četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:16

Brzi let „Sojuza” posle havarije rakete – svedočenja kosmonauta

Aleksej Ovčinin kaže da u kapsuli u kojoj su se vraćali na Zemlju „nije bilo vremena za brigu”. – Nik Hejg izjavio da je ruski svemirski brod „ inženjersko čudo” kao i da je njihovo spasavanje dokaz toga
Autor: P.O.sreda, 17.10.2018. u 17:57
(Фотографије Бета-АП)

Ruski kosmonaut Aleksej Ovčinin opisao je šta je osetio kada je raketa u kojoj se nalazio na putu ka Međunarodnoj svemirskoj stanici doživela havariju, rekavši da je imao utisak kao da mu je na grudi neko stavio „armirani betonski blok sedam puta teži od njega”.

Ovčinin, koji je 11. oktobra neuspešno poleteo u svemir zajedno sa američkim kosmonautom Nikom Hejgom kada je u četvrtak došlo do kvara na nosaču rakete, naveo je da, u trenutku kada se kapsula u kojoj se nalazio vraćala nazad na Zemlju, „nije bilo vremena za brigu”, prenosi Rojters. U intervjuu televiziji Rosija-24, prenosi Tanjug, Ovčinin je napomenuo da je tokom vežbi osetio i veći pritisak na grudi – takozvanu G-silu.


Aleksej Ovčinin

„Zapravo nije bilo vremena za nervozu. Morali smo da radimo. Morali smo da izvedemo niz akcija koje posada mora da sprovede kako bi se pripremila za hitno sletanje”, objašnjava on.

Na video-snimku iz unutrašnjosti kapsule vidi se kako se dva kosmonauta tresu u trenutku kada se na raketi „Sojuz” dogodio kvar, a ruke i noge im se nekontrolisano naglo pokreću u svim pravcima. Može se, takođe, čuti kako Ovčinin kaže: „Ovo je bio brzi let.”


Nik Hejg

Raketa je lansirana sa kosmodroma Bajkonur u Kazastanu, a šest sati kasnije je trebalo da pristane u Međunarodnu svemirsku stanicu, ali je došlo do kvara na motoru otiskivača nekoliko minuta nakon lansiranja zbog čega su dva kosmonauta bila primorana da se katapultiraju.

Američki kosmonaut Nik Hejg je nakon havarije sa raketom, koja je trebalo njega i njegovog ruskog kolegu Alekseja Ovčinjina da dopremi do Međunarodne svemirske stanice, izjavio da je „Sojuz” pravo inženjersko čudo, kao i da je njihov uspešan povratak na Zemlju dokaz toga, prenosi „Sputnjik”.

On je takođe rekao i da mu je tokom havarije mnogo pomogao i iskusni ruski kosmonaut Ovčinjin, ali i dugogodišnja priprema. Hejg je ispričao novinarima i kako mu je šef „Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin dao svoju jaknu nakon što je stigao u Zvezdani grad posle havarije kako bi se ugrejao.

„Leteo sam sa šefom ’Roskosmosa‘, on je primetio da mi je hladno pa je skinuo sa sebe jaknu i dao mi je“, rekao je. Hejg je objasnio da nije planirao da se vrati u Zvezdani grad na ovaj način, te nije imao adekvatnu odeću, budući da je u Moskvi već prilično zahladnelo.



„Rusi su izuzetno odani tome da osiguraju bezbednost posade. Brinuli su da budemo zdravi i bezbedni. Nemam u to nikakve sumnje“, istakao je.

 


Komentari16
77cc0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Драгомир, један Совјетски БУРАН ОК - ГЛИ из 1984 године можети видети у Немачкој, Технички музеј на аеродрум у граду Шпајер ( Speyer )
brzi let
Svemirski Fića.
Robert
GLAVNO je da su živi i zdravi. A sovjetski/ruski je svemirski program decenijama razvijan, valjda su nešto i naučili. Što su neki naučnici odabrali put bolje plate očito nije problem. Ako se ne varam isti je tip broda pre dosta godina imao sličan problem, isto sa sretnim krajem. Ne bih se kladio da će američki low-cost privatijeri u vasionu leteti sa sličnim uspehom. Bar ne u početku.
acimov sava
Drago mi je da se posada bezbedno vratila!
Dragomir
Ruski kosmicki program koji traje jos od sovjetskih vremena je vise istorija izginulih nego uspelih a amerikanci ce uskoro shvatiti da sve sto je jeftino nije i dobro i sa razvitkom privatnih kosmickih programa potrazice nove partnere za dalja istrazivanja jer ce rusi imati sve vise havarija usled odliva skolovanog kadra koji hrli ka zapadu i pasce u zaborav jer ce se tesko vise neko usuditi da posluje sa njima .Velika je sreca sto su ovi ljudi ostali zivi.
Dejan
A po kom osnovu vi sebi dajete za pravo da dajete "stručne" komentare u oblasti svemirskih letova? Da li ste vi stručnjak u toj oblasti? Nije potrebno da mene podučavate šta je bot, manjak znanja nadomestite na nekom drugom mestu.
Preporučujem 3
Dragomir
Dejane kada komentarisete svemirske programe koje ste naveli treba da imate na umu da ni Sojuz ni Spejs satl nisu jedini programi koje su ove firme imale drugo ne moze se uporediti kutija koja sluzi da preveze nekoliko astronauta do svemirske stanice sa nesto tereta i nazad i pokretnu laboratoriju koja je u stanju da pored posade odjednom nosi i satelite i da obavlja razne radnje u svemiru ako cemo da merimo satlu moze da bude pandam samo program Buran koji je bio vise nego ocajna kopija spejs satla i koji je zavrsio kao jedini model u neuspelom programu jos 1993. godine kada smo kod zrtava i on je odneo osam zivota prilikom rusenja hangara u kome se nalazio.Program spejs satl je trajao sve do 2011 godine sa obavljenom gomilom zadataka sa uspehom svakako imao je dve havarije koje su odnele 14 zivota ali u usporedbi sa buranom ispred je celu kosmicku brzinu.Bot je osoba koja daje misljenje bez znanja o temi bojim se da ste se pre vi tu nasli.Pozdrav.
Preporučujem 4
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja