utorak, 11.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:41

Brisel smanjuje subvencije „Fijatu”

U novom ugovoru „Fijat Krajsler automobili Srbija” mogu ponovo da dobiju državnu pomoć, ali ne u istom obimu, objašnjava za „Politiku” Roman Štulniger iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije
Autor: Anica Teleskovićponedeljak, 15.10.2018. u 20:30
Фабрика аутомобила у Крагујевцу (Фото Танјуг)

Beč – Zajedničko za kompanije „Železara Smederevo” i „Fijat Krajsler automobili Srbija” (FCA) je to što su obe koristile subvencije iz budžeta, ali za zvanični Brisel ova dva slučaja nisu ista. Dok je protiv srpske čeličane Evropska komisija (EK) vodila istragu zbog državne pomoći, Brisel javno nikada nije postavljao pitanje zašto je evropskoj kompaniji dato toliko novca iz srpskog budžeta. Ove firme imaju različit tretman u EK jer su bile korisnice dve različite vrste državne pomoći, objašnjava za „Politiku” Roman Štulniger, ekonomista iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

– Čeličana je dobila takozvanu pomoć za restrukturiranje i ona može da bude odobrena samo jednom, dok je „Fijat” dobio investicionu državnu pomoć, koju može da koristi ponovo. Međutim, ta pomoć mora potpuno da bude u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i evropskom regulativom. Brisel je mnogo osetljiviji na pomoć namenjenu za restrukturiranje i te slučajeve pomno prati, zato je i slučaj „Železare Smederevo” u Srbiji pratio s većom pažnjom – kaže naš sagovornik.

Šta to u praksi znači? Da „Železara”, koja je do 1. februara 2014. godine dobijala državnu pomoć, nakon dolaska kineskog „Hestila” više ne može da računa na takvu vrstu dotacija iz budžeta. Jer je i cilj takvih državnih intervencija da kompanija, koju poreski obveznici pomažu, nakon toga stane na svoje noge. Sa druge strane FCA, koji je koristio investicionu pomoć, moći će ponovo da konkuriše za nju prilikom potpisivanja novog ugovora sa Republikom Srbijom.

Kako „Politika” saznaje, on je trenutno u pripremi, a na čelo Komisije za kontrolu državne pomoći nedavno je imenovan Vladimir Antonijević, koji je u Briselu poznat kao ekspert za ovu oblast, ali i za oblast zaštite konkurencije. On će imati važnu ulogu u tome da kompletan iznos državne pomoći uskladi sa EU regulativom.

Prema Ugovoru o zajedničkom investicionom ulaganju sa Vladom Srbije, ugovor sa „Fijatom” je još na snazi i u njemu se navodi da će trajati sve dok su obe strane članovi zajedničkog preduzeća. Kada je o podsticajima reč, oni su ugovorom oročeni. I to ne na datum, već na novčani iznos, koji se ne vidi, jer nije javno dostupan. Ipak, ne treba zaboraviti ni to da je u međuvremenu izbila svetska ekonomska kriza i da je aneks ugovora o formiranju zajedničke kompanije potpisan tek krajem 2009. godine i da je „Fijat” tek nakon toga operativno počeo da posluje u Srbiji. Tim aneksom, kako nezvanično može da se čuje, posao sa državom važi do kraja decembra 2019. godine.

Ranka Miljenović iz „Centra za evropske politike” kaže da će, u skladu sa Zakonom o državnoj pomoći i SSP-om, ova kompanija u novom ugovoru ponovo moći da dobije državnu pomoć, ali ne u tolikom obimu i tolikom iznosu kao u prvom ugovoru koji je potpisan 2008. godine. Taj dokument nije bio usklađen sa evropskom regulativom i sa SSP-om i „Fijat” je dobio „boga oca”. Srbija je u međuvremenu usvojila i Zakon o državnoj pomoći, prema kome je moguće da neka kompanija dobije takozvanu investicionu pomoć, ali u mnogo manjem obimu nego što je to bilo u prvom ugovoru, kaže Miljenovićeva.

Da će „Fijat” ponovo moći da dobije državnu pomoć smatra i Roman Štulniger, ekonomista iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ali će ta pomoć sada u potpunosti morati da bude usklađena sa evropskom regulativom. Takođe, pravila o dodeli državne pomoći danas nisu ista kao pre 10 godina. Sada su mnogo striktnija i rigoroznija, kaže Štulinger i dodaje da primeri „Fijata” i „Železare” ne znače da je EU nedosledna već su se u međuvremenu promenila pravila. Uz to su i ove dve kompanije koristile različite vrste držane pomoći

Podsetili smo našeg sagovornika da i u Evropskoj uniji ima primera na koje Brisel nije reagovao, a jedan od njih je „Tata stil”. Uoči referenduma u Velikoj Britaniji iz 2016. godine, tamošnju ekonomiju potresla je vest da se indijski vlasnik povlači sa tržišta, što je dovelo u pitanje opstanak 15.000 radnih mesta. Tamošnji državni zvaničnici su isticali kako su „Tata stilu” izašli u susret i kada je reč o jeftinijoj struji i povoljnijim tarifama. Iako je prema evropskoj regulativi to nesumnjivo državna pomoć, zvanične reakcije Brisela u tom trenutku nije bilo. Nekoliko meseci kasnije EK je pokrenula istragu protiv Srbije.

– Ne verujem da ista pravila mogu drugačije da se primenjuju kada je o različitim zemljama reč, ali znam da EK nema isti fokus kada su u pitanju razvijene ekonomije i privrede u razvoju. Dok se, na primer, u razvijenim ekonomijama s mnogo većom pažnjom prati državno ulaganje u istraživanje i razvoj, u zemljama u tranziciji tome se ne pridaje toliki značaj, već je važnija pomoć koja je namenjena za restrukturiranje kompanija, jer u ekonomijama koje su u razvoju ima mnogo više takvih slučajeva. Znate, u realnoj politici veće zemlje članice imaju i veći politički uticaj. Ne treba smetnuti s uma ni osetljiv politički trenutak u kome se Velika Britanija nalazila uoči referenduma na kome su građani glasali da žele da izađu iz EU – zaključuje Štulniger.


Komentari7
e4e91
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Богдан
Одлуке ЕУ вриште од лицемерја ! ! !
Stevan Despotović
Koliko se sećam to je radio "Superhik" iz stripa Alan Ford. Kada smo ga čitali doduše živeći u nekom sasvim drugom sistemu slatko smo se smejali. Danas to doživljavamo i osećamo na svojoj koži. Da se otima od siromašnih i daje bogatima zarad nekog interesa koji sve veći broj stručnjaka osporava.
Siki
Sta mi sve finansiramo,pojma nemamo,dok gladujemo
nikola andric
Briselske subvencije su izvor korupcije i bezsramnog trosenja prihoda od poreskih obaveznika. Italija , Spanija , Madjarska, Poljska, itd. su primeri neodgovornog trosenja subvencija. Dok Brisel tezi povecanju svog buzeta za dalje bezvezno trosenje ''narodnih para''. Setanje parlamenta iz Brisela u Strasburg i nazad je najajsniji primer . 750 clanova parmlamenta baziranih na proizvoljnom dodeljivanju glasova pokazuju nemogucnost bilo kakvog razumnog savetovanja.'' 100 babica kilava deca''. Instutucija koja nije u stanju de resi takve ocevidne greske nije vredna postojanja. Ali ta ista institucija postavlja bezkrajne uslove kandidatima za clanstvo bez ikakve obaveze.
Miorad Mandić
Invenstitori dolaze u velikom broju samo u zemlje koje imaju pravnu drzavu. U ove ostale kao sto je naša, dolaze samo ako im se daju ogromne subvencije, čitaj legalizovani mito koji se meri desetinama miliona evra. Naša država dakle otima od siromašnih sopstvenih građana i daje svetskim bogatašima. U istoriji nije bilo primera da je neko na taj način uspeo da razvije sopstvenu ekonomiju. Ako je to recept, dajte da pozajmimo 5 milijardi evra i da podelimo stranim kompanijama i da tako rešimo sve probleme zemlje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja