sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Svakog dana po dva nova doktorata na polici

U univerzitetskim bibliotekama nalaze se ukoričene sve doktorske disertacije odbranjene na našim fakultetima, ali od 2013. godine svaki odbranjeni rad može se, u celini, pročitati i na sajtovima
Autor: Branislav Radivojšaponedeljak, 15.10.2018. u 16:44
Прва страна докторске дисертације Михајла Петровића Аласа (Фото И. Милутиновић)

Počeo je upis studenata na treći stepen univerzitetskog obrazovanja, koji traje tri godine, a završava se odbranom doktorata. Poznato je i da većina autora pred profesorskom komisijom uspešno položi ovaj ispit i time postaju doktori nauka. Ali šta se dešava s disertacijom? Autor je dužan da je ukoriči u nekoliko primeraka da bi bili raspoređeni – u kućnu biblioteku novog doktora, u biblioteci fakulteta na kojem je disertacija odbranjena i u univerzitetskoj bibliotekoj, koja ima obavezu da ih skladišti i čuva. Koliko je ukupno doktorskih disertacija u univerzitetskim bibliotekama u Srbiji?

Mada preciznih podataka nema, procenjuje se da ih je oko 45.000! U Biblioteci „Svetozar Marković” Univerziteta u Beogradu registrovano ih je oko 32.000, u Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu oko 9.000, u Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla” u Nišu 3.000, u Biblioteci univerziteta u Kragujevcu 1.100, dok ostali, što državni, što privatni univerziteti imaju manji broj disertacija, ali zajedno ne manje od hiljadu. Procenjuje se ipak da ih nema više od 45.000, jer su neki radovi u dve biblioteke istovremeno, a ima i disertacija odbranjenih na inostranim univerzitetima i poklonjenih radova stranaca.

Toliko je ukoričenih primeraka, od kojih su najstarije disertacije odbranjene na Univerzitetu u Beogradu iz 1907–1909. godine, mada Biblioteka „Svetozar Marković” u svom trezoru čuva i starije disertacije naših čuvenih naučnika odbranjene na inostranim univerzitetima.

Ukoričeni, sklonjeni u magacine biblioteka, doktorski radovi su uvek u javnosti smatrani i kao zgodni za prepisivanje bez citiranja. Takvih slučajeva je bilo, pa je između ostalog i zato i u Srbiji pre nekoliko godina uvedena obaveza da svaka disertacija ima i svoju elektronsku verziju. Na sajtovima naših univerzitetskih biblioteka zato je danas moguće čitati sve doktorske disertacije odbranjene posle 2013. godine. Reč je, naravno, o manjem broju disertacija nego u papirnoj verziji, ali i njih je već na sajtovima svih biblioteka ukupno oko osam hiljada. Moguće ih je, u okviru Ministarstva prosvete, pronaći na sajtu Nardusa –Nacionalnog repozitorijuma disertacija u Srbiji (www.nardus.mpn.gov.rs). Na tom sajtu su navedeni: naslov disertacije, ime autora, datum i mesto odbrane, ali i ceo doktorat i mišljenje komisije o njemu.

Ko čita disertacije? Bibliotekari kažu – najčešće studenti koji pišu diplomske, master ili same doktorske radove. Dr Dragana Stolić, iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, kaže da su skenirali i postavili na internet veliki broj starih predratnih disertacija, ali u Srbiji nema zakonske regulative koja bi omogućila digitalizaciju dela nepoznatih nosilaca autorskih prava ili nosilaca prava za koje se pouzdano ne zna da li su istekla.

Dr Branko Urošević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da postoje dva tipa doktorata: prvi su monografije, nezavisni naučni radovi u odnosu na sve drugo što je autor radio, a drugi tip su doktorati kao kolekcije do tada objavljenih radova istog autora, najčešće u naučnim časopisima. Ovaj drugi stil je američki i sve više preovladava i u Evropi.

Obe vrste doktorata moraju da predstavljaju određeni doprinos nauci. S tim što ono što se u jednoj naučnoj zajednici smatra naučnim doprinosom ne mora da bude tako označeno i u drugoj naučnoj zajednici. Pogotovo ako sami mentori i članovi komisije nemaju ozbiljniji naučni doprinos, teško je očekivati da će oni rukovoditi projektima koji predstavljaju poseban naučni doprinos. Urošević smatra i da nismo imali inflaciju doktorata pre Drugog svetskog rata, pa i u najvećem delu druge polovine prošlog veka.

– Posle toga, odbrana velikog broja doktorata je podstaknuta i zbog načina akreditacije novih fakulteta. Jer da bi ove ustanove uopšte mogle da rade, morale su da imaju određeni broj doktora nauka – komentariše Urošević.

On, međutim, naglašava da su među tim desetinama hiljada radova i radovi naših vodećih naučnika iz daleke prošlosti koji su sačuvani i koji su deo naše kulturne i naučne baštine.

Digitalizovane najstarije disertacije

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” ima oko dvesta doktorskih disertacija odbranjenih na Univerzitetu u Beogradu od 1905. do 1941. godine. Do sada je 146 ovih disertacija digitalizovano. Digitalizovana je i jedna od najstarijih disertacija – Livija Radivojevića iz oblasti prava, napisana na latinskom i odbranjena u Budimu 1843.

Prve disertacije odbranjene na Univerzitetu u Beogradu su: Jovan Lončarević „Krivična dela po carinskom zakonu” iz 1907, Vladimir K. Petković „Tupižnica i njeno podnožje, s geološkom kartom” (1908), Milorad Nedeljković „Istorija srpskih državnih dugova” (1909), Vasilije Marković „Pravoslavni manastiri po srpskoj zemlji” (1909). Iz tog perioda su i doktorske disertacije Milana M. Stojadinovića („Nemački budžet”, 1911), Živka Topalovića („Granične međe između umišljaja i nehata”, 1913), Sime M. Markovića („Opšta Rihartijeva jednačina prvog reda” 1913).

Zabeleženo je i da je nekoliko doktorskih teza odbranjeno na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu od novembra 1945. do marta 1946. godine.

Rekordan priliv 2016. godine

U Univerzitetsku biblioteku „Svetozar Marković” stižu sve disertacije odbranjene na Univerzitetu u Beogradu. Godine 2015. stiglo ih je oko 700, godinu dana kasnije oko hiljadu, a prošle godine petsto. Čitanje ukoričenih primeraka doktorata je nešto slabije: prošle godine iz magacina biblioteke izneto je 450 disertacija, a ove godine, do sada, oko trista.

Dragoceni doktorati

Jedna od dragocenosti Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” je sajt http://inoteze.unilib.rs na kome se nalaze digitalizovane verzije doktorskih disertacija naših poznatih naučnika koji su doktorirali krajem 19. ili početkom 20. veka na inostranim univerzitetima. Od tih 59 teza, koliko ih je ukupno na ovom sajtu, interesovanje će svakako pobuditi radovi Mihaila Petrovića Alasa, Mihajla Pupina, Jovana Skerlića, Valtazara Bogišića, Branislava Petronijevića, Ivana Đaje, Aleksandra Belića i drugih.

Njihove disertacije su pisane na nemačkom ili francuskom jeziku, pa su i njihova imena tome prilagođena. Mihailo Petrović je Michel M. Petrowitch, Mihajlo Pupin je Michael Pupin, Jovan Skerlić je Jean Skerlitch itd.

Privatni zaostaju

Na sajtu zajedničkog portala svih doktorskih disertacija u Srbiji (Nardus) navedeno je koliko svaki univerzitet ima digitalizovanih doktorskih disertacija. Daleko ispred svih je Univerzitet u Beogradu, sa 4.353 rada u elektronskoj formi, Novi Sad ima 1.448, Niš 609, dok privatni univerziteti u tom pogledu znatno zaostaju. Singidunum ima 105, Univerzitet privredna akademija 101, „Džon Nezbit” 80, a Univerzitet Union 36 disertacija u elektronskoj formi.

 


Komentari9
243da
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Milanovic
Prezime matematicara iz teze Sime Markovica nije ispravno napisano, treba Rikatijeva jednacina (Jacopo Riccati). Prije Markovica doktorirao je Mladen Beric, a rekao bih da primjerak i te teze posti.
miroslav
Sve je to nama stiglo sa bogatog zapada, to nije smišljeno kod nas. Privatni fakulteti, privatnih doktorata u izobilju, sve skupa da te Bog sačuva. Samo za primer, pa tako sada imamo dr.sci. medicinsku sestru i sestra sa doktoratom neka bi negovala bolesnika? Ko ima pare ustanovi fakultet, unajmi par pravih profesore za neko vreme, da mu oni predaju na fakultetu, da budu mentori njihovim doktorantima, pa ti dr.sci. u kratko steknu pedagoško zvanje asistenta, docenta, vanrednog prof. i redovni prof.Onda unajmljene prave profesore isteraju. Ja sam ipak za državne fakultete, gde ipak ima pameti i znanja, kako kod profesora tako i kod studenata. Tužno je gledati da profesori sa državnih fakulteta, idu tezgariti na privatne fakultete, da bi zaradili neki dinar, jer su skromno plaćeni na državnim. Tužno je i ružno to, šta kad bi im država probala sačuvati dostojanstvo i primerno ih platila, da se ne izlažu poniženjima tz fakulteta?
Desal
Na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu predaju profesori sa osporenim doktoratima.
Miloš
Pa kad su i političari rešili da doktoriraju dok su na vlasti........
Dr Ricinus
Kada bi se ti doktorati provukli kroz softwer koji otkriva prepisivanja - Srbija bi propala u zemlju!
Djordjije Njegovan
Rec softwer ne postoji...
Preporučujem 8

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja