​Jutro će promeniti sve. Ili neće

Naši jutarnji programi su kao kafa: neko voli domaću s više šećera, neko gorku, neko strani „late”, a neko kao na primer Radio-televizija Srbija – instant varijantu „dva u jedan”. Štedi vreme i novac.

Gledaoci su dobili duži Jutarnji program javnog servisa, koji sada traje do 11 sati, ali su ostali bez emisije „Krenimo redom”, a novinari i voditelji su prekomponovani iz ove dve emisije i Dnevnika (Branko Veselinović). Posle dva nova Jutra osnovni utisak je da nije dovoljno da u studiju sede dva voditelja da bi nešto bilo kvalitetnije i zanimljivije.

Uostalom, tako se samo energičnije krenulo „stazom slonova” jer sve komercijalne televizije imaju po dvoje voditelja jutarnjeg programa: Jovana i Srđan (Prva), Sarapa i Dea (Pink) i Marić i Irina (Hepi).

Brojni novinari i reporteri iz redakcije u Beogradu i iz mreže dopisništava širom Srbije samo su naizgled doprineli raznovrsnosti.

Ukoliko vas neko ko nije gledao pita šta ste gledali u Jutarnjem programu, nećete imati čega da se prisetite osim, nažalost, u utorak izveštavanja dopisnika Dragana Markovića s mesta velikog lančanog sudara n auto-putu kod Mijatovca.

Niko od Jutarnjeg programa koji sada traje punih pet sati ne očekuje ekskluzivnost i senzacionalizam koji bi veštački podizao gledanost, nedostaje više zanimljivih gostiju i tema za koje nema prostora u drugim emisijama s manjom minutažom. Ili da budemo još skromniji u očekivanjima: kad već novinarka izađe sto metara od zgrade televizije, u Tašmajdanski park i razgovara sa zaposlenima iz gradskog zelenila i ako ne želi da sazna, na primer, zašto u žardinjerama u glavnom gradu umesto cveća „rastu” pikavci, nije ni bitno ni da pita „kako se stručno zove mašina koju mi zovemo duvalica”, a ljudi joj odgovore duvač lišća. I to nije kraj. Sledeće pitanje je još impresivnije. Glasilo je: „Da li vam prilaze radoznali građani da pitaju po kom principu radi ta mašina za duvanje lišća?”

U ponedeljak smo na RTS-u videli prvu epizodu domaće serije „Jutro će promeniti sve”, koja će bez sumnje osvojiti gledalište. Ali, premijera koja se emituje u 22 sata, dok u udarnom vremenu ide ko zna koja po redu repriza serije, najblaže rečeno, neobično je rešenje onog koji kroji TV šemu.

Tim pre što javni servis retko ima na programu urbane serije koje ne pretenduju da budu komedije, a bave se „životom i priključenijem” žena i muškaraca na pragu četvrte decenije.