ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 20.10.2018. u 09:25 Aleksandar Todorović
ISTRAŽIVANjE SVEMIRA

Pohod ka Merkuru

Letelica danas uspešno poletela sa evropskog kosmodroma u Kourou, u Francuskoj Gvajani. – Putovanje od 5,2 milijarde milja trajaće sedam godina
Тренутак лансирања летелице (Фото Европска свемирска агенција)

Britanska svemirska letelica danas je uspešno poletela na misiju ka Merkuru, planeti najbližoj Suncu. Naučnici se nadaju da će dobiti odgovor da li se na površini ove planete nalazi voda.

Misija je nazvana „Bepi Kolombo” i biće jedna od najambicioznijih projekata koje je dosad pokrenula Evropska svemirska agencija. Prema pisanju britanskog „Telegrafa”, na daleko putovanje biće poslate dve sonde koje će istraživati izuzetno vrelu planetu na kojoj temperature dostižu i do 450 stepeni Celzijusa.

Jednu sondu napravio je „Erbas” dok je druga urađena u Japanu.

Ovo neće biti prva misija jer je NASA poslala sonde ka Merkuru u nekoliko navrata, i to „Mariner”, 1974. godine, dok je poslednji, „Mesindžer” oko Merkura leteo od 2011. do 2015. godine, preneli su elektronski mediji.

 Poslednje pripreme pred poletanje (Fotografije Tviter)

Naučnici se nadaju da će tokom ekspedicije dobiti odgovor na pitanje da li na Merkuru postoji voda. Iako je ova planeta najbliža Suncu, pojedini njeni delovi konstantno su u senci, što dovodi do pada temperature na minus 180 stepeni Celzijusa i formiranja ledenog omotača.

Pre šest godina sonda „Mesindžer” otkrila je led na severnom polu planete, ali senzori nisu mogli da potvrde da li vide vodu ili sumpor. Naučnici se nadaju da će nova misija dati odgovor na ovo pitanje.

„Mesindžer” je uočio i organsku materiju na planeti, međutim, veruje se da zbog visoke temperature, nova sonda neće uočiti bilo kakvu vrstu života na Merkuru. Očekivanja su da će se možda doći do novih saznanja koja će pomoći da se razume kako je nastao život na Zemlji.

Trebalo bi da se sazna i nešto više o magnetnom polju Merkura. Naime, u prethodnoj misiji uočeno je da planeta poseduje magnetno polje što bi moglo da znači da nije čvrsta do svog središta, već da je ono užareno, kao Zemljino.

Ema Bans, profesorka Univerziteta u Lesteru, koja je napravila deo instrumenata za upravljanje novom sondom kaže da ima još dosta činjenica o Merkuru koje nisu jasne.

Letelica „Bepi Kolombo” nazvana je po pokojnom italijanskom naučniku Đuzepeu Bepi Kolombu koji je bio glavni organizator slanja sonde „Mariner 10” ka Merkuru.

„Bepi Kolombo” danas je lansirana sa evropskog kosmodroma u Kourou, u Francuskoj Gvajani i do Merkura će putovati sedam godina.

Tokom putovanja dugog 5,2 milijarde milja leteće u blizini atmosfere Zemlje, Venere i Merkura kako ga ne bi usporavala veoma jaka gravitaciona sila Sunca.

Kada letelica doleti na zadatu poziciju, od nje će se odvojiti dve sonde koje će naredne dve godine slati podatke ka Zemlji.

Komеntari3
8366f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Svima ovima koji prevrcu po kontejnerima u Srbiji kazem da ova naucna misija koja putuje prema Merkuru nije kriva za njihovo stanje.Krivi su oni za koje uporno glasaju,verujuci lazima.Sto se tice ovih sondi sto idu ka Merkuru poslace nam fantasticne informacije.Jedna strana Merkura ima temperaturu od minus 180 stepeni dok druga u plusu 450 stepeni.Sto znaci da ne moramo Artik i Grenland prekriti aluminijum folijom zbog otapanja i zbog nemogucnosti da se suncevi zraci vise odbijaju od leda,tako zadrzavajuci niske temperature.Mozemo u blizini Sunca postaviti metalnu branu povrsine par stotina metara.To ce biti dovoljno da Grenland i severni pol zasenimo.Ubacimo u veciti mrak(noc).Samim tim spasicemo zemlju od otapanja i novog-potopa!!!
Milan Miličić, 21201 Rumenka
Vidim jedan sredovečni čovek, Rom, inventariše po velikom kontejneru. Pitam ga da li je čuo da je raketa krenula, a On me preseče pitanjem, kuda. Ja mu kažem za Merkur. Za Merkur, ponovi On. Kažem da za Merkur. On me onako ispitivački premerio i samo kratko i dosta oštro reče, citiram: "Kurrraavće Merkur !" i nastavio da meša po kontejneru. Znam šta je Merkur, ali ono kuravće, da me Bog ubije, ne znam. Pa, ako neko zna neka se javi Redakciji ili nekom najbližem Državnom nadležnom.
Ненад Рајковић
Mars mogu da razumem ali istraživanje planete gde je temperatura toliko visoka i koja je znatno manja od naše, ne razumem. A Italijani moraju da štede..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja