Radnja vašeg novog romana smeštena je još dalje u istoriju, kada je Nemačka počela da sanja svoje velike osvajačke snove. Postoji li taj jedan uzlazni ili silazni pravac u istoriji jedne nacije, u ovom slučaju nemačke, koji se nastavlja generacijama? Da li se taj pravac može promeniti?
Nacije imaju svoju istoriju, tradiciju, nasleđe, začetne mitove, i to ih, naravno, uobličava i usmerava generacijama. Uzmite, na primer, tvoračke mitove Srbije i Nemačke, izgubljenu bitku na Kosovu i propast Nibelunga. Kada je jednom uspostavljen nacionalni mit koji govori o porazu, ta nacija teže će se suočiti sa gubitkom nego ona koja koja je začeta na osnovu pobedničkog mita. Oni narodi koji se osvrću na mit o gubitništvu težiće da ga uzvise do herojstva, pre nego što će nešto naučiti od njega.
Zašto je vaša glavna junakinja Olga slovenskog porekla? Sloveni su u istoriji često bili potisnuti u Evropi? Kako je to danas i kakva je uloga sada uloga Nemačke?
Otac moje junakinje Olge je Nemac, a majka joj je Poljakinja, asimilovana u šlesku populaciju. Ona je tipično dete graničnog područja između Nemačke i Poljske. Sada se sve menja: Nemačka uloga u Evropi, evropska uloga u svetu.Uz masovne migracije u 21. veku, Evropa i Nemačka postaju granične oblasti.
Jedno od mnogih pitanja iz vašeg novog romana tiče se i kolonijalnih osvajanja. Živimo u postkolonijalnom svetu, međutim, koji su to novi oblici kolonijalizma?
Naravno, tu je eksploatacija Trećeg sveta koje sprovode bivše kolonijalne sile, ali takođe, i bivše kolonije, naročito Kina.
