sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:40

Srbija ima adute protiv prijema Kosova u Interpol

Iako će Interpol voditi Kim Džong Jang, iz Južne Koreje, zemlje koja je priznala Kosovo, Srbija će pismom upoznati zemlje članice sa argumentima koji sprečavaju ulazak južne srpske pokrajine u međunarodnu policijsku organizaciju
Autor: Dušan Teleskovićsubota, 13.10.2018. u 22:30
Косово треба да буде спречено да добије могућност расписивања међународних потерница (Фото Интерпол)

Novi predsednik Interpola trebalo bi da bude izabran na predstojećoj Generalnoj skupštini ove organizacije od 18. do 21. novembra u Dubaiju, a u Beogradu se plaše mogućnosti da se promeni utvrđeni dnevni red ove sednice koji se odnosi na prijem Kosova u međunarodnu policiju.

Strahuje se zbog eventualnih postupaka Kim Džong Janga, iz Južne Koreje, koji će voditi Interpol nakon hapšenja Menga Hongveja u Kini. Jang će predsedavati predstojećoj sednici, ali i izvršnom komitetu koji kroji dnevni red skupštine Interpola. Bojazan iz Srbije u eventualne postupke Janga dolazi iz činjenice da je on iz Južne Koreje, zemlje koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, te bi možda mogao da podrži napore južne srpske pokrajine koja već godinama pokušava da postane punopravni član Interpola.

Zbog svega toga, najavljeno je da ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović uputi još jedno pismo u kojem će članice Interpola upoznati sa činjenicama i pravnim argumentima protiv prijema Kosova.

Srbija u svojim rukama ima nekoliko ključnih argumenata kojim može da spreči opasan scenario koji bi Kosovu doneo mogućnost raspisivanja međunarodnih poternica za svim policajcima i vojnicima koji su učestvovali u borbama na ovom prostoru krajem devedesetih godina prošlog veka. To bi značilo da mnogi od onih koji su se borili na Kosovu mogu da budu uhapšeni bilo gde u inostranstvu na osnovu prijava koje podnesu vlasti u Prištini.

Ovo je već viđeno ranije, pre svega u odnosima Hrvatske, Bosne i Srbije. Najveći problem je pravila Hrvatska koja je svojevremeno raspisala poternice za više hiljada pripadnika nekadašnje JNA, poreklom iz Srbije, zbog sumnje da su učestvovali u ratnim zločinima. S vremenom se pokazalo da je u tome bilo puno zloupotreba, tačnije da je bilo dosta nevinih ljudi koji su, kao žrtve odmazde, lažno optuživani za navodne zločine.

Dodatno uznemirenje u srpskoj policiji izazvala je i mogućnost da će ulaskom Kosova u Interpol, vlasti u Prištini dobiti mogućnost uvida u sve one poternice koje su raspisane protiv ljudi poreklom iz južne srpske pokrajine. U policiji, ali i u drugim bezbednosnim službama odavno raspolažu podacima o vezama političkih lidera iz Prištine i organizovanog kriminala, te bi omogućivanje uvida u te podatke moglo da kompromituje mnoge istrage koje se vode u međunarodnim okvirima.

Sa druge strane, može li Kosovo uopšte biti primljeno u Interpol i kolike su realne šanse vlasti u Prištini da pristupi u članstvo, čak i kad bi Jang stavio ovo pitanje na dnevni red sednice.

U prilog Srbiji je princip koji se do sada primenjivao, a to je da je članstvo u UN uslov za članstvo u Interpol. U praksi se to poštovalo sa izuzetkom Severne Koreje koja ima stolicu u UN ali ne i u Interpolu. I za vreme postojanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore, vlasti u Podgorici su pokušale da dobiju samostalno mesto u ovoj organizaciji, ali su odbijeni upravo sa obrazloženjem da nisu član UN.

Dodatna pogodnost za Srbiju se sastoji u tome da se odluka o prijemu donosi većinom od dve trećine prisutnih članova, te je pitanje koliku zaista međunarodnu podršku imaju vlasti u Prištini. Prošli put kad su pokušali, nisu uspeli.

Na strani Srbije je i pobijanje glavnog argumenta vlasti iz Prištine, a to je da bi im prijem u Interpol omogućio suzbijanje kriminala na međunarodnom planu. Prištinu ništa ne sprečava ni sada da suzbija kriminal, jer je na Generalnoj skupštini 2002. godine u Kamerunu na dnevnom redu bio i ugovor između Interpola i Unmika o međusobnoj saradnji. Tada je delegacija SRJ, podržala taj ugovor imajući u vidu da postoji pravni osnov u Kumanovskom sporazumu i Rezoluciji 1244. Nakon usvajanja ugovora policija Unmika dobila je pristup informacionom sistemu. U početku 15 zaposlenih su bili predstavnici različitih zemalja UN, da bi se vremenom taj broj smanjivao. Na osnovu ugovora Unmik ima sve mogućnosti kao i druge države (provere kroz sistem 24/7, raspisivanje poternica, slanje dopisa...).


Komentari38
f6dad
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

RILE
Kosovo vode teroristi i nikada neće postati članica Interpola
Goran Veličković
Dobro vođenom spoljnom politikom, pre svega predsednika Vučića, Srbija postaje najbitniji faktor na prostoru balkana, politika koju državni vrh vodi je politika "mira i stabilnosti". Interpolu čiji je Srbija dugogodišnji član, kao i parner od poverenja će uzeti u razmatranje sve stavove i primedbe koje Srbija ima po pitanju članstva tkz. Kosova u Interpolu.
Daliborka
Politka Srbije na celu sa Vucicem ima puno aduta zbog kojih Kosovo nikad nece uci u Interpol.
Mima Mihajlovic
Kosovo nece nikad postati clanica Interpola.
aca
Kosovo ne moze samostalno u Interpol

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja