petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:12

Arheološki lokalitet Anine dostupan turistima

Završena prva faza konzervacije rimskog poljoprivrednog imanja
Autor: S. Ćirićutorak, 16.10.2018. u 22:00
Ваздушни снимак археолошког налазишта (Фото Завод за заштиту споменика културе Ваљево)

Ćelije, Lajkovac – Nakon višegodišnjih arheoloških istraživanja, lokalitet „Anine” u Ćelijama kod Lajkovca, mesto gde su otkriveni na ovim prostorima najbolje očuvani ostaci rimskog poljoprivrednog imanja iz trećeg ili četvrtog veka nove ere, ovih dana je postao dostupan i posetiocima. Letos je završena konzervacija stambenog dela rimske vile na lokalitetu čime su stvoreni uslovi i za turističku prezentaciju ovog značajnog arheološkog nalazišta iz vremena Rimskog carstva, saopštio je Radivoje Arsić, arheolog valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, rukovodilac istraživanja u „Aninama”.

„Konzerviran je prvi blok vile. On se sada može obići. Nasuta je površina, staza za kretanje, postavljene su informativne table sa podacima, ne samo o konzerviranom objektu, već i o onima koji nisu konzervirani, a vide se na terenu”, istakao je Arsić.

Izuzetan značaj
Arheološki lokalitet „Anine” je od izuzetnog istorijskog i kulturnog značaja, prema rečima arheologa Radivoja Arsića, reč je o jednoj od najbolje očuvanih i najprostranijih vila iz perioda trećeg i četvrtog veka nove ere. Na prostoru Srbije malo je rimskih ostataka koji nisu puno nadograđivani i nisu oštećeni do neprepoznatljivosti, kao što je to slučaj u „Aninama”, ističe Arsić.
„Lokalitet sadrži materijal dragocen za proučavanje seoskog načina života i organizacije seoskih domaćinstava u vreme Rimskog carstva, mnogi od pronađenih predmeta su upotrebljivi i danas”, dodao je on.

– Zavisno od priliva sredstava, konzervacija će se obavljati po fazama. Njen nastavak se očekuje krajem ove godine ili početkom sledeće. Procena je da će za dve-tri sezone ceo kompleks biti na raspolaganju za turističku prezentaciju. Postoji dobra osnova da se ova lokacija razvije u izuzetan arheološki park lako dostupan posetiocima – poručio je Arsić.

Konzervacijom delova vile i ekonomskih prostorija rimskog bogataša na ovom lokalitetu otvorena je mogućnost organizovanja ekskurzija i izleta koje već sada mogu da uđu u zvanični program ponude Turističke organizacije opštine Lajkovac, ali i brojnih škola i letnjih istraživačkih radionica, kaže za „Politiku” Milutin Ranković, direktor TOO Lajkovac.

– Tome će naročito pomoći informativne table na kojima će posetioci i bez prisustva kustosa moći da budu obavešteni o nameni objekta, o životu u periodu vladavine cara Konstantina i rimske tetrarhije, kada je Sirmijum, koji je relativno blizu ove lokacije, bio jedan od glavnih gradova Rimskog carstva. Moći će da se obaveste i o egzistiranju Srpske despotovine sve do njenog konačnog pada, kada su ove prostore osvojile Osmanlije – navodi Ranković. Stvorene su mogućnosti za komercijalizaciju ovog mesta, što će svakako biti ubrzano kada se restaurira i rimsko kupatilo koje je pre nekoliko godina otkriveno u sklopu kompleksa.

Projekat konzervacije objekata na lokalitetu „Anine” uradio je arhitekta Tihomir Dražić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo, realizaciju vodi njegov kolega arheolog Radivoje Arsić, a ceo posao finansira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Ukupne radove na istraživanju ovog arheološkog lokaliteta finansiraju Ministarstvo kulture i opština Lajkovac.


Komentari12
54a5c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mitar Pavlovic
svaki iole skolovaniji istoricar umetnosti ili istoricar reci ce otvoreno da je najbeskorisnija civilizacija bila rimska….
dejan boban
@Mitar odavno beskorisniji kmentar nisam pročitao...
Preporučujem 8
Djordje
Najbeskorisnija civilizacija Rimska??? Ha ha ha!!! Arhitektura, Graditeljstvo, Infrastruktura, Medicina, Tehničke inovacije itd... Danas nema oblasti koja ne vuče korene iz Rimske civilizacije. Po gašenju Rimske imperije u Evropi je nastao mrak 1000 godina. Humanizam i Renesansa su nastali kao buđenje te "najbeskorisnije civilizacije".
Preporučujem 8
Radomir Istoricar i Geograf
Sve je lepo napisano, ali zasto mesate bilo sta "srpsko"? U to doba nije bilo nista srpsko. Ako se nesto cuje srpsko, to su bili bugari-srbi, ili bugari divlaci. Srbija se pojavila tek u 19 veku a pre toga su bili bugarski srbi.
Aleksandar
A vi ste bili tada rođeni i sećate se da nije bilo srba, dopuštate da vam istoruju pišu stranci i jož gore verujete u to. Srbi su postojali i tad i to svedoče pisani tragovi, samo treba istraživati. Najlakše je reći da smo došli odnekud polugoli i nastanili se ovde gde su živela ratnička plemena koja su popunjavala, ako ne i činila rimske legije.
Preporučujem 7
Бијељина
Ископајте, прекопајте и носите у музеј...онда према сличним постојећим објектима све изградити на ново...туристи нису археолози, они хоће да имају шта да виде, попију пиће и да иду даље. Остаци и рушевине нечег из времена Римског царства ником нису занимљиви јер постоје очувани објекти које могу обићи.
Rimsko pravo
A Rimsko pravo je doktore sigurno nastalo preposivanjem DusaOvog zakonika?
професор Божидар Митровић, доктор правних наука
Степен ироније показује у којој мери сте убеђени у неоспорност Ваше тврдње да је Римско право необорив доказ да ништа словенско није могло да буде пре Римског права. Е па ту и лежи зец драги пријатељу. Први закон Римског права је LEGES DUODECIM TABULARUM из 451 односно 450 године пре нове ере, који се на свим светским језицима преводи као ЗАКОН 12 ТАБЛИЦА иако тамо нема никаквих ТАБЛИЦА, већ TABULA значи ДАШЧИЦА, што је битни доказ да су тзв Римљани прва знања стекли од КолоВена (СлоВена), односно етРуских, који су себе звали РазСени јер су видели да се Раз односно Коло материјализује на пресеку дрвета у облику ГОДова те су и законе који су ПРАВО од Бога исписивали азБучним знацима на ДАШЧИЦАМА. Али да би прикрили да су Римљани све колоВенско приписали себи Запад учи да су Римљани прве појмове о праву стекли из Грчких колонија, па су и Београд звали Алба Грека (Alba Graeca) и у XVIII веку («Музеј града Београда», стр. 88), иако су тада неспорно ту живели само СлоВени (КолоВени)/Срби
Preporučujem 3
професор Божидар Митровић, доктор правних наука
Обнављају се искључиво римски окупациони логори и величају се достигнућа Римске окупационе епохе да би се српском народу и слоВенима наметнула психологија робске провинције, иако је преримска епоха на Балкану десетоструко вреднија и извориште је културе не само слоВена већ целог човечанства, пошто је реч "култура" настала у епохи Лепенског Вира из српске речи Коло, што је очувано чак и у латинском језику - Colo којим је систематизован КолоДар, који зовемо каленДар и (тајно) знање "када сејати а када жњети". Све побројане организације су у служби наметања колонијалне психологије - Србима као покореном народу. Али после сваке ноћи - зора долази. Прогледаће наши археолози макар морали да гледају на једно око. И то ће им бити довољно!
Djordje
Ne lupetaj!!! Period Rimske imperije je najsvetlija epoha na prostoru Balkana. Tada je Balkan bio centar sveta (Sirium, Viminacium, Felix Romuliana, Ravna, Dioklecijanova palata itd...) a ne provincija.
Preporučujem 2
nikola kiric
Stani malo, jesam li ja nesto propustio? Neka nova verzija o Slavenima na ovim prostorima? Prije Rimljana bili tu? Arheoloski dokaz - iskopana rijec?
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja