utorak, 19.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:17

Srpski krak „Turskog toka” opcija za „Gasprom”

Baltičkim i Crnim morem ruski gas mimo Ukrajine stiže u Evropu 1. januara 2020. godine, najavljuje Moskva
Autor: Tanja Vujićčetvrtak, 11.10.2018. u 23:00
(Фото Гаспром)

Imamo različite opcije. Prva ruta („Turskog toka”) je kroz Grčku do Italije. Druga opcija je da razvučemo taj gasovod preko Bugarske do Srbije, Mađarske i Austrije. Naš prioritet je da razvučemo drugi krak kroz Bugarsku do Austrije. U svakom slučaju, projekat se razvija po planu i već 1. januara 2020. može početi snabdevanje prirodnim gasom kapacitetom od 31,5 milijardi kubnih metara sirovine kroz ova dva gasovoda. Tim rečima je ruski ministar energetike Aleksander Novak u utorak u Moskvi nagovestio da 14 i po meseci pre najavljenog puštanja „Turskog toka” u pogon još nema zvanične potvrde konačnih koordinata tog strateškog gasovoda.

„Gasprom” i Moskva ovih dana su veoma zagledani u geopolitičku mapu Evrope.

Odlučan da od 1. januara 2020. godine u biznisu snabdevanja Evrope gasom zaobiđe Ukrajinu koliko god može, vodeći svetski proizvođač gasa, ruski „Gasprom”, uveliko razmatra dve „kartografske” zagonetke. Jednu na Baltičkom moru, u slučaju trase najavljenog gasovoda „Severni tok 2”. Drugu na jugoistoku Evrope, nadomak obala Crnog mora, za pravac budućeg kraka gasovoda „Turski tok”. U oba slučaja zagonetke moraju biti razrešene daleko pre kraja 2019. Tog datuma, prema ranijim najavama, „Gasprom” će obustaviti lavovski deo isporuka sibirskog gasa Evropi trasom kroz Ukrajinu.

Mušterijama na Starom kontinentu „Gasprom” će – prema najavama za nešto više od 14 meseci – strateški energent isporučivati sa severa gasovodom „Severni tok 2”, a s juga preko Crnog mora i Turske, putanjom preko Grčke. U slučaju gasnog koridora vodama Baltičkog mora, otvorena su dva delikatna pitanja. Da li će Danska dozvoliti da „Severni tok 2” prođe njenim teritorijalnim vodama? I da li će Vašington ostvariti pretnju sankcijama zapadnoevropskim partnerima „Gasproma” u međunarodnom konzorcijumu koji uveliko postavlja cevi „Severnog toka 2”. Što se ove američke pretnje tiče, ruski predsednik Vladimir Putin ovih dana je uputio posebno oštru poruku Evropi i poimence Bugarskoj.

„Nadam se da Evropa u celini neće ličiti na Bugarsku i neće pokazati slabost i nesposobnost da zaštiti svoje interese”, istakao je Putin osvrćući se na odluku Sofije da svojevremeno, pod velikim pritiskom Zapada, odustane od projekta „Južni tok”. Početkom 2017. Putin je rekao da „Bugarska nije imala muškosti” da se izbori za „Južni tok”. „Potpuno bi bilo budalasto i štetno da se Evropa odluči za skuplju opciju (kupovinom tečnog gasa sa strane)”, naglasio je ruski lider početkom meseca u Sankt Peterburgu, tokom konferencije za medije sa austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom.

„Evropska energetska bezbednost je nezamisliva bez snabdevanja iz Rusije”, istakao je tada Kurc.

Nekoliko dana kasnije, u Milanu, Aleksander Novak je najavio da će – sa američkim sankcijama ili bez njih – ruski gas od 2020. dobaciti do Nemačke Baltičkim morem, daleko mimo Ukrajine.

„Gasovod ’Severni tok 2’, koji će transportovati ruski gas do Nemačke, biće završen na vreme, čak i u slučaju zavođenja novih sankcija Moskvi. Nadamo se da dodatnih sankcija neće biti, ali ako ih i bude, projekat će u svakom slučaju biti završen. Sve ide na vreme: prva komercijalna isporuka gasa biće spremna krajem 2019”, najavio je Novak.

Rusi su zadovoljni kako teku radovi na „Turskom toku”. Pomorski deo njegove konstrukcije biće završen za dva meseca, prognozirao je ovih dana Aleksej Miler, predsednik upravnog odbora „Gasproma”.

Kad dotakne kopno, pravac „Turskog toka” u Evropi, put Jonskog mora i centralnog Balkana pa na sever, zagonetka je od globalnog značaja, ne samo za snabdevanje gasom.

U utorak je grčki ministar odbrane Panos Kamenos ponudio u Pentagonu američkom kolegi Džimu Matisu da SAD otvori nove vojne baze u Larisi, Volosu i Aleksandrupolisu. „Turski tok” u bliskoj budućnosti trebalo bi da se pruži ne tako daleko od Aleksandrupolisa.


Komentari4
94d94
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Darko
Ko zna sto ce prije,Fiat u Rusiju bez carine ili turski tok.Mozda naprave bezicni gasovod,na daljinski bez cijevi preko drzava EU.
Drazen P.
Izgleda moraće opet delegacija US senatora u Bugarsku da objasni Borisovu šta je najbolje za Bugarsku.
Sreten Bozic -Wongar
Alternativa Ruskom gasu za gradjane EU je da se smrznu . To bi bilo smrzavanje sa predomisljajem.
slavko
"Tečni gas sa strane" možda je na prvi pogled skuplji ali na kraju najskuplji gas je onaj kojeg nemaš kada ga trebaš. Ako ga baš trebaš...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja