utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:11
FORMULE ŽIVLjENjA

Aristokrate među nama

Osobe sa samoproglašenom psihološkom privilegijom smatraju da su iznad drugih, da pravila koja važe za ostale ne važe za njih, uvek očekuju izuzetni tretman i postavljaju nerealne zahteve očekujući da ih drugi bespogovorno ispune
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 15.10.2018. u 08:00
(Драган Стојановић)

Sve je prisutniji izraz „psihološka privilegovanost” koji se odnosi na nečiji čvrsto zauzeti „aristokratski” stav. Takva osoba nastupa kao da ima neku titulu koja je uzdiže iznad drugih i koja joj daje posebna prava koja drugi ljudi nemaju. Na njihovu „titulisanost” ukazuje i to što su na engleskom označeni rečju entitled, koju prevodimo kao privilegovanost.

Psihološku privilegovanost možemo definisati kao nerealističan i nezaslužen zahtev osobe upućen svima da je posebno dobro tretiraju, kao i da joj budu dodeljeni najbolji životni uslovi. Dok je većina ljudi svesna da u društvu postoji jedna vrsta nepisanog ugovora prema kojem se društveni status zaslužuje ulaganjem rada i vremena u stvaranje nekog značajnog doprinosa, rezultata ili zasluge, ljudi sa stavom psihološke privilegovanosti očekuju da im visoki društveni status pripada samo zbog toga što postoje – jer time zaslužuju bezuslovnu ljubav.

Nastup iz pozicije dominacije

Osobe sa samoproglašenom psihološkom privilegijom drugima postavljaju nerealne zahteve – naročito rođacima, prijateljima, partnerima, kolegama na poslu –  očekujući da ih oni bespogovorno ispune. Na ove zahteve drugi ljudi reaguju na dva načina. Dok se jedni distanciraju od osobe smatrajući da je „težak karakter”, drugi se trude da joj ugode. Međutim, kako privilegovane osobe nemaju razvijenu sposobnost empatije sa drugima, one ne osećaju zahvalnost kada neko ugodi njihovom zahtevu, nego smatraju da je to potpuno normalno i očekivano. Zato nakon jednog zahteva sledi novi, što odnos svodi na neku vrstu iskorišćavanja.

Kod različitih osoba psihološka privilegovanost je izražena u različitom stepenu, a kada je veoma izražena, tada možemo govoriti o poremećaju ličnosti. Ovakva ličnost u komunikaciji sa drugima nastupa iz pozicije više vrednosti, dominacije i zahtevnosti. Kada drugi odbiju da ispune neku njenu želju ili zahtev, osoba još više navaljuje, optužujući druge da nisu fer, koristeći razne oblike emocionalnog iznuđivanja i manipulacije. Nije spremna ni na kakav kompromis. Ukoliko na kraju ne dobije što želi, ona se oseća odbačeno, samosažaljeva se doživljavajući sebe kao žrtvu drugih ljudi i „okrutnog sveta”.

Kako privilegovanim osobama drugi ljudi nisu važni, nije im važno ni kako se drugi ljudi osećaju, tako da ne pokazuju niti saosećanje niti empatiju. Njima je najvažnije kako se sami osećaju, smatrajući da su drugi odgovorni za to.

Ove osobe smatraju da pravila koja važe za druge ne važe za njih, tako da uvek očekuju izuzetni tretman. Mogu biti impulsivne, što nekada znači nasilne. Nekada svoju privilegovanost ostvaruju iz pozicije nemoćne osobe koja je „osuđena” da joj drugi pomažu i udovoljavaju.

Pitanje koje se postavlja jeste kako ovi ljudi usvoje stav psihološke privilegovanosti. Najčešći tip nastanka možemo ukratko opisati formulom „privilegovano dete, privilegovani odrasli”.

Greške u vaspitanju

U porodicama u kojima dominira popustljivo vaspitanje, u kojima roditelji neprestano detetu pokazuju ljubav, a ne disciplinuju ga zato što izbegavaju konflikt sa detetom, ono jednostavno nauči da je ono centar porodičnog života i da mu pripada sve što poželi iz jednostavnog razloga: samo zato što je dete svojih roditelja. Ono taj zaključak o sebi i drugima ugradi kao jedan od temeljnih zaključaka u svoju ličnost, tako da kasnije, u tinejdžerskom i odraslom dobu očekuje i zahteva da se svi prema njemu ponašaju na isti način na koji su to radili njegovi roditelji.

Postoji još jedan razvojni put koji vodi ka stavu psihološke privilegovanosti. Neki ljudi koji su imali teško detinjstvo, počinju da misle da su time „zaslužili” da imaju srećnu odraslost, da im život to „duguje”. Zbog činjenice da su u detinjstvu bili žrtve, smatraju da su im drugi ljudi „dužni” da ih usreće i tako isprave nepravdu.

Što više popustljivo vaspitanje bude prepoznato kao veoma loš način odgajanja dece, manje će biti privilegovanih osoba u budućnosti. A privilegovani odrasli? O načinima prevazilaženja stava privilegovanosti pišu poznati psihoterapeuti Džefri Jang i Dženet Klosko u novoj knjizi „Osmislite život iznova”.


Komentari9
1747c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Aleksic
Imam kolegu na poslu sa ovakvim stavom. Stalno je pod udarom nadredjenih jer sve radi kako njemu odgovara i uzima ono sto smatra da zasluzuje. Verovatno nije bez razloga dobio otkaz u prethodnoj firmi
Sasa Trajkovic
Zar ne živimo u virtuelnom svetu uz pomoć društvenih mreža u kome kao u ogledalu pokazujemo svoju " superiornost " projektujući nesvesno svoju NE sigurnost i svoje strahove- komplekse veličina. Zar ovaj koncept neo liberalnog kapitalizma kroz masovnu kulturu i potrošačko društvo na stvara narcisoidnog egoističnog pojedinca preokupiranog sobom... ?? Zar to nije trend ZAPADNOG društva kome smo se kao društvo privoleli prodali veru za večeru a opet ostali gladni samih sebe ?
Svojim visim kompleksom, lijeci inferioran
Osobe s kompleksom vise vrijednosti u odnosu na druge osobe, na taj nacin lijece svoj kompleks nize vrijednosti - inferiornosti.
sve nam je objasnjeno
"a sad svi na svoje zadatke..."
JesiTiNekiPrinc
Ovo moze lako biti pobrkano sa ocekivanjem lepog kulturnog i normalnog ponasanja od strane ljudi koji omalovazavaju

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja