utorak, 16.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:43

Kazahstanske kompanije poželjan partner za „Petrohemiju”

Na vidiku mogućnost rešavanja tog decenijskog problema po uzoru na „Železaru”, a potom i nedavno privatizovani RTB „Bor” i PKB
Autor: Marijana Avakumovićčetvrtak, 11.10.2018. u 20:30
(Фото А. Васиљевић)

Tender za prodaju „Petrohemije” trebalo bi da bude raspisan krajem februara sledeće godine, a poželjni kupci su Kazahstanci, Rusi i Azerbejdžanci, odnosno kompanije iz država koje nemaju problem sa cenom nafte. Dobra vest za njih je da je pančevačka fabrika izašla iz stečaja i da konačno posluje pozitivno.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, razgovarao je u Kazahstanu sa predstavnicima te zemlje o mogućnosti partnerstva sa „Petrohemijom” i rešavanju tog decenijskog problema, po uzoru na „Železaru”, a potom i nedavno privatizovani RTB „Bor” i PKB.

– U „Petrohemiji” imamo rezerve u novcu. Ali, ako nafta počne da skače, to će za nas biti nemoguća misija i nećemo moći da izdržimo. Teško bi bilo ako bi cena nafte došla do nivoa od 100 dolara po barelu – rekao je Vučić novinarima u Astani objašnjavajući zbog čega „Petrohemija” mora što pre da dobije strateškog partnera ili privatnog vlasnika.

Kao partneri u ovoj privatizaciji poželjne su države koje nemaju nesigurnost oko cene nafte.

– Kada kao Kazahstan, dnevno vadite 1.800 miliona tona nafte, jasno je da nemate nesigurnost sa cenom nafte. „Petrohemiju” mogu da kupe Kazahstanci, Rusi, Azerbejdžanci, koji nemaju probleme sa cenom nafte, a bilo bi dobro da nemaju i problem sa gasom, jer 12 odsto sirovina jeste gas – objasnio je Vučić i naglasio da su Kazahstanci uzeli deo petrohemijske industrije u Rumuniji napominjući da su neki pre 12 godina zauzimali pozicije na istoku, dok mi nismo razumeli šta se dešava u svetu.

Ovo nije prvi put da je predsednik Srbije u Kazahstanu tražio partnere za „Petrohemiju”. Učinio je to i u junu prošle godine, kada je odande poručio da je jedna tamošnja kompanija zainteresovana za partnerstvo sa pančevačkom fabrikom. I ministar energetike, Aleksandar Antić, uveravao nas je u maju ove godine, iz Sankt Peterburga, da je ruski „Gaspromnjeft” zainteresovan za „Petrohemiju”, odnosno za investiciju u liniju za proizvodnju polipropilena, koja treba da omogući „Petrohemiji” da stabilno funkcioniše.

Na javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti, koji je Ministarstvo privrede raspisalo u martu prošle godine – nijedna kompanija nije odgovorila.

Bez obzira na to što niko nije pokazao zainteresovanost za kupovinu, država mora da raspiše tender jer se na to obavezala u Memorandumu sa MMF-om.

Rok je istina bio septembar ove godine, ali Džejms Ruf, šef misije MMF-a, prošle nedelje u Beogradu nije spominjao rokove već je samo rekao da se očekuje privatizacija „Petrohemije”.

„Ne vidim ništa neuobičajeno u tome da se te fabrike nude na prodaju u direktnim susretima predstavnika naše vlasti sa političarima drugih zemalja. Barak Obama je kao predsednik Amerike posredovao u prodaji Boingovih aviona saudijskom kralju za 26 milijardi dolara i niko to nije ocenio kao lošu stvar”, smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Savić je podsetio da je 2001. godine slovenački ekonomista Jože Mencinger, na skupu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, upozorio da sa privatizacijom ne treba žuriti i da ne treba olako posezati za gašenjem fabrika.

„Petrohemija”, kaže sada pozitivno posluje zahvaljujući niskoj ceni nafte, ali ona poskupljuje, što će opet stvoriti probleme u poslovanju.

– Proizvodi „Petrohemije” izvoze se u Evropu, koja nije zainteresovana da kupi fabriku prljave tehnologije, posebno jer je zastarela, a nema mogućnosti da se zameni novijom – rekao je Savić.

„Petrohemija” je godinama pravila gubitke, ali je prošle godine izašla iz stečaja i poslovnu godinu završila u plusu. Čak je bila i prva na APR-ovoj listi kompanija sa najvećim neto dobitkom u 2017. godini. Ali, dobit od 40,4 milijarde dinara ne dolazi iz rada u tržišnim uslovima. Prošle godine joj je odobren Unapred pripremljen plan reorganizacije kojim joj je otpisano 47,7 odsto ili 36.937 miliona dinara duga. Preostalih 52,3 odsto obaveza konvertovano je u akcije preduzeća.


Komentari0
51bf4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja