nedelja, 17.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04
INTERVJU: AJA JUNG, osnivač Beogradskog festivala igre

Za umetnost je potreban novac

Čast mi je ako predsednik ili premijer države smatraju da sam učinila nešto za svoju zemlju i da projekat u koji sam ugradila svoj život treba da nastavi da se razvija, a ne da ga treba zgaziti na radost besposlenog društva iz kafanskog ćoška
Autor: Biljana Lijeskićčetvrtak, 18.10.2018. u 20:00
(Фото лична архива)

Dolazak baletskog ansambla Batševa je važan događaj, posebno kada je reč o komadu „Sadeh 21” (u prevodu 21. epizoda), koreografskog genija Ohada Naharina. Početkom godine, u saradnji sa VIP-om, predstavili smo u Kinoteci dokumentarac „Mr. Gaga”, koji je producirala Natali Portman, obezbedivši dodatnu popularnost ovoj izraelskoj trupi, kaže Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre, ističući Ohada Naharina kao zvezdu predstojećeg 16. izdanja BFI, koji će se održati krajem marta i početkom aprila naredne godine. Karte su već u prodaji, šest meseci pre početka manifestacije, kako bi publika mogla da planira potrošnju u kućnom budžetu, jer predstave gledaju i roditelji i njihova deca.

Mnogo je tema koje se mogu otvoriti u razgovoru sa Ajom Jung, jer ona poznaje način poslovanja u svetskim umetničkim centrima, kao i svet baleta i ima dobre menadžerske sposobnosti. Od ovog septembra startovala je i sa osmogodišnjom školom baleta u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu. Uspešno je realizovala gostovanja kvalitetnih ansambala i umetnika poput Silvi Gilem, Jiržija Kilijana ili Miše Barišnjikova u Srbiji. Mnogi se pitaju kako joj to uspeva, a da li je to njena vrlina ili mana ne znamo, ali zvezde dolaze kod nas zahvaljujući njoj. Iako se misli da je to zato što ima značajnu političku podršku u ovom momentu, poznato je i to da je BFI oduvek, ma ko bio na vlasti, imao potporu.

Sa druge strane planete, na festival stižu 2019. autori podjednako hrabrog rukopisa! Dada Masilo iz Johanesburga donosi glasno hvaljenu i osporavanu verziju „Žizele”. Sa novim komadom Eun Mi An iz Seula otkrićemo umetnost koja se razvija u strogo kontrolisanim uslovima severnokorejske stvarnosti, a „Radikalnu virtuoznost” emitovaće Mari Šuinar iz Montreala. Spektakularna predstava Aleksa Serana iz Barselone bavi se migrantima koristeći kao inspiraciju kultni Hičkokov film, dok o naprslinama u međuljudskim odnosima u svom komadu govori Sidi Larbi Šerkauji. Da bi stigao u Beograd, Šerkauji će morati da prekine probe u pariskoj Operi. Moto 16. BFI su emocije. Ukoliko je vrhunska, umetnost budi snažne emocije. Zato je 16 trupa zaduženo za dragocen koncentrat namenjen obnovi prirodnih ljudskih osećanja. Jezivo je kada mržnja postane jedini pokretač. A nekako, nama se baš to desilo!

Svaka od predstava govori o nekoj savremenoj životnoj temi i nosi provokaciju. Za koje od njih vam je bila potrebna najveća hrabrost da ih angažujete?

Mi smo poželeli da ovogodišnja selekcija i njeni autori govore o aktuelnom trenutku. Čak i jedna od najomiljenijih trupa naše publike, Holandski teatar igre iz Haga, preuzima odgovornost menjanja repertoara kroz surovo realistične, inteligentne i delikatne radove. Izdvojila bih rad Rašida Uramdana za Koreografski centar iz Grenobla, koji sam videla pre dve godine u Lionu i nisam prestala da razmišljam o njemu. „Vrteška” je koreografsko delo koje kida pa ponovo sastavlja dušu. Sećam se da su ljudi bili do te mere dirnuti da je na kraju predstave prvo odzvonio muk pa se tek nakon nekoliko minuta prolomio aplauz.

Često gledate značajne svetske predstave. Koja je na vas ostavila najveći utisak, kada i gde se to dogodilo? Da li biste umeli dobro da funkcionišete i na čelu nekih svetskih festivala, ako biste bili pozvani?

Da, već postoji takav poziv da vodim još jedan evropski festival. Inače, većinu predstava koje su mi bile zanimljive uspela sam da dovedem u Beograd. Osim onih koje se zaista ne mogu „poneti”. Bilo je to „Labudovo jezero” Aleksandra Ekmana za Balet Opere u Oslu, predstava za koju je konstruisan pravi bazen na sceni, ili njegov „San letnje noći” za Kraljevski balet u Stokholmu, sa tonama sena i neviđenim rotacijama tokom kojih pozornica postaje najsavremeniji luna park. Takođe, jedan performans Ismaela Iva! Ovaj brazilski igrač i koreograf gostovao je na BFI baš u vreme kada je bio direktor Bijenala igre u Veneciji. Pozvao me je te godine, kako bi mi pokazao svoju festivalsku selekciju koja se bavila temom (zlo)upotrebe tela ili percepcijom igrača kroz epohe. Za performans koji je on pripremio koristio je jednu raskošnu venecijansku palatu i stotinak igrača! Od samog ulaska, u bašti su naga tela igrača bila prekrivena voćem i delicijama u čijim je ukusima publika uživala. Minijaturne koreografske bravure mogle su se pronaći u znalački osvetljenom i ozvučenom vrtu. Veče je kulminiralo aukcijom. Ko ponudi najviše novca dobijao bi jedinstveni solo nastup u nekoj od odaja veličanstvene palate. Te koreografske vinjete bile su znalački osmišljene za jednog gledaoca i jednog igrača, a aukcija je trajala do kasno u noć. I naravno, sve se snimalo kroz ključaonice, za one koji nisu mogli da se nadmeću novcem ili jednostavno nisu bili dovoljno hrabri. Provokativno do koske, ali sa neverovatnom preciznošću i nekim neopisivim mirom Ismaela Iva. Sećam se da se u Veneciji samo o tom performansu pričalo, a pored šokiranih venecijanskih vlasti i predstavnika sponzora i institucija, za karte se čekalo u redovima kakvi se nisu ponovili.

Kako ste startovali u novoj školskoj godini u Nacionalnoj fondaciji za igru ?

U Baletskoj školi NFI predaju Ivanka Lukateli, Marija Janković, Ana Pavlović i Jovan Veselinović, imamo stalnog pedagoga iz Pekinga, i mnogo gostiju iz Rima i Pariza, pa ne postoji mogućnost za izostanak rezultata. Danas je naša škola vodeća u regionu, akreditovana u dve zemlje. Bilo je previše pokušaja da nas unište i destabilišu. Umesto toga, mi ređamo medalje, nastupe i osiguravamo budućnost naše dece.

Prebacuje vam se da brzo uspevate da pronađete sredstva za festival, a to se objašnjava i vašim političkim angažovanjem? Da li se uopšte može napraviti festival bez uključenosti u društvenu stvarnost?

Vizija, entuzijazam i mnogo rada jesu ključne komponente za uspeh. Ako ne pronađete novac, nećete imati ni festival. Bar je tako kada ste sami sebi osnivač i direktor. Raduje me da su značaj BFI prepoznali mnogi. Od publike do privrednika i političara. Pritom, 16 godina nije kratak staž pa se može izračunati ko je sve bio u prilici da podrži realizaciju programa festivala, koji je postao respektabilan međunarodni događaj. Čast mi je ako aktuelni predsednik ili premijer države smatraju da sam učinila nešto za svoju zemlju i da projekat u koji sam ugradila svoj život treba da nastavi da se razvija, a ne da ga treba zgaziti na radost besposlenog društva iz kafanskog ćoška. Hvala im na tome.


Komentari10
06b7a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Misa
Za zivot je potrebniji.
@sasa trajkovic
Trajkoviću, ne znate o čemu pričate. Komentari nisu protiv umetnosti nego protiv profitera/ke i onih koji nas cede radi svog profita, a ne radi umetnosti. Pošteni i pravi umetnici, za informaciju, se teško probijaju, muče zarad te iste umetnosti, za koju ova gospodjica mladi pare bez pokrića. Kad ne znaš šta se dogadja, ne petljaj se u priču.
Sasa Trajkovic
Komentari koje čitam su degutantni i krajnje tendenciozni ... tako srpski a tako naše, neosnovane i NE argumentovane kritike od ljudi koji nemaju nikakve profesionalne reference niti kompetencije da sude o nečemu kao što je KULTURA ili UMETNOST što ja za njih samo misaona imenica.
Драган
Ја целог живота трошим оно што сам зарадио. Господо уметници изволте на тржиште. Ако вредите моћићете да живите од свог рада. Скидајте се са грбаче пореских обвезника. Доста је било демагогије!
Vatroslav
novac tebi I slicnima u dzep, za raju besplatne projekcije na uscu I na tasu

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja