nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:48

Obrazovani godišnje „odnesu” milijardu evra odlazeći iz Srbije

Iz naše zemlje se tokom godine iseli od 30.000 do 60.000 ljudi, od kojih je, recimo, četvrtina sa visokim obrazovanjem. Procenjuje se da svršeni diplomac Srbiju košta oko 100.000 evra
Autor: Branislav Radivojšasreda, 17.10.2018. u 10:26
(Фото Д. Јевремовић)

Kod nas još niko nije napravio procenu koliko se u Srbiji izdvaja za odgajanje i obrazovanje deteta od osnovne i srednje škole do diplome fakulteta, kao što je to slučaj u SAD i još nekim zemljama Zapada. Ekonomista prof. dr Vladimir Grečić podseća da je u jednoj studiji Vašingtonskog instituta za urbana istraživanja s kraja osamdesetih godina prošlog veka objavljeno da su troškovi odgajanja i školovanja deteta do 18 godina procenjeni na oko 143.000 dolara. Tom prilikom izračunati su i troškovi školovanja deteta do završetka fakulteta, što je podrazumevalo dodatnih 53.000 do 167.000 dolara (u zavisnosti od univerziteta).

Vašingtonski institut navodi i da je u porodici s jednim detetom za najmlađeg člana izdvajano oko 30 odsto svih prihoda, s dvoje dece oko 40, a s troje oko 50 procenata.

Novija američka računica iz 2013. godine, po Grečićevim rečima, odnosi se na mladog čoveka koji završi samo srednju školu. Prema istoj metodologiji, za njegovo odrastanje i obrazovanje do upisa na fakultet bilo je potrebno 248.000 dolara, ili 69 odsto više nego pre tri decenije.

Iste 2013. godine slična računica u Velikoj Britaniji pokazala je da je za podizanje i školovanje deteta do uzrasta pred upis na fakultet bilo potrebno 148.000 funti ili 219.000 dolara.

Na koliko se istovremeno procenjuju troškovi školovanja u Srbiji?

Amerikanci su izračunali da troškovi školovanja deteta do kraja studija mogu da dostignu i 200.000 dolara, što znači da kada se naš diplomac odseli bogata država dobija stručnjaka, a mi ostajemo u finansijskom i kadrovskom minusu

Dr Aleksandar Baucal, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, iznosi svoju računicu: samo za obrazovanje studenta do diplomiranja koji se školuje na račun državnog budžeta potrebno je od 30.000 do 35.000 evra (troškovi porodice, države i lokalne samouprave). Porodični troškovi su veći ako je reč o samofinansirajućem studentu, pogotovu ako im se dodaju izdaci porodice i države za zdravstvo, ishranu, odevanje... Baucal kaže i da je realna pretpostavka koju iznosi Vladimir Grečić da porodica izdvaja za dete 30 odsto prihoda, što je u našem slučaju mesečna suma od 210 evra (30 odsto od dve prosečne plate od po 350 evra). Kad se ovih 210 evra pomnože s dvanaest godišnjih meseci, a zatim s 25 godina (do završetka fakulteta), dolazimo do iznosa od oko 60.000 evra, koliko porodica ukupno uloži u svog najmlađeg člana. Ako se ovome dodaju izdvajanja države i lokalne samouprave, dolazimo do podatka da jedan svršeni diplomac u Srbiji košta oko 100.000 evra.

Reč je o znatno nižem iznosu od onog koji se pominje u SAD i Velikoj Britaniji, ali kad se naš diplomirani stanovnik odseli na Zapad i kad posle dodatnog školovanja (master, doktorske studije) tamo počne da radi, tada je bogata država dobila stručnjaka uz svoje minimalne troškove, dok je siromašna Srbija i u finansijskom i u kadrovskom minusu. Koliki je to ukupan, u novcu iskazani gubitak, teško je izračunati, ali ako se iz Srbije tokom godine iseli od 30.000 do 60.000 ljudi (procena OECD), od kojih je, recimo, četvrtina visokoobrazovanih, to znači da godišnje samo na iseljavanju visokoobrazovanih gubimo milijardu evra.

Ova migracija školovanih iz nerazvijenih u razvijene zemlje, međutim, ne mora se posmatrati samo upoređivanjem direktnih troškova jedne i druge strane. Jer državljani nerazvijenih zemalja posle izvesnog vremena šalju svoje doznake u matičnu državu, a treba imati u vidu i da su mogućnosti obrazovanja i stručnog napredovanja u razvijenom svetu mnogo veće nego u nerazvijenom. Stručnjaci iz slabije razvijenih zemalja mogu se i vratiti u maticu ili sarađivati s njenim naučnim i drugim institucijama, a to su koristi koje je teško iskazati u novcu.

Dr Aleksandar Baucal primećuje, međutim, da odlaskom visokoobrazovanih nerazvijene zemlje gube i na druge načine. Recimo, na planu demokratije, jer školovani, po pravilu, od države i političara očekuju više nego slabije obrazovani, zatim u oblasti kulture, jer u većoj meri učestvuju u kulturnom životu, pa i na planu ekonomije, jer doprinose tome da se razvoj privrede zasniva na znanju, a ne na angažovanju jeftine radne snage. Isto se može reći i za zdravstvo: obrazovaniji u većoj meri podržavaju viši stepen zdravstvene kulture i vrše pritisak na zdravstveni sektor da obezbedi kvalitetniji sistem zaštite...

– Na osnovu razgovora s mladima koji odlaze u inostranstvo, njih u inostranstvo vode finansijske prilike i mogućnosti za profesionalni razvoj, mada moram reći da mnogi govore o tome da se kod nas ne cene stručni kvaliteti, već političke veze. Važnije je ko te protežira nego šta znaš, društvo je neuređeno... Naravno, ovi razlozi mogu biti stereotipi koji se i inače čuju, ali čak i da nisu istiniti, činjenica je da veliki broj mladih na taj način vidi društvo u Srbiji i to utiče na odsustvo želje da svoju budućnost grade ovde – kaže profesor Baucal.

Trenutni, ali i budući gubici

Ako se procenjuje koliko je Srbija na gubitku zato što je uložila u diplomca koji je posle osnovnih studija otišao u inostranstvo, to se može posmatrati ne samo kroz trenutno uloženi novac iz budžeta, već i kroz buduće tokove novca i znanja, kaže Uroš Delević iz Ekonomskog instituta „Džon H. Daning” iz Londona.

– Koliko će novca taj diplomac zaraditi od završetka studija do kraja karijere i koliko je poreza Srbija ustupila nekoj stranoj državi; do kakvih tehnoloških i naučnih otkrića dolaze srpski diplomci koji su posao dobili u inostranstvu, a matica o tome nema pojma. Po mom mišljenju, to su mnogo važniji gubici. Delević kaže da stručnjaci mogu da se vrate i plodovi njihovog rada su nemerljivo važni za maticu, međutim da bi neko prepoznao vrednost znanja, mora i sam da ga ima, što kod nas često nije slučaj. U Velikoj Britaniji pre svake ekonomske politike konsultuju se najbolji ekonomski instituti u državi, koji daju konačan sud o njenom sprovođenju, napominje ovaj ekonomista.


Komentari44
cb107
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr Miggyy
Из Србије се годишње исели од 30.000 до 60.000 људи, од којих је четвртина са високим образовањем. Високошколце Србију коштају око 100.000 евра по дипломцу. То је наша неповратна помоћ јадном западу. Толико су у Србији отворене фабрике, граде се путеви, мостови, Београд на води, расте број новозапошљених (више хвалоспевно) да човек не верује у исељавању онолики број. Ако се ово настави и годишње умиру више од 30.000 људи од новорођенчад Србија ће остати без људе. Приче да ће ту доћи мигранти је нечија пуста жеља. Да они раде у нашим условима многи би остали у својој земљи. Можемо да се заваравамо, то мање кошта.
Al
Pa nije u redu da po zavrsetku skolovanja, mladi zavrse u nekoj cevabdzinici, pekari ili slicnom objektu.
Кики
Наравно да није у реду. Али још мање је у реду да ми остали плаћамо школовање, становање и лечење туђе деце која ће да оду одавде и да се продају странцима. Нека прво плате све што је уложено у њих и оно што се губи у будућности њиховим одласком па нека иду. Што увек ми да будемо овце за шишање?
Preporučujem 2
Dragan
@Opacic Ala ovde neki botovi lupetaju.Da svi zavrse kao vozaci kamiona a i to je bolje nego valjati gluposti kojima zaglupljujute narod za sendvic sa zidarskom salamom.
Slobodan
Srbiju najviše koštaju "političari". To uzme i odnese para bez škole i odgovornosti.
Кики
Они који одлазе су себични у односу на нас који остајемо а у односу на државу су неодговорни. Држава чији смисао је да служи колективу држављана и државотвораца по којима носи име не може да опстане ако је напуштају држављани у које је цео кокектив улагао. Немојмо се чудити што смо уместо државе постали колонија и што уместо своје суверене власти имамо најамничку администрацију која мисли да је држава њен приватни феуд. Кад колектив нема државу то је као збир незаштићених бескућника. Држава која више није моја, заправо администрација која глуми државу, краде ми паре и ресурсе на много начина, и односи их у иностранство, тако да не вреди то што фамилија шаље породици паре из иностранства.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja