petak, 29.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 15.10.2018. u 21:01 Ana Vuković

Dunavske jesetre pred istrebljenjem

Vrsta koja je preživela više od 200 miliona godina evolucije označena je kao krajnje ugrožena. – Najveće pretnje su krivolov i brane koje im presecaju migratorne rute
По­сто­ји шест вр­ста је­се­три, а једна од њих је и кечига (Фото Евгениј Полонски/WWF)

Stara je više od 200 miliona godina. Nazivaju je živim fosilom, a od njene ikre pravi se jedan od najskupljih delikatesa – kavijar. Dunavska jesetra dosad je imala sreće u evoluciji, ali čini se da će ribu koju nije ubilo ni ono zbog čega su nestali dinosaurusi, dokrajčiti baš naša generacija. Na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) ona je označena kao krajnje ugrožena vrsta.

Više od 85 odsto vrsta jesetri ova organizacija je klasifikovala kao one koje su pred izumiranjem, a kako ističu Arne Ludvig i Fedra Dukakis, kopredsedavajući Stručne grupe za jesetre, Komisije za očuvanje vrsta IUCN, najveće pretnje su im krivolov i uticaj brana na rekama na njihova staništa i migraciju.

– Izgradnjom hidroelektrane „Đerdap I” 1970. godine i „Đerdap II” 1984, tok Dunava je pregrađen i uzvodno od brane pretvoren u akumulaciono jezero, što je dovelo do promena u hidrološkom režimu, hemizmu vode, konfiguraciji dna, priobalju i živom svetu. Njihovom izgradnjom stvorena je mehanička prepreka i prekinut je migratorni put crnomorskim jesetarskim vrstama riba, koje su se nekada mrestile i u uzvodnim delovima Dunava – objašnjava Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet, ekološke mreže i održivi razvoj Zavoda za zaštitu prirode. On dodaje da je nekada značajan faktor ugroženosti jesetri bio prekomeran lov uz korišćenje alata koji su ih ozleđivali, dok je danas to ilegalni ribolov. Prema Sekulićevim rečima, pretnja za vrstu su i komunalne otpadne vode iz industrijskih postrojenja i sa poljoprivrednih površina, zbog toga što menjaju kvalitet vode i narušavaju njihovo stanište.

Postoji šest vrsta jesetri i sve su ugrožene, objašnjava Milena Dragović iz Svetske organizacije za prirodu (WWF) koja u našoj zemlji, ali i Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini i Austriji sprovodi projekat „Život za dunavske jesetre”.

(Foto WWF)

Pet vrsta su migratorne, i one se uglavnom nalaze u donjem toku Dunava jer im je put ka Austriji, dokle su nekada išle radi mrešćenja, sada preprečen. Kečiga nije takva, pa se zato može naći i u ostalim delovima zemlje, ali i u Beogradu.

– Letos smo pokrenuli inicijativu za zabranu izlova kečige na pet godina. Ova vrsta je takođe u opasnosti jer se lovi i tokom lovostaja, a uz to, zbog slabe kontrole na tržištu ribe, one se prodaju i kada su ispod zakonski propisane mere od 40 centimetara – objašnjava Dragović naglašavajući da je Srbija jedno od poslednjih staništa jesetri. Zato je i pokrenut projekat „Život za dunavske jesetre” koji oni sprovode u Prahovu, Negotinu i Radujevu.

– Reč je o mestima u kojima je izlov jesetri nekad smatran tradicionalnom veštinom, a porodice su se izdržavale prodajom ove vrste koja je pred izumiranjem. Kavijar, za koji postoji podatak da je posluživan i na „Titaniku”, izuzetno je cenjen u svetu, a traženo je i njihovo meso. Osmislili smo tako program koji ima za cilj da u saradnji sa lokalnim zajednicama promoviše jesetre kao zaštićene vrste, a da ova mesta predstavi kao njihova nekada glavna staništa – kaže Dragović.

Sve zemlje dunavskog sliva morale bi da rade na zaustavljanju krijumčarenja i ilegalnog ribolova, ističe Ludvig, koji dodaje da bi Srbija morala da kontroliše svaku upotrebu kečige i proizvoda od kečiga koji se često nađu na jelovnicima restorana ili u prodaji na lokalnim pijacama. Dukakisova naglašava da je osim kontrole primarno strože sprovođenje zakona.

U Međunarodnoj komisiji za zaštitu Dunava pričalo se i o tome koliko je izvodljivo izmeniti brane na Đerdapu, kako bi se ribama omogućila migracija ka srednjem toku reke i povećale šanse za obnavljanje ove vrste. Ali, bavljenje migracijama i staništima iznad brana ne bi dovelo do rezultata bez rešavanja ostalih pitanja, uveren je Ludvig. Omogućavanje jesetrama da se kreću uzvodno i nizvodno kroz brane nije jednostavno ostvariti, a ne bi ni imalo smisla uložiti toliki napor ukoliko se ne reši problem ilegalnog izlova ribe, zaključuje kopredsedavajući Stručne grupe za jesetre.

Komentari7
07702
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... eto jedne teme koja otvara nekoliko drugih ...ima zakona ali se ne primenjuje ... ima resenja za put riba ali se ne resava ... imamo mnogo ministarstava,jos vise vladinih agencija a skripi na sve strane ... zasto? ... e to je vec nagradno pitanje za nasu demokratiju ...za pocetak jedna stara narodna izreka ... riba smrdi od glave ...a glava je gde nego u Beogradu ...
Matija Soskic
Stepen civilizacije bilo kog drustva na Zemlji najbolje pokazuje odnos prema zivotnoj sredini. Odgovorni za istrebljenje bilo koje biljne ili zivotinjske vrste treba da se kazne za pocinjeni zlocin.
Stari Djerdapski vuk
II deo Ova tri navedena mesta nisu bas mnogo vazna ali je zato Prahovo veoma zagadjeno mesto. Jesetrama kao i kecigama i morunama je potreba cista voda sa kamenim dnom na kome se hvata recna trava i koju te vrste ribe jedu jer nisu "grabljivice" nego biljozderi. Treba ocistiti Dunavsko mulj, preba pripremiti podlogu, treba pored reke napraviti mrestista za mladicu i srednju ribu. Problem je u tome sto je Srbija podavila preduzeca kao sto su bila:Bagersko brodarsko, preduzece Ivan Milutinovic, ustanova za plovne puteve i JRB odnosno Srpsko recno brodarstvo. Svojevremeno je onaj cuveni Tadicev politicar koji je spavao kod tetke na kaucu pa tako "skupio'' svojih prvih par milijona maraka Djelic svojevremeno obecao ciscenje Djerdapa i dovodjenje moruna jedino je da taj narod nije bio som pa se nije dao upecati na te fore. Srbiji je za pocetak potrebam pravi ministar ekologije a ne (...) Goran Trivan. Potrebno je mnogo toga sto ''demokrate" unistise. Ovako bice malo morgen.
Stari Djerdapski vuk
Obzirom da sam rodjen u Kladovu u porodici u kojoj su svi bili brodarci dozvolite mi par reci jer mi je problem veoma poznat. Da krenemo redom. Kavijar koji je sluzen na Titaniku nema blage veze sa kavijarom ovih dunavskih riba. nekada se u Kladovu prodavao domaci kavijar ali je uvek bio osrednjeg pa i losijeg kvaliteta od kavijara iz Kaspijskog jezera. Najbolji je Ruski i Iranski. Pomerati branu Djerdap I (prvu izgradjenu branu sa Rumunima i koja je pregradila Dunav posle vise od 20 veka) je neozbiljan predlog kao sto je i predlog "cuvenog doktora prostornog planiranja Milana Bacevica " o kanalu Morava,Vardar, Solun.To su neozbiljne ideje i "projekti" od samozvanih velikih doktora sa diplomama sto narod kaze :sto juznije sve tuznije. Covek sakupio diplome iz Skoplja, Pristine i kojekakvih drugih prcilovaca kao i njegov kum Toma Grobar nagistar iz Batocinu. Prahovo, Negotin i verovatno je reporter mislio na Radujevac jer Raduj ne postoji na Dunavu.
Beogradjanin Schwabenländle
За криволовц постоји полиција, А што се електрана тиче оне постоје и на Рајни, Немачка - Швајцарска на Темзи, и још на многим другимм рекама Европе, и тај је проблем решен, паралелно са током река су изграђене такозване степенице у води који омођују рибама да се крећу и узводно. И то функционише.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja