sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:32

Roboti ne otimaju radna mesta

Nezamenljivi su u proizvodnim procesima koji su štetni po ljudsko zdravlje, u industrijskoj proizvodnji hibridnog tipa u kojem čovek i robot timski rade, svako svoj deo posla
Autor: Marijana Avakumovićpetak, 12.10.2018. u 21:30
Роботизована производна трака у крагујевачком "Фијату" (ФОто ФЦА)

Domaća fabrika iz Kikinde, koja svoje proizvode izvozi u Nemačku i Austriju, odlučila je da robotizuje proizvodnju, jer u celoj Vojvodini nije mogla da pronađe zavarivače. Pokušali su, uz pomoć pokrajinske vlade, da kroz prekvalifikuju obezbede radnike. Pozive su poslali na više od hiljadu adresa. Samo 27 kandidata je odgovorilo. Sa sedam su potpisali ugovore, šest radnika je došlo na posao, a posle pola godine obuke samo jedan je ostao u proizvodnji. U nedostatku radne snage okrenuli su se robotima.

S Mašinskim fakultetom iz Beograda pokrenuli su projekat robotizacije zavarivanja u kojem će četiri robota zameniti 12 zavarivača. Na budućoj robotskoj liniji, radiće zajedno ljudi i roboti – ljudi pripremu, a roboti zavarivanje.

– To je ozbiljan poslovni manevar, ogromni tehnološki skok, kao kada se sa bicikla prelazi na automobil – objašnjava Petar B. Petrović, profesor Mašinskog fakulteta, koji sarađuje sa industrijom na razvojnim projektima automatizacije i robotike.

Preciznih podataka nema, ali se procenjuje da u ovom trenutku srpske fabrike zapošljavaju od 500 do 600 univerzalnih industrijskih robota, angažovanih na montaži, zavarivanju, pakovanju i opsluživanju druge proizvodne opreme. Od toga oko 400 radi u „Fijatovoj” fabrici.

– Kragujevačka fabrika je u klasi najmodernijih u svetu i ima potpuno robotizovano zavarivanje šasije, manipulaciju delovima i bojenje. Automobilska industrija je najveći konzument robota. Od svakih sto radnika, 10 do 15 su roboti. To je industrijski standard i jedini racionalan način da se proizvede kvalitetan automobil. Možete da imate potpuno besplatnu radnu snagu, ali to neće ukloniti robote iz fabričkih hala. Proces tehnološkog razvoja nikada se ne vraća unazad – objašnjava Petrović.

Naš sagovornik tvrdi da roboti ne kradu radna mesta. Naprotiv, otvaraju ih. Kompjuteri su, kaže, možda ukrali radna mesta daktilografkinjama, ali su otvorili mnoga kvalitetnija radna mesta koja ranije nisu postojala. 

On naglašava da su roboti, takođe, nezamenljivi u proizvodnim procesima koji su štetni po ljudsko zdravlje.

– Robot će opsluživati peć u kojoj se topi olovo. Umesto celodnevnog podizanja teških ingota, rizika od opekotina istopljenim olovom i ono najgore, celodnevnog udisanja otrovnih olovnih para, čovek će uz kompjuter nadzirati i upravljati radom robota sa bezbedne udaljenosti, sedeći u prijatnoj kancelariji i pijući kafu dok radi mnogo kvalitetniji posao – kaže profesor Mašinskog fakulteta.

To je, kako objašnjava, novi model industrijske proizvodnje hibridnog tipa u kojem čovek i robot timski rade, svako svoj deo posla. Isto važi i za teške i opasne poslove zavarivanja rudarske opreme u „Kolubari metal”, ili montaže peći na pelet. Tamo gde se stvarno proizvodi, gde najmanje sitnice stvaraju konkurentsku prednost, roboti su jednostavno neminovnost.

Prema njegovom mišljenju Srbija treba da se razvija u pravcu visokih tehnologija, a nikako kroz okvir radno intenzivne industrije i time posledično pretvaranja zemlje u tehnološku koloniju. Od vitalnog značaja za ekonomski održivu budućnost jeste inovacija proizvodnih procesa kroz digitalizaciju, odnosno masovnu primenu robotike, pametne automatizacije i internet tehnologija.

 – Nužno je partnerstvo s državom. Ona bi mogla da podstakne robotizaciju domaćih fabrika, posebno malih i srednjih proizvodnih preduzeća, kroz različite oblike javnog i privatnog partnerstva. Za početak, bar ukidanje carine na uvoz robota – kaže Petrović.

Naš sagovornik uverava da politika ekonomskog razvoja Srbije mora da prepozna robotiku kao razvojni prioritet, kao što je to danas IKT ili poljoprivreda. Robotika je bez sumnje naredni veliki tehnološki talas posle interneta, ali s desetostruko većim uticajem na sve segmente društva.

– Poziv predsednika Aleksandra Vučića kineskim zvaničnicima da nam pomognu u robotizaciji srpske ekonomije jeste mudra inicijativa. Lično, dugo čekam da ta tema postane deo političkog konteksta. Ne postoji veliki svetski proizvođač robota koji nema bar jednu fabriku u Kini u kojoj proizvodi robote. Uz to, Kina ima svoje fabrike u kojima proizvodi robote, koji su rezultat razvoja i znanja kineskih inženjera i istraživača. To su odlične mašine, vrhunskog kvaliteta. Zato je saradnja s Kinom u oblasti robotike, ma koliko nekima izgledala sanjalačka, zapravo razvojna šansa Srbije. Srbija kroz tu saradnju može ne samo da omasovi primenu robota u svojoj industriji, već da počne da proizvodi i izvozi robote. To uopšte nije nerealno. Šezdesetih godina prošlog veka bili smo pionir u toj oblasti. Svaki hodajući robot u svetu kreće se na teorijskim modelima koji su nastali u Institutu „Mihajlo Pupin”, u laboratoriji koju je vodio akademik Mihajlo Vukobratović – objašnjava profesor Mašinskog fakulteta.


Komentari17
5328b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Професор
Према званичним проценама један робот у индустрији замењује 5.6 радника. Број робота у производњи расте, и то није процес који се може зауставити. Лична зарада власника је основни мотив улагања. У развијеним земљама највеће промене су у пољопривреди, па затим у аутомобилкој индустрији. У Немачкој су већ промењени услови рада због робота и радници почињу да раде у радној недељи која траје 4 дана, и наравно плаћени су за 4 дана. Потребно је наћи друге послове, и то пре свега у области услуга на којима ће се запослити преквалификовани радници који губе посао.
ZARIJE BULATOVIĆ
neko je obećao gazdama da će srbi raditi i za 200 evra mesečno, a oni poverovali. nisu roboti tu da pomognu, nego da oslobode gazde brige o drugim ljudima. poremetio se prirodni ciklus naučno tehnološkog razvoja, gazde bi sve pre vremena. a o uspešnossti robotizacije govori i to da se polovni roboti prodaju i na ebeju i amazonu za delić nabavne vrednosti, i to u hiljadama. Preko preče naokolo bliže.
Poruka bez "odjeka"!
Bill Gates je prije otprilike godinu dana na posebno sazvanoj medijskoj konferenciji poslao svoju poruku svjetskim političarima u kojoj je upozorio da stupanj robotizacije i informatizacije radnih procesa već danas rezultira time da oko 20% svjetskog stanovništva neće NIKADA imati mogućnostr bilo kakvog zapošljavanja, a predvidio je da će za dvadesetak godina broj ljudi koji nikada neće imati zaposlenje biti i preko 50% svjetske populacije. Bill Gates je konstatirao da svjetski političari moraju pokrenuti izgradnju sasvim drugačijeg društvenog modela jer će se inače čovječanstvo nači u zaista "eksplozivnoj" situaciji, podijeljeno na one koji rade i na one koji su na ovaj ili onaj način..."uzdržavani"! Bill Gates je kao izlaz (prilagodbu) naznačio mogućnost da se preko UN regulira skraćivanje radnog vremena zaposlenih u cijelom svijetu (npr....na trodnevni ili četverodnevni radni tjedan ili 4-satno, dnevno radno vrijeme) što bi stvorilo sasvim novu "sociološku" situaciju.
Nenad
Prof Petar Petrovic je u pravu , ali tesko da to gomila moze razumeti. Takodje je u pravu za robotiku , kada sam pre dve godine bio u Japanu i igrao se sa Asimom u Hondinom Aojama centru , malko sam pricao sa nekim Japancima koji su ucestvovali u stvaranju Asima. I te kako znaju za Srbiju , Lola institut i prof. Vukobratovica . Ali Srbi znaju za eto Staniju, Kiju, Lunu i slicne debile . Inace nas problem nisu roboti i napredak tehnologije vec ljudska pohlepa i nedostatak ideje kako podeliti visak vrednosti koju naprednija tehnologija ostvari . Nemojte mi reci da je analogno robotici , stetan bio i otkrice traktora i pluga koji su zamenili milione ljudi na njivama i potrebu da kopaju satima i danima po ceo dan. A najvaznije je zastita ljudi u uslovima koji su opasni po zivot , gde nas roboti zamenjuju . Ali Srbija ne bi bila Srbija da nije debila. Zar Srbija danas ne uvozi hranu . To sve , ali bas sve govori o nama Srbima kakav smo narod . Kad odemo iz Srbije pravila se menjaju .
Slobodan Devic
@ Canadien - Ne znam brate u kojoj Kanadi ti zivis i radis??? Ovde gde ja radim obicno posle radnog vremena ostajemo ja, jedan nas zemljak iz Rijeke i cistacice, da bi pacijenti koji dolaze sutradan bili pravilno tretirani. Kanadjani koji su placeni da rade do 4, u 3:59 pakuju torbe i zdravo da se vidimo. A roboti ne da otimaju, nego su vec oteli gomilu radnoh mesta - pocnimo samo od "inteligentnih" telefonskih sekretarica ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja