sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:00

Žene ne mogu da šefuju čak ni u mesnoj zajednici

Autor: Katarina Đorđevićpetak, 19.10.2018. u 14:31
(Д. Козомора)

Srbija ima samo dvanaest gradonačelnica i čak 129 gradonačelnika, a glas žena na lokalnom nivou gotovo je nečujan. O izuzetno niskoj zastupljenosti žena u donošenju ključnih odluka na lokalu ilustrativno svedoči podatak da se u savetima mesnih zajednica nalazi 19.255 muškaraca i svega 2.501 žena, pokazalo je najnovije istraživanje zaštitnika građana, sprovedeno 2017. godine, uz podršku misije OEBS-a u Srbiji.

– Žene se uglavnom postavljaju na mesta na kojima mora da se radi: one su te koje sprovode tuđe odluke. Muškarci dominiraju na upravljačkim pozicijama i mestima odlučivanja i ta situacija mora da se menja. Što su veće odgovornosti i ovlašćenje za donošenje odluka, zastupljenost žena je manja – istakao je Zoran Pašalić, zaštitnik građana, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Predstavljajući neke od zanimljivijih podataka iz izveštaja zaštitnika građana, pomoćnica generalnog sekretara ombudsmana Nataša Jović ocenila je kao zabrinjavajuću činjenicu da se veoma malo žena nalazi na mestima gde se donose odluke o svakodnevnom životu građana.

– Žene su predsednice mesnih zajednica u manje od pet odsto slučajeva. U savetima mesnih zajednica žena je svega 11 odsto, a na mestu predsednika saveta mesnih zajednica nalazi se 2.935 muškaraca i svega 148 žena. U proseku 25 mesnih zajednica vodi muškarac, a 1,5 – žena. U posebno marginalizovanom položaju nalaze se žene u ruralnim krajevima. One žive u sredini u kojoj se od njih očekuje da vode računa o porodici i domaćinstvu i ponašaju se u skladu sa tim stereotipima. Veliki broj žena u ruralnim delovima Srbije rekao nam je da nije zainteresovan za politiku ili nema vremena da se bavi politikom zbog obaveza oko dece i domaćinstva, ali je bilo i onih koje su ocenile da „muškarci u selu ne bi dozvolili da na čelu mesne zajednice bude žena”. S obzirom na to da je samoosvešćivanje žena dug proces, smatramo da sistem kvota treba uvesti i na lokalni nivo – ocenila je Nataša Jović, podsećajući da su žene zastupljene na mestima odlučivanja tamo gde je zakonodavac uveo kvote, kao što je parlament.

Ona je dodala da posebno zabrinjava simbolično učešće žena sa invaliditetom i Romkinja u lokalnoj vlasti. Naime, u 137 lokalnih samouprava svega sedam žena sa hendikepom nalazi se među odbornicima, a dve su Romkinje, pa se postavlja opravdano pitanje kako osobe sa invaliditetom i Romi mogu da utiču na odluke. Osim toga, na mestu imenovanih osoba nalazi se samo jedna žena sa invaliditetom i nijedna Romkinja.

U izveštaju zaštitnika građana ističe se i da su žene u Srbiji manje zaposlene, manje radno aktivne i imaju niža primanja. Naime, stopa zaposlenosti žena iznosi 38 odsto, a muškaraca – 52 procenta. Najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u starosnoj kategoriji od 55 do 64 godine starosti – svega trećina žena te starosni dobi ima posao, u poređenju sa 53 odsto muškarca. I samozaposlenost je „muškog pola” – na tržištu rada Srbije samozaposlena je trećina muškaraca, u poređenju sa 13 odsto žena. Žene čine 84 odsto pomažućih članova poljoprivrednih gazdinstava i nemaju nikakva prava koja proističu iz radnog odnosa, dok je čak 86 odsto formalno zaposlenih muškog pola.


Komentari11
a7a32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ристић Милан
Немојте људи ко Бога Вас молим. Ако гледамо жене као што је министарка Михајловић онда смо као друштво у проблему. Заведе их неки Скот па онда лобира против интереса своје државе. Руку на срце увек се нађе неки Скот и за мушкарце.
Alisa
Za razliku od zena, muskarce niko nikad nije zaveo. Da je tako, ostali bi smo bez skoro svih knjizevnih i muzickih dela, a istoriju bi morali mnogo da prepravljamo.
Preporučujem 1
Леон Давидович
Од жена се превише тражи јер се оне биолошки разликују од мушкараца . Рађање деце за исзвесно време одваја их од каријере, а мушкарци имају више времена да се посвете каријери па и политичкој. С друге стране не постоји никаква значајна разлика између мушкараца и жена у погледу способности обављања неких функција. То би значило да у пракси и није од значаја да ли је на некој функцији мушкарац или жена већ колико је та личност способна за обављање тог задатка.
Ključ
Protiv sam diskriminacije žena u svakom pogledu. Žene i treba da su ravnopravne sa muškarcima. Ali u javnosti se neke stvari ne razumeju i ne shvataju. Radi se o diskriminaciji sposobnosti ! Kljuc po kome treba neko (žene) da se nalaze na nekim mestima je u najmanju ruku proizvod neznanja ili bezobraznog pritiska onih koji ga guraju. Imali smo iskustva sa ključevima (procentu zastupljenosti) za pojedina mesta prema verskim i nacionalnim pripadnostima. I ? Gde je tu sposobnost i kvalitet osoba koje mogu obavljati poslove mesta na koja konkurišu ? Na kraju da se razumemo, ja sam za to da ima 100% sposobnih, pa makar ko to bio: muškarci ili žene. A ključ koji definiše procenat zasupljenosti po svaku cenu je glup!
Владимир Д.
Женама не требају шефовска места пошто се наше Султаније одлично сналсзе на извршним местима. Цигани су господа наспрам таквих.
Саша Микић
''Статистика наша дика, што пожелиш то наслика'' - Владимир Булатовић Виб. Набацани подаци, који не одсликавају право стање ствари. Жене у руралним срединама. Колико има села где су мушкарци у већини, који вапију за женама само да би имали са киме да стварају породицу, а то ко ће руководити месном заједницом за њих је најмањи проблем. Ромкиње. Колико Ромкиња је удато и пре него што заврше основну школу? Хендикепиране и још жене. Дај боже да има што мање хендикепираних, а када се тако нешто деси да ли је битан пол? Свакодневни проблеми и потешкоће са којима се сусрећу су исти за све хендикепиране без обзира на пол.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja