ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:11

Pošumljavanje je goruće pitanje za Srbiju

Prosečan procenat pošumljenosti u Evropi je između 30 i 40 odsto, a kod nas 26–27 odsto s tim što je u Vojvodini od šest do sedam odsto, a u Kikindi samo jedan odsto, navela je Aleksandra Majkić (SNS)
Autor: M. Čekerevacčetvrtak, 11.10.2018. u 14:51
Ове године 40 милиона динара за пошумљавање: Горан Триван у парламенту (Фото Анђелко Васиљевић)

Neophodnost pošumljavanja, pre svega u Vojvodini, i rešavanje problema nedostatka vetrozaštitnih pojaseva uz saobraćajnice bile su glavne teme drugog dana rasprave u pojedinostima o izmenama Zakona o zaštiti životne sredine u Skupštini Srbije. Uz male varnice poslanici vladajuće koalicije i opozicije trudili su se da ukažu na pomenute probleme i da ponude rešenja, a resorni ministar Goran Trivan složio se da je pošumljavanje goruće pitanje, navodeći da se vlada trudi da ga reši i da će ove godine biti investirano više od 40 miliona dinara u pošumljavanje.

Stanislava Janošević (SNS) govorila je, između ostalog, o neophodnosti da se sačuvaju autohtone vrste životinja, a Dragan Šormaz (SNS) podržao je njeno izlaganje, navodeći da se zbog delovanja čoveka smanjuju staništa za životinje. Istakao je da je „zec u Vojvodini skoro nestao, a jarebica, kao naša ptica, nestala je potpuno u Vojvodini i sve do Aleksinca, gde je sačuvana”. Dodao je da je „Vojvodina ravna kao tepsija, ima manje od sedam odsto šuma, moramo da napravimo zakonsku obavezu za pošumljavanje i pravljenje remiza da bismo sačuvali sitnu divljač, kad vozite kroz Slavoniju i Mađarsku videćete šume, močvare, žbunje, u Vojvodini to nećete videti nigde”.

Minut ćutanja
Sednica je, na predlog Miladina Ševarlića, počela minutom ćutanja. Odata je pošta poginulima u saobraćajnim nesrećama na auto-putu kod Jagodine, koje su se dogodile u utorak.
 

Ministar Trivan mu je odgovorio da su republička i pokrajinska vlada napravili specijalno telo da bi se bavilo problemom pošumljavanja u Vojvodini i dodao: „Beograd je u proteklih nekoliko godina pošumio preko 700 hektara, dakle može se. I ove godine ćemo na konkursu koji je u toku investirati 40 miliona dinara u pošumljavanje, a ovo je samo pripremna godina kako bismo lokalne samouprave i ostale ubedili da budu spremni za sledeću godinu kada ćemo mnogo više novca uložiti u pošumljavanje. ”

Aleksandra Majkić (SNS) navela je da je prosečan procenat pošumljenosti u Evropi između 30 i 40 odsto, a u Srbiji 26–27 odsto s tim što je u Vojvodini šest do sedam odsto, a u Kikindi jedan odsto. Navela je da pošumljavanje i vetrozaštitni pojasevi, koji nedostaju Vojvodini imaju višestruki značaj, osim što smanjuju aerozagađenje, utiču i na bezbednost saobraćaja.

Ističući izuzetnu važnost vetrozaštitnih pojaseva, Gordana Čomić (DS) kazala je da to neće biti moguće bez izmena Zakona o šumama i dodala: „Upozoravali smo ministarku (Zorana Mihajlović) na propust koji je napravljen tako što za deo uz saobraćajnice praktično niko nije nadležan. Potrebne su izmene zakona o šumama i o saobraćaju da biste imali jasan propis, ako će biti para za vetrozaštitne pojaseve, jer su oni bili veliki problem zbog sukoba propisa. Meni i koleginici Nadi Lazić bilo je obećano da će se izdvojiti deset miliona dinara za izradu karti erozija, ali to se nikad nije dogodilo, pa vas molim da to bude plaćeno iz budžeta za narednu godinu. ”

Ministar Trivan joj je odgovorio da će se postarati da pronađe konsenzus sa drugim ministarstvima da bi se našlo rešenje za vetrozaštitne pojaseve, koji su „apsolutno neophodni”. Naveo je i da se u ovom trenutku radi metodologija za izradu karte erozije, „to će apsolutno ići, mnogo je to važno, jer su klimatske promene praktično paradigma erozije, bujica”.

Milimir Vujadinović (SNS) kazao je da je Vlada Vojvodine 2010. godine izdvojila 40 miliona dinara za pošumljavanje 395 hektara u Subotici i dodao da je novac isplaćen, ali šuma nigde, a „da je tada taj posao urađen, ne bismo imali situaciju kakvu sada imamo”. Gordana Čomić mu je odgovorila da za sve nezakonite radnje ima policijsku upravu u Subotici, a „imate i koalicione partnere, tadašnje, iz Subotice, za koje vi kažete da su kršili zakon, a to je SVM, ali imate pravo i da samo ogovarate, mada od toga neće biti ni vetrozaštitnih pojaseva, ni zakonitog korišćenja budžeta”. Vujadinović je odvratio da se „sećamo nekih ministara iz Subotice, koji su predmet policijskih i istražnih organa”. Čomićeva je odgovorila da se apsolutno svega seća, „uključujući klevetanja i ruženja ministra Olivera Dulića”. Vujadinović je kazao da nikoga ne kleveće i ne ruši, „ovde je ključno pitanje šta je sa 400 hektara nepošumljenih površina u Vojvodini, to jest u Subotici”. 


Komentari13
b069c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Učiti od drugih kada je to potrebno
Neplaninski autoputevi (jer u planinama uz puteve -već po definiciji- svuda pa i tamo ima i drveća ), kroz Nemačku , na putu od Češke za Skadinaviju -ostavljaju bez daha .Čitave šumice ili " samo" dvoredi prate asfaltne površine. Da li igde u Srbiji ( u ravnici ) duž puteva u većoj meri postoje planski sađeni nizovi -drvoredi ?Tako nešto u potpunosti olakšava vožnju , otklanja faktor jednoličnosti "uspavanosti " i jakog sunca ili pak vetra .Postoje i vizuelni efekti kontakta vozila sa niskogradnjom i prirodom .Ali za tako nešto su očigledno bile potrebne decenije .Ako bi to kod nas radile samo lokalne samouprave sigurno je da se ne i postigao cilj . One su finansijski gledano veoma različite u delovima svojih mogućnosti. Aktivnosti te vrste moraju biti isplanirane na višem nivou pa i onom koji prevazilazi granice okruga.Održavanje svega bi moralo biti lokalno.
Владимир Матић
У време султана Србија је имала огромне храстове и букове шуме, те се и звала Шумадија. Народ је имао огромна стада свиња које су се кретале слободно и храниле се жировима, па су се те свиње извозиле преко Саве у Аустрију. Када су дошли ослободиоци 1815-те тада је почела незапамћена сеча храстових и букових шума, а дрво се продавало у КундК, те је читава Србија буквално огољена већ средином 1860(70)-тих. Памти се отворено писмо Јосифа Панчића Правитељствујушћем Совјету из тих година где се жалио на ову јако штетну појаву. И тако је Србија остала огољена читавих 70-80 година све до појаве Титових горана 1950-тих, но тада су махом садили ново америчко увезено дрво: багрем. У Србији, дакле, постоје засеоци који се још и данас називају Буковик или Храстовик, али се ниједан заселак не зове Багремовик. Ето до чега нас доведе ослобођење од Турака.
hteli ste, gledajte
Pokret Gorana je u staroj Jugi stalno sadio nešto, sada deca samo čupaju zelenilo i lome grane, tako vide od odraslih, koji mrze zelenilo jer ih podseća na rodni kraj. Sve što se radi po Beogradu počinje sečom drveća i završava se betonskim pistama. Vojvodina je mogla da sadi šta je htela, ali ih nije bilo briga, a sad kuku lele snegovi, vetar....drvo štiti zemlju od erozije i prirodna je brana vetrovima. Ne treba nama drugi da nam kažu, valjda vidimo i sami. Da ne pominjem da dripci trenutno seku šumu pred zimu, da se greju, i to niko ne vidi. Gde su šumari da kontrolišu? Ovo je država nerada i haosa.
Staniša Mladenović
Подизање шумских засада у Србији је као школовање деце која одлазе у " бели свет ". Из Србије се се извозе трупци лишћара којима треба до 100 година да достигну оптималну масу за сечу. Од мизерне цене у извозу једино извозници имају интерес. Иначе, у најбољем случају извози се резана грађа.
sumar
treba podici barikade na secu suma po planinama da se narod pobuni sto nam drzavu kradu i pljackaju sa svom secom, trenutno traje proces unakazenja prirode ono sto nam je jedino ostalo nakon gubitka svega u drzavi

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja