pritiskom,prozivaju ga,insistiraju,urgiraju,preslisavaju...Polako, ali sasvim sigurno, uskoro vise nikom nece biti vazno da li djaci uopste uce.Smrtonosni udarac srednjim skolama bice zadat kada ona postane obavezna.Ucice samo oni visokosvesni,uprkos svemu ,koji znanjem zele da postignu nesto u zivotu.
Метузалем
Извињавам се свима онима који друкчије мисле, али књига (уџбеник) је још увек незаменљива. Како мислите да се учи рецимо математика, како - и одакле - да се вежбају задаци? Да ли мислите да је Википедиа довољна - и добра и тачна - за стицање знања?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja