četvrtak, 24.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Kad se avion ruši, vozovi sudaraju, brod tone

Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju bavi se samo ozbiljnim udesima u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju
petak, 12.10.2018. u 23:00
Брод "Томас" потонуо код Ковина због продора воде у труп (Фото ЦИНС)
Дромадер који је пао у близини Јагодине (Фото ЦИНС)

Nedavno se na Aerodromu „Nikola Tesla” egipatski boing tako prizemljio da je spržio gume na stajnom trapu, srećom bio je bez putnika i veća nesreća je izbegnuta, ali je aerodrom bio blokiran više sati i štete su ogromne. Avioni su sletali u Nišu, Budimpešti, putnici u Surčinu satima čekali... Neiskusni pilot motornog zmaja u Subotici poginuo je pri prvom samostalnom letu bez instruktora. Voz je naleteo na lokomotivu kod Ripnja dok su iz nje „istakali” dizel. Brod je kod Kovina potonuo prevozeći šoder zbog prodora vode u trup... Sve ovi, i mnogi drugi, su udesi gde je uviđaj obavio Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju koji kao glavni inspektor vodi prof. Nebojša Petrović.

– U vazdušnom saobraćaju od 2010. do polovine septembra ove godine bilo je 12 teških nesreća i 42 udesa. Povređeno je 16 a poginulo 28 osoba. Reč je pretežno o udesima u lakim letelicama, zmajevima, paraglajderima... Od polovine 2017. do kraja avgusta ove godine istražili smo sedam železničkih nesreća u kojima su poginule tri osobe, toliko je bilo i teže povređenih, a lakše povrede zadobile su 23 osobe. Bilo je tu svega od gaženja na pružnim prelazima, iskliznuća, raskinuća vozova... U vodnom saobraćaju zabeležena su tri ozbiljna udesa i dve poginule osobe – navodi za „Politiku” glavni inspektor Petrović.

Istraga nesreća često otkriva i neke druge stvari koje nam se dešavaju na prugama, rekama, aerodromima... Kada je nedavno voz u Ripnju udario u zaustavljenu lokomotivu otkrilo se koji „mangupi” kradu naftu iz dizelki. Izgleda da su znali pravilo da se na desetak minuta mogu zaustaviti vučna sredstva i ne prijavljivati kvar. Dovoljno da organizovana ekipa pored pruge isprazni koje bure nafte. Ali, maler. Mašinovođa regularnog voza, mimo pravila, ušao je u drugi segment pruge i naleteo na zaustavljenu dizelku usred krađe. Šteta nije mala jer je voz vukla nova „Štedlerova” lokomotiva.

– Centar je obavio svoj posao i daće preporuke kako da se ovakvi udesi ubuduće izbegnu, kako da se podigne nivo bezbednosti. Ali, ko je šta krao utvrđivaće drugi organi. Mi se ne bavimo posledicama, to radi policija, tužilaštvo. Nije naše da utvrđujemo ni ko je krivac, ni čija je materijalna odgovornost, kolika je šteta. Naše je da otkrijemo uzroke koji su ugrozili bezbednost sistema. Slede preporuke kako da se to prevenira i izbegnu nove slične situacije – kaže Petrović.

Eksperti ovog relativno novog Centra za istraživanje nesreća nastalog iz Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, posle specijalizovanog projekta EU, svesni su da je naša železnica u jako lošem stanju od infrastrukture do tehničkih sredstava i da to povećava mogućnost nesreća. Zbog loše pruge iskliznuo je voz kod Kikinde, a najveća opasnost su pružni prelazi. Novi rizik je povećanje brzine vozova u poslednjem periodu, od kada se obnavljaju pruge, kupuju nove lokomotive i vozovi, a da sve u železničkom sistemu nije završeno, upozoravaju mašinski i saobraćajni inženjeri centra.

– Inspektori, po regulativi Evropske unije, ne izlaze na uviđaj ako je neko krenuo automobilom pored rampe na pružni prelaz i poginuo. Nije naše ni da istražimo svaki pad paraglajdera ili zmaja, a to su najbrojnije žrtve letenja. Bavimo se samo ozbiljnim udesima. Cilj je prevencija i davanje bezbednosnih preporuka kako bi se ispravilo nešto što je uočeno kao mana u sistemu. Zato je i institucionalno sve urađeno tako da centar bude potpuno nezavisan i od države i od firmi i od direkcija. Naše preporuke se odnose i na Ministarstvo saobraćaja i na Direktorat za civilno vazduhoplovstvo ili železnicu, „Er Srbiju”, aerodrome, plovne puteve – kaže profesor Petrović.

Ipak, kao glavni inspektor Petrović može da izda nalog da se istraži nesreća i u lakoj avijaciji ili udes na pružnom prelazu ako se proceni da je od značaja za sistem ili ima žrtava. Tako pogibija letača na motornom zmaju u Subotici otkriva problema u samim aero-klubovima, centrima za obuku na malim aerodromima.

Lake letelice ovog tipa uglavnom se koriste u letnjoj sezoni. Letači tokom zime prave duge pauze pa nepripremljeni poleću s proleća. Konkretno odmah po poletanju sa aerodroma Bikovo pilot, koji je za dve godine sakupio 20 sati letenja, na prvom samostalnom letu je krenuo u zaokret izgubio kontrolu, ušao u spiralu i velikom brzinom udario o tlo. Ostao je na mestu mrtav. Pre samo oko dve nedelje više sreće imala su dva letača na avionu „dromader” koji je poleteo sa aerodroma kod Jagodine. Njima je otkazao cilinder motora. Ulje je počelo da prska po vetrobranskom staklu letelice i potpuno onemogućilo pilota da vidi. Krenuo je u vanredno sletanje u kukuruzište, ali je desnim krilom zakačio drveće i survao se. Avion je uništen, ali srećom i pilot i tehničar su preživeli. Oni su obavljali zaprašivanje. Zbog ovakvih situacija Centar za istraživanje nesreća podržava napore Direktorata za civilno vazduhoplovstvo koji svake godine okuplja predstavnika aero-klubova, obavlja obuke i organizacije letenja. Ali neželjenih ishoda ima.

Na rekama najveću opasnost predstavljaju veoma stari brodovi. Prosečna starost flote koja plovi po Srbiji je 50 godina. Krajem avgusta potonuo je brod „Tomas” firme iz Rumenke. Prevozio je 860 tona šljunka i vukao baržu. Počeo je da prima vodu u trup, kapetan je bio priseban i nasukao ga je nizvodno od Kovinskog mosta. Prilikom pokušaja vađenja skroz se prelomio.

Drugi organi će istražiti da li je nečeg bilo unutar trupa broda.

Ono što je zanimljivo za čamdžije jeste to da kada potone plovilo – niko nema obavezu da ga vadi iz rečnog korita.


Komentari1
2a39e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirko
Kad se kupuju diplome.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja