utorak, 18.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:58

Zakon izbrisao sve prethodne mandate dekana

Autor: Branislav Radivojšanedelja, 14.10.2018. u 20:23

Počela je nova školska godina na fakultetima, a na mnogima od njih počeo je i novi mandat dekana. Mandat je trogodišnji, ali većina dekana na Univerzitetu u Beogradu na toj funkciji je po drugi put, jer su izabrani 2015. Neki su prvi put izabrani još 2012, što znači da su ove jeseni okončali dva mandata, ali su sada u trećem, zato što im, kao i rektorima, to omogućava novi zakon o visokom obrazovanju.

Naime, u članu 64. ovaj propis navodi da je „organ poslovođenja univerziteta rektor, a fakulteta dekan” i da se organ poslovođenja bira na tri godine „sa mogućnošću jednog uzastopnog izbora”, da bi u završnim odredbama (čl. 144) precizirao: „U ukupan broj mandata ne računaju se mandati do stupanja na snagu ovog zakona”.

Zakon je time praktično poništio dotadašnje mandate dekana i omogućio im da budu na ovim funkcijama još dvaput po tri godine, iako su pre toga u istom kabinetu bili tri ili čak šest godina. Ako se tome doda da dekani u svom prodekanskom timu najčešće zadržavaju iste ličnosti, onda se nameće pitanje da li je zakonodavac obezbedio poslovodstvima fakulteta ono što osporava i mnogim političarima?

Bez radikalnih promena
Da je novi zakon o visokom obrazovanju doneo radikalne promene u način izbora i pozicije i ovlašćenja dekana u odnosu na prethodni propis, tada bi bilo opravdano zanemariti i njihove prethodne mandate. Međutim, u novom zakonu takvih suštinskih promena nema i zato je brisanje prethodnih mandata u velikoj meri sporno, smatra profesor Vladan Petrov.

– Mislim da za nosioce akademskih funkcija, kakva je rektorska, ili fukcija dekana, ne treba primenjivati pravila koja važe za političare, a to je da mandat bude primereno dug da bi političar sproveo svoj politički program – kaže dr Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. On se priseća onoga što je svojevremeno čuo od starih profesora – da su dekani nekada birani „po starini” i da je njihov mandat trajao najduže dve godine. To u ovom vremenu nije realno, ali Petrov ocenjuje da zadržavanje istih ličnosti na istim mestima duže od šest godina zaista nije primereno karakteru ove funkcije. Zato je, kaže, trebalo odustati od mogućnosti da se prethodni mandati poništavaju, jer time se ulazi u nove mandate i otvara prostor da za nekoliko godina, kada bude donet još jedan novi zakon, ponovo budu poništeni svi postojeći mandati.

Profesor smatra da je zakonodavac ovim brisanjem prethodnih mandata doprineo obesmišljavanju dekanske dužnosti, koja je „jedna visokoakademska i reprezentativna, a ne politička funkcija”.

Petrov je i sam donedavno nekoliko meseci bio na poziciji vršioca dužnosti dekana i kaže da, „pravno posmatrano, ta vlast uopšte nije velika, ali njena dugotrajnost poremećuje principe na kojima počiva akademska zajednica”.

– Naš zakonodavac očigledno nije vodio računa o tim specifičnostima zajednice na koju se pomenuto rešenje odnosi, jer time se podstiče težnja ljudi da što duže ostanu na funkciji – kaže profesor.

Kako ovu mogućnost produženja mandata dekana na dvanaest godina komentariše bivša rektorka Univerziteta, a sada profesor emeritus na Filozofskom fakultetu dr Marija Bogdanović? Njen prvi komentar je da se ono što se događa na globalnom političkom planu u negativnom svetlu reflektuje i na zbivanja na univerzitetu.

– Jedna od tih negativnosti je težnja za dugim opstankom na funkciji, što na fakultetima nema smisla, jer ne znam zašto bi se jedan redovni profesor, umesto naukom i nastavom, godinama bavio fakultetskom administracijom – komentariše profesorka, a na pitanje da li dugo nepromenjena rukovodstva na fakultetima doprinose i stvaranju suprotstavljenih nastavničkih grupacija, kaže:

– Naravno da se stvaraju takve grupacije i da se nastavnici koncentrišu prema različitim interesima i ličnim animozitetima. Lični i profesionalni odnosi mešaju se i dovode u vezu s političkim i idejnim opredeljenjima. I zato je ponekad i neke najbanalnije odluke, ali i neke veoma važne, na univerzitetu teško doneti – rekla nam je profesorka Bogdanović.


Komentari5
279ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
inace, pre nekoliko godina je sluzbenik glasnik ponudio izdanje doktorske disertacije Vladana Petrova. cena je bila 150 din, a onda je snizena. Petrov je strucnjak za ustavno pravo. ti ljudi, oni gledaju da zadovolje ekonomski interes, neko zida kucu, neko bi da skoluje decu, neko se srami svog auta i hoce skuplji. retko su to ljubitelji nauke, jos redje ljudi od moralnog integriteta. zato se sve mora pravom uredjivati, ogranicavati, kaznjavati i pretiti kaznom, kao da se radi o neukoj gologuziji i beskrupoloznim maksimizatorima, karijeristima i jurisnicima na zvanja i status, a ne ucenim ljudima te altruistima koji bi da cine dobro.
Пантелија
Деканска позиција истовремено значи и неминовно запостављање професорског позива. Некада су декани били бирани из редова најугледнијих и најутицајнијих професора који су пристајали да буду на челу Школе две или највише четири године, после чега су се са нестрпљењем и пуним капацитетом враћали у наставу. Данашњи дуговечни декани свесно, зарад жутог дугмета или неке кобајаги моћи, занемарују свој педагошки рад и сопствена научна или уметничка достигнућа. На крају ће бити упамћени као осредњи менаџери и недовољно посвећени и искоришћени професори.
Професор
Зашто би актуелни декани требало да буду ускраћени да имају право, као и сви остали, да се кандидују? Многима, рецимо, није јасно ни зашто је Петров имао потребу да у два мандата буде члан Савета Факултета. Можда му је чланство у Савету одузело доста времена, па због тога није имао времена да објављује научне радове. Не треба ништа ограничавати на силу, већ треба уводити одговорност... Декане тренутно бирају њихове колеге у већима тј. саветима, што баш подразумева демократија. Да их поставља министар, то би тек било подложно огромним критикама... Све у свему, не постоји ништа идеално... а на универзитетима постоје друге интересантне теме о којима Политика још није писала.
Саша
Зашто би се, пита се професорка Богдановић, један редовни професор, уместо науком и наставом, бавио факултетском администрацијом од јутра до мрака за тек неки проценат додатка на иначе врло комфорну професорку плату? Па, да би довео децу и рођаке на факултет као асистенте, поставио своје пријатеље на битна административна места и функције, прибавио себи моћ, углед и утицај, којим после по систему "ја теби - ти мени" може даље трговати, и да би, уопште, уживао разне друге ситне и крупне привилегије као што су службена путовања по целом свету сваког месеца. А пошто је декан главни пословодни орган и потписује све исплате, укључујући и себи, нађе се ту и понеки хонорарчић по уговору о делу. У неко раније, поштеније време, ниси могао никог натерати да се прихвати деканске функције, никог то није занимало. Данас, пак, оног ко заседне не можеш никако склонити.
Marko
Hajducija!!! Trgovina uticajem, trgovina polozajem, korupcija, zloupotreba polozaja I razne druge devijacije su prisutne i u akademskoj zajednici nazlost, a zakonodavac to sponozorise ovakvim zakonskim resenjima. Ne tebaju nama neprijatelji, sami se zakopavamo...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja