utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:35
ZANIMLjIVA SRBIJA - PERUĆAC

Tara se u Drini ogleda

Samo ovde postoji reka po imenu Vrelo, dugačka koliko u godini ima dana, a turisti dolaze zbog pecanja, tišine, čistog vazduha i domaće hrane
Autor: Miroslav Stefanovićnedelja, 21.10.2018. u 12:15
Фотографије: Мирослав Стефановић

Slika je tog sunčanog dana bila više nego idilična: dok su jedni brali kukuruz sa njiva podno planine Tare, drugi su pecali u Drini, koja je vapila za kišom i mnogo vode. Oni koji su uživali u restoranu iznad slapova rečice Vrelo bili su turisti jer se, baš na tom mestu u Perućcu, sa visine od desetak metara, ona obrušava u Drinu.

Putujemo u Bajinu Baštu, Perućac i u manastir Raču. Usput prolazimo kroz ljupka, gorštačka mesta, sa čestitim i gostoprimljivim ljudima. Oni, možda, u mnogo čemu oskudevaju, ali nikako u čistom vazduhu, netaknutoj prirodi i zdravoj hrani. Toga imaju u izobilju. U Bajinoj Bašti nam menadžer Vladan Todorović podrobno objašnjava istorijat mesta i odmah, na početku, savetuje „da, ako ne probamo njihovu čuvenu rakiju klekovaču, kao da ovde nismo ni bili”.

– Toliko o njoj brinemo, od tri do pet godina odležava u hrastovim buradima, da nam je prosto žao kad gost ode, a ne proba makar gutljaj-dva – uporan je naš domaćin.

Vodopadi za oči i dušu

Drinski splav (Foto M. Stefanović)

Od Bajine Bašte do Perućca ima oko 13 kilometara. Da nije prirodnih lepota, mesto se ni po čemu ne bi razlikovalo od ostalih u ovom kraju. Srećom, ima i privatnih kuća čiji vlasnici prihvataju goste željne odmora, tišine, domaće hrane, pecanja, sveže pastrmke iz obližnjeg ribnjaka koja je i specijalitet ovdašnjih restorana.

Po čemu je Perućac prepoznatljiv? Najpre, tu je Hidroelektrana „Bajina Bašta”, kao i veliko akumulaciono jezero koje je zbog brane i napravljeno i zbog čega je na tom mestu Drina pregrađena. Krenete li da se vozite čamcem ili brodom po jezeru, pre nego što se poremeti to ogromno vodeno ogledalo, videćete kako se Tara u Drini ogleda. Njih dve su sestre, komšinice, sapatnice, zato što su se nagledale lepih i ružnih trenutaka, dobrih i loših ljudi, ratova.

Reka Vrelo je poznata i pod imenom Godina, i najveća je atrakcija Perućca. Kažu i da je najkraća reka Evrope: dugačka je 365 metara, koliko ima dana u godini. Idemo, najpre, tamo gde izvire iz velike stene, a zatim pravi vodopad. Pratimo njen tok, na pojedinim mestima kao da teče lenjo, „bistra je kao oko”, a onda kad prođe ispod velikog betonskog mosta, nailazi na nove prepreke u vidu kamena i žila od stoletnog drveća, huči, peni i strmoglavo juri u Drinu. Iznad vodopada je bašta restorana, pravo mesto za uživanje i dobar zalogaj.

Čitav ovaj kraj pripada Nacionalnom parku „Tara”, sa istoimenom planinom, delom kanjona Drine i planinom Zvijezdom. Bogata je Tara izvorima, potocima i manjim rekama, može da se podiči i velikim prostranstvom šuma, baš kao i divljim životinjama, gde medved zauzima počasno mesto, zatim klekom, pečurkama, lekovitim biljem. Hidroelektrana u Perućcu je grandiozan objekat, visine 93 metra. Kad je Drina tu zaustavljena, stvoreno je jezero dužine oko 55 kilometara, a dubine između 60 i 80 metara. To su podaci koje će vam saopštiti svaki vodič, a onda i podsetiti kako se Drinom splavari čitav vek, da se na njoj održava poznata julska regata i da postoji još jedno veštačko jezero.

Foto: M. Stefanović

To su Zaovine, na planini Tari, stvarano od 1975. do 1983. godine, pregrađivanjem toka Belog Rzava, na nadmorskoj visini od 958 metara. Dubina jezera je 110 metara i ono je, zapravo, akumulacija reverzibilne HE „Bajina Bašta” sa kojom je povezano vertikalnim cevovodom. Voda je veoma čista, i sa manjim prečišćavanjem koristi se za piće.

Manastir Rača često pljačkan

Kad se u Perućcu, ili na Tari, svejedno, dobro odmorite, gledajući reku Vrelo, njene vodopade, ili posle šetnje stoletnim šumama, a vi put pod noge pa u manastir Raču. Od Bajine Bašte je udaljen oko šest kilometara. Smešten na obroncima Tare, gde reka Rača izlazi iz svog živopisnog kanjona, svetinja vernike i turiste dočekuje besprekorno uređena, posebno porta, konaci, česma, riznica. Put od Bašte do manastira nije loš, mada bi oni koji o njemu brinu mogli češće da ga „nadgledaju”, a to znači i da ga popravljaju. Jer, ovde, osim putničkih automobila, stižu i autobusi.

Za manastir važi da ga je u 13. veku podigao kralj Dragutin, kao svoju zadužbinu, a današnji izgled je dobio 1835. godine, posle dva rušenja do temelja. U manastirskom letopisu smo pročitali da ga je pred Prvi srpski ustanak obnovio iguman Hadži Milentije Stefanović, jedan od vođa ustanka protiv Turaka. U znak odmazde, Turci spaljuju manastir do temelja, a onda je 1813. godine obnovljen zahvaljujući zalaganju Miloša Obrenovića.

Sedimo na tremu kuće u kojoj se prodaju ikone, suveniri, sveće, knjige. Na sve strane rastinje i brižno negovano cveće. U jednom trenutku neko od turista nam maše, pokazujući česmu.

– Obavezno da se umijete ovom vodom. Lekovita je – kaže neznanac, gotovo šapatom.

Čuva manastir mnoge, izuzetno vredne predmete. Između ostalog, Srbljak iz 1761. godine, rusko izdanje Jevanđelja iz 12. veka, vojvodski barjak igumana Hadži Milentija. Ikonostas je delo Georgija Bakalovića iz 1840. godine, za koji mnogi tvrde da je jedan od najlepših u Srbiji. Ponosni su i na Račansku prepisivačku školu, jer su monasi, uz prepisivanje knjiga, izrađivali i crteže kojima su ih oslikavali. Do sada je otkriveno oko 40 takvih zapisa i 15 bogosluženih knjiga. Eno ih u mnogim evropskim muzejima.

Gosti koji uživaju u kućama, ili kako ih ovde nazivaju vilama u Perućcu, često vole, kad je lepo vreme, da stolove i stolice postave na obali reke Vrelo i da tako provedu najveći deo dana. Tu se ruča, drema, sluša se muzika, deca se igraju. Srećom, svi čuvaju prirodu, posebno reku. Prilikom našeg boravka, nismo videli da je reka prljava. Jedino što kvari utisak jesu naherene kuće u centru mesta. Ali, ko će turistima ugoditi.

 

MONASI SAČUVALI JEVANĐELjE

U Drugom svetskom ratu u manastiru Rača čuvano je Miroslavljevo jevanđelje. Prema onome što se zna, to se dogodilo od 1941. do 1943. godine, kada su monasi uspeli da sakriju i da sačuvaju od uništenja ili krađe najstariju srpsku knjigu napisanu u 12. veku, istovremeno najstariju knjigu naše književnosti. Manastir su, na početku rata, opljačkali Nemci, a potom su horde bugarskih vojnika spalile konak. Deo svetih mošti kralja Dragutina takođe se čuvaju u svetinji. Crkva brvnara u mestu Dub potiče iz 1792. godine, i jedna je od najlepših takvih građevina u Srbiji..

 

KAKO JE BAŠTA DOBILA IME?

Prema istorijskim podacima, najstarije naselje u ovom kraju potiče iz neolita, i na dva i po kilometra je od Bajine Bašte. Postoji nekoliko legendi o imenu grada. Jedna je da je u doba vladavine Turaka ovde živeo izvesni Turčin Baja koji je imao velike bašte, pa je po njemu i nastalo ime. Bolji privredni rast mesta počinje 1966. puštanjem u rad hidrocentrale u Perućcu. Razvoju varoši doprinosi i granični prelaz sa BiH.

Na lokalitetu „Mramorje” u Perućcu postoji srednjovekovno groblje sa nadgrobnim spomenicima – stećcima iz 14. i 15. veka, koji su nominovani za Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

 


Komentari0
c4e3a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja