ponedeljak, 17.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Ravnoselac u Osaki

Moj deda nije znao šta je iza sledećeg brda. Moj otac zatrpan ratovima i reformama nije znao šta je izvan granica Jugoslavije. A ja sam posle Beograda, upoznao i istrpeo 200 prosečno kišnih oklandskih dana, a za život izabrao 300 sunčanih dana na Gold Koustu u Australiji.
Autor: Lazar Kovačićpetak, 19.10.2018. u 20:37
Традиционална архитектура у Јапану (Фото Пиксабеј)

Neko odlazi u Japan iz zadovoljstva, neko iz potrebe, a neko iz navike. Jedni idu da osete duh minulih milenijuma, vide kraljevsku palatu u Kjotu, palatu šoguna, stare hramove a drugi da gledaju čudesnu transformaciju prirode u proleće kada boje trešnjinog cveta zatrpaju Japan.

Tokio je miks modernog i tradicionalnog a planina Fudži, najviši vrh, ali i sakralna tačka i duh Japana, sa bakljom aktivnog vulkana, koji spava. U Nagoji na pomen Piksija (Dragan Stojković) još vam se dublje klanjaju, sa velikim osmehom, iako ste partizanovac.

Nekoga u Japan vodi samo znatiželja da vidi taj čudni svet za sebe, u ovom čudnom, naopako skrojenom svetu, ili da se pokloni žrtvama atomske kataklizme Hirošime i Nagasakija. Da vidi tu, gde je bilo najstrašnije, šta čovek može da uradi čoveku.

Nekoga odvedu poslovni putevi i izazovi, a nekoga životni susret i brak sa Japankom (Japancem).

Foto Piksabej

A šta je moj kompas, umesto ka Beogradu, Novom Sadu i Ravnom Selu, mom detinjstvu, koga tražim i na globusu i noću po zvezdanom nebu, usmerilo ka Japanu?

U sazvežđu mog života, od pre deset meseci, pojavila se i jedna nova zvezda, najsjajnija od svih, koju pratim, okrećem se za njom i sledim je – moj unuk koji s roditeljima živi u regiji Osake.

Svoj maternji jezik govori bez akcenta, to je moja zasluga, engleski, bez akcenta, zaslugom asimilacije, škole i posla, a japanski natuca - svojim izborom i odlukom.

Moj sin oženjen je Japankom. Sunce i plaže Gold Kousta podredio je i zamenio sa kontinentalnom klimom, brdima Japana, novom kulturom, običajima, vrednostima. Preseljenjem u Japan mi je uzvratio mi je poštapalicom, da mu je tamo dobro „zato što je tamo srećan”.

Rekao je da je on druga generacija iseljenika i da mi Ravnoselci nećemo da prihvatimo latinsku izreku:„Ubi bene ibi patria” (Gde je dobro tu je i domovina). Videćeš, rekao mi je, a ja sam pošao da vidim nešto drugo – svog unuka.

Kada se rodiš više nema skrivanja, a kada se pokreneš, više nema zaustavljanja. Moj deda nije znao šta je iza sledećeg brda. Moj otac zatrpan ratovima i reformama nije znao šta je izvan granica Jugoslavije. A ja sam posle Beograda upoznao i istrpeo 200 prosečno kišnih oklandskih dana, a za život izabrao 300 sunčanih dana na Gold Koustu u Australiji.

Foto Piksabej

I taman kada sam pomislio da smo došli na kraj sveta i da se dalje nema kud, moj sin se pomeri u Japan, 12 do 14 sati leta. Svoj maternji jezik govori bez akcenta, to je moja zasluga, engleski, bez akcenta, zaslugom asimilacije, škole i posla, a japanski natuca - svojim izborom i odlukom.

Moj sin je druga generacija iseljenika, a njegov sin - treća i njegova asimilacija će biti potpuna i bez ostatka. Na žalost, tu nema pomoći. Nije mi lakše ni kad potegnem Šekspirovu „da naši počeci ne znaju naše krajeve”. A gde je on morao ići da vidi svog unuka?

U ravnoselskoj mladosti nisam se hteo zabavljati sa devojkom ni iz susedne ulice, bilo mi je daleko navečer je pratiti, a uz to još nisam znao ni za običaj dužeg opraštanja, a moj sin sa Japankom. On je, očito, morao malo duže pratiti, a koliko li je tek prevoza  morao menjati? Menjao je prevozna sredstva, ali ne i svoju Japanku.

Krećem na put, sa nikad jačim razlogom, ciljem i smislom, da vidim unuka. Ali, iz Australije gde god da putuješ, daleko je, brate. Sve ispod 10 sati je čist luksuz i rekreacija. Osaka, Kansai aerodrom.

Video sam Kjoto, drevnu japansku prestonicu (ceo jedan milenijum), imperijalnu palatu i palatu šoguna, bivšeg upravljača, koja je u funkciji, a li ne i šogun – koji je zatrpan vekovima zaborava. Razgledao sam zidine srednjovekovne tvrđave i stanište nindži u njihovoj postojbini gradu Iga. Rodnom mestu i mog unuka.

Živopisni eksponati odeće, opreme i oružja, slika, crteža, uveravaju vas da su nindže, plaćeni špijuni, ubice i rentirani ratnici živeli baš na tom mestu.  

Foto Piksabej

Kjoto me ravnim delom i širokim bulevarima podsetio na Novi Sad a Osaka sa velikim pramenovima vode i mostovima na Beograd. Hrana, po kvalitetu i raznovrsnosti, ukusu, je priča za sebe, kao i presek svakodnevnog života, prosečne japanske porodice.

Čini mi se da je standard ispod onog u Australiji ali je mnogo toga iznad, i statističkim instrumentima neuhvatljivo i nemerljivo. U Japanu stanuje duševni mir i životni spokoj.

Japan obavijaju komotne četinarske i visoke bambusove šume, crni obluci kamenja i kaskadni potoci i reke, hramovi, mitska planina Fudži, ali i moderni neboderi i tržni centri.

U Japanu je sve daleko, ali i blizu, zbog brzine savladavanja prostora. Ovde se, odista razdaljine ne mere kilometrima, nego brzinom savladavanje prostora.

Foto Piksabej

Nisam sretao ni srećna, ni tužna, ni umorna, ni odmorna lica. Sretao sam jedino ljubazna lica sa puno brige za sebe i sve ostale. Gipki su i čili jer se od malena, svako se svakom klanja po ceo dan, celog života. Pre jela sklopljenim rukama i prigodnim rečima upute pohvalu, a posle obeda isti gest sa zahvalom jelu.

U Japanu se istorija, tradicija i moderno stalno prožimaju i nikad nisu u sukobu. Dok šetate kilometarskim dvorištem carske palate i vrtovima i sami postajete deo i očevidac prošlosti od pre hiljadu godina, a pored vas Šinkansen strelovito projuri 320 km na sat, kolosekom ka novoj prestonici, Tokiju. Tako da vas istog trena vrati u budućnost. Ko ume da vidi na svakom koraku će uz moderno uočiti i tradicionalno. Ne znam kako i koliko se istorija uči u školi, ali je ona sveprisutna i vidljiva u svakom delu Japana i gde god da bacite pogled.

Zemlja slavne imperije, šoguna, samuraja, nindži, gejši, trešnjinog cveta, vina sake, hramova, tajfuna, zemljotresa, cunamija, tradicije i pune modernosti, tehnologije i industrije par vekova ispred svih, do poslednjeg daha. Slike o ovoj čudnoj, a opet tako običnoj zemlji i njenim ljudima, naravno da su subjektivne, jer je Japan uvek uvek dalje, više i šire od tog.

Vama se Japan može svideti ili ne, ali vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim. Ja sam bio više nego impresioniran. Čini mi se da bih ovde mogao 'ladno živeti – bar još dva meseca.

Foto Piksabej

Šta povezuje Ravno Selo i Osaku? Moj unuk.

Prva dva dana, kad god bi me video plakao je, a ja sam se smejao – ne zna me čovek. Poslednja dva dana, ja sam plakao, a on se smejao – izgleda da se znamo.

Šta još povezuje Ravno Selo i Osaku. Moj unuk, dok čeka ručak po svom stoliću mlati prstima u ritmu doboša ravnoselske ikone, Loje Dobošara i kao svaki Ravnoselac, prvo će naučiti da pliva, vozi bicikl, dobuje u ritmu pomenutog Dobošara, biće imun na komarce, boginje i Zmajevčane, pa će tek onda prohodati, i to će mu više značiti nego sertifikat da je, po rođenju u gradu Iga, nindža. Bar meni.

Arigato (hvala) i Sajonara Japan, do idućeg susreta.

                                                                          

 Lazar Kovačić, Gold Koast, Kvinslend Australija    

 

 


Komentari17
88df2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Hmbert
Da li mozete vi iz Australije da napiste neki tekst a da ne spominjete Australijiski standard?
Zoran
Koliki je trag Piksi ostavio u Japanu mnogi nisu svesni. Kad je Tojota jednoj svojoj liniji kola dala ime Piksis. Mnogo su cenili i sto je posle onog zemljotresa se vratio u Japan i nastavio rad, kad mnogi stranci nisu zeleli. Ja mu se isto divim klanjam mu se kao Japanci.
Zoran
Ako Vam je za utehu, gospopdine, moj drug u Srbiji poslao dete u Beograd na stdudije. U Srbiji zive. I ono naslo SPANCA. Onoliki Beograd, ali Spanmac je Spanac. Malo mu krivo sto je nizi i sto je Spanac, al eto...sudbina. Moje dete isto srpski bez naglaska, kao da nikad nije otislo iz Srbije, a otislo sa 2 u Ameriku, engleski isto bez naglasak, to nam rekli, jer mi ne znamo da procenimo. Mada, naglasak uvek ima u jeziku, juznjacki, pirotski, beogradski,... E koga ce da "usreci" moje dete, ne znam. Hoce Srbina, stranca nece nikako, Amerkanca ni mrtvo. E sad, koliko ce to sve da kosta...ne materijalno, videcemo. Sve ima svoju cenu. Mi, "Amerikanci", tako razmisljamo.
српска равнотежа
Фин текст, хвала. Ако син пише српски ћирилицом, онда може да живи и у Јапану, и било где, и да говори било којим локалним језиком. Носи срце своје културе у себи и нико му не може ништа. Нека је унук жив и здрав, нека споји српско и јапанско и биће богатији од других.
Electra
Ima nesto u tim preseljenjima. Ja sam dosad zivela u 3 drzave, 5 grada su u pitanju, minimalni period od 5-6 godina. Kad jedanput ili cak dva puta prebolis preseljenje, onda si slobodan i ne veze te vise mesto. Sad zivimo u Nemackoj i ako ne bude nekih novih cuda, sledece godine se selimo za Ameriku, na par godina. Ako nam se svidi, ostacemo. Sa pravim ljudima kontakt ostane, ne kao ranije kad mozes da skoknes na kafu, ali nadjemo vremena da jedni druge ugostimo i obidjemo. Bila sam i u Japanu i Gold Coast; verujte, nakon par meseci crtali biste na papiru svoj Gold Coast i brojali dane do povratka. Ali vas sin je u pravu, domovina je tamo gde je covek srecan, pa makar se to u zivotu menjalo.
Zoran
U tim preseljenjiam nema nista dobro. To su i naucnici rekli. Posle smrti najblizih ide preseljenje. Al to smo birali. Kad dodjem u Srbiju i gledam onog mog komsiju...on rodjen u tom dvorsistu, tu ce i da umre. Pa mu sve zavidim...ja uopste nemam osecaj da sam za nesto vezan. A on meni verovatno zavidi sto sam video ovo, ono,...
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja