nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35

Direktan sudar Brisela i Rima zbog italijanskog budžeta

EU dala Italiji rok do ponedeljka da objasni šta planira sa deficitom i dugom od 2.300 milijardi evra. – Manje od polovine Italijana glasalo bi za ostanak u EU
Autor: Tanja Vujićpetak, 19.10.2018. u 22:38
Фото АП

Tek 44 odsto Italijana glasalo bi danas – na eventualnom referendumu – za ostanak Italije u Evropskoj uniji. Italija je istovremeno jedina članica EU čije stanovništvo većinom veruje da zemlja i nije baš profitirala ulaskom u briselski blok. – Nalaz zvaničnog briselskog „Evrobarometra” teško da je mogao doći u delikatnijem trenutku razvoja odnosa EU i Italije. Naime, zvanični Brisel i Rim ušli su u javni sukob nepredvidivih posledica, oko sledećeg budžeta treće ekonomije evrozone, kojim se od 2019. najavljuju veća javna potrošnja i deficit nego što su očekivanja EU.

Tim povodom svetske berze reagovale su već juče.

Zbrajajući neraspoloženje Italijana prema EU, oštre poruke Brisela Rimu povodom plana da se finansijski pobrine za dobrobit najsiromašnijih, snizi poreske stope, kao i starosnu granicu za penziju, i istovremeno obilno uloži u obnovu infrastrukture, berze su naslutile novu finansijsko-političku krizu u Evropi. Iz tog razloga globalna finansijska tržišta osetno su oborila vrednost evra (1,14 dolara) i podigla cenu zaduživanja Italije na najviši nivo od 2012. godine.

„Pišemo vam da bismo razumeli zašto Italija planira odstupanje bez presedana od fiskalnih pravila Evropske unije. Reč je o raskoraku istorijskih razmera. Italija planira isuviše velike rashode, koji će podstaći deficit i nikako neće dovesti do pada javnog duga zemlje u skladu sa pravilima EU. Tražimo i odgovor na pitanje zašto vlada u Rimu nije uvažila stav parlamentarne komisije za budžet, koja se usprotivila projekciji rasta deficita od 2,4 odsto. Odgovore očekujemo do ponedeljka, 22. oktobra.” Pismo ove sadržine, nakon zatvorene sednice evropskih lidera u Briselu u četvrtak, Pjer Moskovici doneo je u Rim na ruke Đovani Triji, italijanskom ministru finansija.

Debata u Briselu povodom predloga budžeta nove italijanske populističke vlade bila je burna i veoma nenaklonjena zamisli zvaničnog Rima da se, umesto fiskalnoj disciplini i ubrzanoj otplati dugova, posveti izdašnom i dugogodišnjem ispunjavanju izbornih obećanja datih osiromašenim biračima.

„EU je oduvek bila više nego velikodušna prema Italiji kad je o budžetu reč. Ali, kad bismo sada odobrili plan Rima, doživeli bismo da nas druge članice izvređaju zbog nedoslednosti”, poručio je Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije.

Početkom sedmice Junker je italijanskim medijima istakao da bi zeleno svetlo Brisela predlogu italijanskog budžeta za period 2019–2022. bilo ravno „pozivu na široki revolt protiv EU”, pogotovo uoči početka kampanje za evropske parlamentarne izbore iduće godine, prenela je agencija ANSA.

Netrpeljivost prema italijanskom predlogu budžeta iskazali su i drugi lideri EU.

„Austrija jedva može da razume zašto je Italija uopšte dostavila Briselu ovakav predlog budžeta. Mi u Austriji sigurno nećemo plaćati tuđe dugove”, poručio je austrijski kancelar i predsedavajući EU Sebastijan Kurc italijanskom premijeru Đuzepe Konteu na sednici u Briselu.

Holandija pruža „punu podršku” Evropskoj komisiji u nameri da izdejstvuje budžetski plan Italije u skladu s važećim pravilima EU, istakao je Mark Rute, predsednik vlade Holandije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel upadljivo se izdvojila u toj debati apelom na pomirljivost.

„Italija i EU trebalo bi da izbegavaju jednostrane poteze kad je reč o budžetu Rima, i da umesto toga grade poverenje”, naglasila je Merkelova.

Zvanični Rim za sada ostaje pri odlučnoj nameri da sprovede budžetski plan u kome najmanje dve godine ne planira nikakve drastične mere štednje radi rvanja sa javnim dugom većim od 2.300 milijardi evra.

„Italijanski predlog budžeta predviđa veoma promišljene mere: to je jedini instrument koji imamo na raspolaganju da obezbedimo privredni rast i društveni razvoj u našoj zemlji, poručuje premijer Đuzepe Konti.

Otporu briselskom diktatu fiskalne discipline pridružio se u Rimu čak i ministar finansija Đovani Trija, koji je poručio: „U svim demokratskim državama Zapada deficit od 2,4 odsto smatrao bi se normalnim, a ne eksplozivnim”.

Koliko je stvarno političko jedinstvo italijanske koalicione vlade, biće jasnije nakon njene današnje, vanredne sednice, zakazane nakon vesti o raskolu. I to povodom optužbi da je „neko” frizirao nacrt budžeta, koji bi do kraja meseca trebalo da stigne na glasanje u parlamentu.

„Nemojte nam popovati iz Brisela. Dođite ovde među narod i kažite Italijanima, ako imate hrabrosti, da nemaju ista prava kao i drugi evropski narodi. Italijanska vlada neće pasti zbog spora oko poreske amnestije Italijanima sa računima u inostranstvu”, upozorio je Luđi di Majo, lider desničarske Lige i zamenik italijanskog premijera.

Mateo Salvini, lider populističke stranke Pet zvezdica, većinskog koalicionog partnera u italijanskoj vladi, i zamenik premijera, odlučno odbacuje neslogu u vladi i najavljuje da Rim ide napred sa predlogom budžeta, ako treba i „do kraja Evrope”.

Salvini je istovremeno već zagledan u u budućnost: „Prijatelji iz različitih evropskih država traže da se kandidujem za sledećeg predsednika Evropske komisije ako koalicija nacionalnih partija pobedi na evropskim parlamentarnim izborima idućeg proleća. Majski izbori biće kraj jednog putovanja Evrope: revolucija zdravog razuma, poraz ’briselskog bunkera’ i kraj epohe nametanja poreske strogoće”, poručio je.


Komentari12
1e9ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Niko ne brani Italiji izlaz in EZa i evro grupe. Onda mogu da stmpaju pare koliko im je volja. Ali oni, kao i Grci, zele ta trose evre ne lire. Znaju sta ce im se desiti sa lirom u tom slucaju a u tome je sadrzan njihov dupli moral.
Milica
Bezite od Brisela. Brisel je jadu zabavio Srbiju. Daleko im lepa kuca od svacije Zemlje.
миле
трудим се да не коментаришем коментаре али стсри доктор је у зсблуди. никад немачка привреда не би толико могла да напредује да у еу нису примљњне и трошаџије а скинуте царине и остале заврзламе. неко је ту насамарен, а брисел и берлин нису.
stari doktor
@Mile: могуће је да сам у заблуди, јер ја нисам никакав финансијски стручњак, моје лекарско знање не може да покрије ту мега-финансијску конструкцију каква је еуро-зона. Ја се само питам: ако се дугови преливају на заједницу, зашто се онда обележавају новчанице, ако није да се зна колико која држава има новца у оптицају, да ли је то у складу са договоре-ним правилима, или је штампала више од дозвољеног? И из тога проистиче друго питање, ако Италија настави да штампа новчанице које немају покриће у моћи њихове привреде да се са тим де факто инфлационим новцем и дужговима рве, хоће ли тај новац прихватити друге државе еуро-зоне, или ће рећи доста... и престаће да га примају... знам да је ово како мали Ђокица замишља, да је много више фиктивног новца у разним дуговима... али, шта са на пр. 100 евра са ознаком "З", ако се зна да она не вреди толико??? Довољно сам стар да се сећам лире и да су били у сталној инфлацији, од једног до другог доласка све је мање вредела и цене расле.
Preporučujem 4
Братимир
Зашто кажеш „Брисел", а мислиш на „Берлин"?
stari doktor
Bila je gupost primati u eurozonu Grčku i Italiju, obe zemlje su poznate kao trošadžije preko gubera i sa hroničnom inflacijom domaće valute. Ipak, izgleda da postoji neki zaštitni mehanizam? Naime, ako ste primetili, na svim novčanicama evra na reversu, ispred serijskog broja postoji jedno slovo koje označava za koga je ta novčanica štampana, tj čija je; za Italiju je "Z", za Nemačku "X", za Austriju "N" i tako dalje. Pretpostavljam šta bi moglo da se desi i slučaju raskola. Ne mogu da verujem da je to samo u statističke svrhe. Da li sam u pravu? Ako jesam, onda će mnogi koji u slamaricama čuvaju "italijanske" evriće mogli u slučaju raskola da se nađu u neprijatnoj situaciji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja