subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54

Gen je sudbina

Kao sin profesora uvek sam morao da se dokazujem. Otac je u osamnaestoj godini upisao Filozofski fakultet, a kada je bio na trećoj godini upisao je i glumu. Ta kombinacija filozofije i dramske umetnosti dovela je do toga da bude jedan od najznačajnijih dramskih pedagoga,kaže Ivan Jevtović kojeg gledamo u ulozi specijalizanta Refika Petrovića u seriji „Urgentni centar”
Autor: Ljiljana Petrovićsubota, 13.10.2018. u 12:00
Иван Јевтовић (Промотивна фотографија)

Stopama slave svog oca profesora Vladimira Jevtovića, glumca i vrsnog pedagoga koji je popularnost stekao i kao voditelj „Ozona”, kultne emisije Radio Beograda 202, ide i Ivan Jevtović. Otac, koji je preminuo 2013. bio je student generacije na Fakultetu dramskih umetnosti, a isti uspeh postigao je i Ivan. Vladimir Jevtović je osnovao pozorište „Pod razno” i letnju radionicu mediteranskih pozorišnih škola „Maslina”, a Ivan – Studio glume. Otac je bio redovni profesor glume, a i sin je danas vanredni profesor.

Zato kaže da je sve što je do sada radio bilo pod trostrukom proverom.

Karijeru je započeo kao student u predstavi „Romeo i Julija”, Jagoša Markovića. Nekad je bio stalni član pozorišta „Boško Buha”, a danas je u Ateljeu 212. Sarađivao je sa najznačajnijim rediteljima u Narodnom pozorištu, BDP-u, JDP-u, Zvezdara teatru, Pozorištu na Terazijama. Jedan je od osnivača pozorišne trupe „Torpedo”. Snimio je više od 20 filmova, bio je i član rokenrol grupe „Deca loših muzičara”. Ostvario je i zavidan broj rediteljskih postavki pozorišnih predstava.

Ovih dana ga gledamo u TV seriji „Urgentni centar”.   Raduje se što su im mladi ljudi verni gledaoci, jer ova medicinska drama promoviše humanost, požrtvovanost, odgovornost: sve ono što ljude čini ljudima. Hirurzi-kreatori

Čujemo da je malo znao o medicini i tome sa kakvim se problemima susreću zaposleni u zdravstvu.

– Mislio sam da ću teško podneti ulazak u operacionu salu, ali to je bilo neverovatno iskustvo. Dragoceno – kaže Ivan Jevtović. Naši lekari su kao strip junaci, pravi borci, a hodnici bolnica su kao košnice. „Hoćete li na operaciju, Jevtoviću?”... Doktor Božović, kršni Crnogorac, stažista na Odeljenju hirurgije u Urgentnom centru, uveo me u operacionu salu. Bila je u toku priprema pacijenta koji je imao zavezano tanko crevo. Dozvolili su mi da se približim operacionom stolu na dvadeset centimetara. Bio sam impresioniran. Posao hirurga je prava kreacija. Kako se samo nose sa problemom, šta sve rade da bi spasili nečiji život!

Zadovoljan je kako se snašao u ulozi doktora Refika Petrovića. Iz radoznalosti se raspitivao da li je među doktorima u našim bolnicima bilo i Roma, i saznao o plejadi najneverovatnijih ljudi iz različitih specijalizacija. Bilo ih je i pedesetih, i sedamdesetih godina, dok su neki otišli u inostranstvo.

Za lik Refika kaže da je sposoban hirurg. Iz obrazovane romske porodice, u kojoj se neguju i „dobre ambicije”.

– Imamo nešto zajedničko. Kao sin profesora uvek sam morao da se dokazujem. Otac je u osamnaestoj godini upisao Filozofski fakultet, a kada je bio na trećoj godini upisao je i glumu. Ta kombinacija filozofije i praktične filozofije kroz dramsku umetnost dovela je do toga da bude jedan od najznačajnijih dramskih pedagoga. Kroz njegovu „laboratoriju” prošli su: Vesna Trivalić, Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić Manda, Srđan Todorović, Boda Ninković, Nataša Ninković, Mirjana Joković, Branka Pujić... Sećam se kada sam došao na prijemni ispit otac je pozeleneo od muke, znao je kolika će to provera biti i za njega. Vaspitan sam zahvaljujući majci Tatjani, koja je takođe pedagog, i ocu, da opravdam priliku koja mi je pružena. I već dvadeset šest godina sam na glumačkoj sceni.

I njegov mlađi brat Jakov je glumac, dok je stariji Rastko profesor književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji.

– Otac je imao kratku definiciju: Gen je sudbina. Sva trojica smo različitih genetskih kombinacija i roditelji su insistirali da svako od nas ima svoj životni put. Rastko je bio izuzetan učenik, ja nisam. Osnovna škola me nije impresionirala, ali jeste srednja. Otac je cenio svaki moj pokušaj, pa sam se tako bavio i muzikom. Učio nas je da radimo istovremeno više stvari, i on je tako živeo. Danas se sa mesečnom platom i ne može pristojno živeti. Srećom, nikada mi nije bilo teško da radim u toku dana po četiri različite stvari.

Igrajte se do 18. godine!

Srećan je i što je rođen u Beogradu. Kaže kada bismo uporedili život sa glumcima u Americi ili u Engleskoj mnogi bi rekli da su oni u velikoj prednosti. A zapravo je obrnuto. Mi, tvrdi Ivan, imamo neverovatnu mogućnost koju nam je ostavila ona prethodna država – dobro razvijenu kulturnu scenu. Svaki grad ima dom kulture što omogućuje da se tu mnogo toga i uradi. Kada je sretao kolege po svetu bili su iznenađeni time šta je on sve radio i koliko je uloga odigrao. Ovo je njegova 23. sezona i kada su sabrali pozorišne predstave i pogledali tolike naslove bili su u neverici: „Nemoguće, sve to ste igrali?”

– Sve što sam postigao uspeo sam zahvaljujući ovom gradu i ovoj zemlji. Onaj ko je hteo da radi više, mogao je. Ja sam jedan od šampiona svoje generacije!

Danas, kao vanredni profesor glume, ima svoju klasu na Sinergija univerzitetu u Bijeljini (pri Singidunum univerzitetu). Već šest godina, subotom organizuje susrete sa decom u svom Studiju glume. Zagovornik je da deca treba da se igraju do 18. godine, jer kroz igru najviše uče. To je trenuto najbolji princip u svetu vezan za obrazovanje, a uveli su ga Finci. Ivan Jevtović veruje da kad deca rade pod prinudom, izostaju dobri rezultati.

– Ne znam da li vam je poznato da se sada na fakultetu proučava zašto je bilo dobro to što je moj otac imao u klasi studente od 18 godina – Dragana Bjelogrlića i Mirjanu Joković, i od 30 godina, koliko je imao Boda Ninković? Gluma je igra. Zar ne?!

Pozorište lektira braće Jevtović

Pre dve godine je, sa braćom Rastkom i Jakovom, osnovao Pozorište lektira „Vladimir Jevtović”. Bio je to poslednji zadatak koji je dobio od oca. Trenutno spremaju „Sebičnog džina” i „Dečake Pavlove ulice” u Božidarcu.

Pozorišna lektira neguje novi pristup u kome se dela iz srednjoškolske lektire („Romeo i Julija”, „Jazavac pred sudom”, „Faust”, „Pokondirena tikva”, „Narodni poslanik”...), a sada i za osnovnu školu, izvode u 45 minuta, koliko traje školski čas. Međutim, kada se spusti zavesa, publika može da razgovara sa likovima. U trećem, poslednjem činu deca mogu da iznose svoje mišljenje kako se neke scene mogu odigrati.

Uskoro će gostovati i u školama.

– U maju smo svoj projekat predstavili na samitu „Put svile”, dopao se Kinezima, pa smo dobili poziv da gostujemo u njihovim školama – pohvalio se Jevtović. –

Zašto je to dobro? Naša deca provode mnogo vremena igrajući video-igrice i gledajući društvene mreže. Ja sam bio takav, pa ću stalno da ponavljam, imamo inadžije koji su autentični klinci. Od prvih školskih dana označeni su u zbornici kao „crne ovce”, iako se u njima kriju i geniji. Na ovim susretima deca procvetaju. Voleo bih da se ova ideja kao talas širi, da se pokrene i u Novom Sadu, Leskovcu, Pirotu, Republici Srpskoj, širom sveta.Doktore, majka mi je bolesna...

Zbog tamnijeg tena imao je niz neprijatnosti kao dečak. Terali su ga iz radnji misleći da je ciganče koje je došlo da nešto ukrade. U drugoj godini gimnazije profesor fizike ga je terorisao rečima: „Takvi kao ti idu da se kupaju pored Sportskog centra 25. maj.” Danas mu je ta sličnost donela lepu ulogu.

– Romi mi govore: Ti si naš. Mogao bi da uzmeš naš pasoš – priča kroz smeh Jevtović. – Postao sam njihov heroj. Kada me vide kod Kalenićeve pijace, u šali dobacuju: Doktore, doktore, majka mi je bolesna. Da li možete da je pregledate?

Romi ga zovu Refik, a Srbi Turča

Kao debitant dobio je nagradu za ulogu u omnibusu „Magija devedesetih”, Narcise Darijević, a posebno je ponosan na ulogu u „Nebeskoj udici”, Ljubiše Samardžića. U tom filmu zaigrao je sa svojim ocem Vladimirom Jevtovićem, a za ulogu Turče dobio nagradu „Car Konstantin”.

– Otac me je kao klinca pustio da osvajam svet – kaže on. – Danas me Romi zovu Refik, a Srbi Turča.


Komentari0
eae87
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja