ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:37

Karitas partner države na selu

Stare i nemoćne obilaze i pomažu im u svakodnevnim poslovima gerontodomaćice, a nezaposleni i osobe s invaliditetom angažovani su na poljoprivrednim imanjima, što je i mogućnost da zarade, ali i vid radne terapije
Autor: Jelena Čalijasubota, 20.10.2018. u 18:59
Герантодомаћице обилазе старије и помажу им у свакодневним пословима (Фото „Каритас” Шабац)

Kada je Ištvan Hoksa umro na salašu blizu Šupljaka, gde je živeo sam, bez struje i s godišnjim prihodom od oko 120.000 dinara, našao ga je seoski poverenik, koji ga je u poslednjem periodu njegovog života redovno obilazio, zajedno s volonterima „Karitasa”, humanitarne organizacije Katoličke crkve.

Do Ištvanove kuće leti se moglo stići putem, ali posle kiše samo terenskim vozilom. Živeo je bez redovnih prihoda, bez socijalne pomoći, od prodaje plodova koje je sam uzgajao na skromnom komadu zemlje. Već teško bolesnog, do lekara su ga vozili humani volonteri i seoski poverenik, oni su mu donosili i hranu, obezbedili solarne panele kako bi na salašu imao makar svetla. Priča o Ištvanu koju su nam preneli iz „Karitasa” Subotica, ne samo da nije jedina, već je, nažalost, jedna od mnogih u Srbiji.

U humanitarnoj organizaciji Katoličke crkve, koji ima ogranke u više gradova Srbije, kažu da većina starih koji žive na selu i koji su korisnici njihovih usluga žive sami, bez pomoći mladih, koji u potrazi za poslom odlaze u veće gradove, i s poljoprivrednom penzijom koja ne iznosi više od 10.000 dinara. U seoskim domaćinstvima volonteri i zaposleni „Karitasa” prisutni su od 1996. godine, kada su počeli da pružaju usluge pomoći u kući starima sa sela. Kako navode u ovoj organizaciji, danas imaju korisnike s teritorija opština Šabac, Senta, Kanjiža, Subotica, Horgoš, Mali Iđoš, Valjevo... Ne čudi stoga što je kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj odabrao „Karitas” kao partnera u promovisanju i razvoju seoskih zadruga, čiji je cilj revitalizacija sela i pomoć seoskim stanovništvu.

„Znajući da imamo razvijenu mrežu, dobro poznajemo lokalne zajednice, socijalne institucije i organizacije civilnog društva na lokalu, ideja je da budemo most u tim poznanstvima i da predstavnici naše organizacije i gospodin ministar zajedno obiđu lokalne zajednice kako bi predstavili ideju zadrugarstva”, objašnjavaju u „Karitasu” Srbija.

Kako navode, pomoć koju pružaju ljudima u seoskim sredinama može se podeliti na pružanje usluga i osnaživanje. Kao i za sve druge njihove programe, i za ove važi: pomoć svima, bez obzira na veru, nacionalnost ili bilo koju drugu pripadnost.

„Za one koji su stari, sami, bolesni ili s invaliditetom, koji ne mogu sami, pružamo usluge pomoći u kući preko timova gerontodomaćica i medicinskih sestara. One mere pritisak, presvlače, kupaju, a ukoliko zatreba mogu obaviti i kućne poslove, skuvati ručak ili otići u prodavnicu. ’Karitasʼ u Valjevu, na primer, organizuje i besplatan prevoz za stare sa sela kojima je potrebna dijaliza. Poseban deo aktivnosti usmeren je na osnaživanje ljudi u ruralnim sredinama i podrazumeva njihovo angažovanje u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda”, navode u „Karitasu” Srbija.

Tako su u Valjevu osobe sa smetnjama u razvoju uključene u sve aktivnosti jednog seoskog domaćinstva na Divčibarama, od rada sa životinjama do stolarske radionice, naravno, uz pratnju stručnih radnika. Za njih je to i vid radne terapije.

Najviše korisnika usluga pomoći u kući ima ogranak ove humanitarne organizacije u Šapcu. Ima ih, prema rečima direktora „Karitasa” u Šapcu Miroljuba Nikolića, više od 500, a o njima se staraju dva socijalna radnika i više od 40 žena, medicinskih sestara i gerontodomaćica.

– Naše gerontodomaćice neretko su i jedine osobe koje ih posećuju, a do nekih domaćinstava, naročito onih u opštinama Koceljeva, Vladimirci, Mali Zvornik, teško je i peške doći, a zimi je to pravi mali herojski podvig – prenosi Nikolić iskustva s terena.

Za korisnike koji to ne mogu da obave sami, besplatno peru veš: imaju tri vešernice u kojima su uposlene žene iz društveno osetljivih grupa, osobe s invaliditetom i socijalno ugroženi. Od pre tri godine počeli su s još jednim projektom namenjenim ljudima iz seoskih sredina: osobe sa smetnjama u razvoju i nezaposleni angažovani su u proizvodnji voća i povrća, što je i vid radne terapije, ali i mogućnost da se radno angažuju kroz ovakvo socijalno preduzeće. Šabački ogranak „Karitasa” ima tri imanja: u Vukošiću, Bogatiću i Badovincima.

– Na tim poljoprivrednim gazdinstvima proizvodimo šljive, trešnje, maline, kupine, paradajz. Deo prodajemo kao primarne proizvode, a drugi deo obrađujemo i pravimo svoje džemove, slatko, ajvar. Trenutno je na gazdinstvima petoro zaposlenih i oko desetak korisnika – kaže Nikolić.


Komentari13
e09b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milos miokovic
Bolje sa karitasom nego sa privatnim domovima,za nepoverovati da je uzas usluga, da' ovde se ta rec moze primeniti a zacudjujuce, privatni sektor, radnici bi morali pruzati max.u nezi i sve pod strogom kontrolom vlasnika i sa puno humanosti sobzirom o kakvoj delatnosti je rec.Medjutim vremenom zdravstveno su propale i med. sestre i jos lose placene, vrlo bezdusno rade taj posao a vlasnici nezainteresovani da to poprave jer je potražnja za smestajom ogromna i kod njih preovladava sabiranje novaca,uzas.....nekako je vidno i ne tesko doci do zaključka da je najrentabilnije sticenika dovesti u zdrav. stanje, istusiraj,okreni obrni promeni posteljinu i ako mora da premine da to bude sa pocetkom meseca, jer se placa u napred, katastrofa,uzas. Ovakvo i sl. razmisljanje verujte nije usamljeno, slusao sam u radio emisiji na rtb1 emisiju sa tom tematikom i sl iskustvima......izuzeci eto primite ispriku al'se i vi zapitajte.......
Zorka Papadopolos
Nije dovoljno kritikovati SPC. Razlika izmedju pravoslavnih i ostalih hriscanskih crkava u Nemackoj je u tome, da sve ostale placaju crkveni porez, koji odlucuju poreski organi, koji imaju uvid u zarade vernika. Ponudili su Nemci i Grcima da im sakupljaju crkveni porez, ali oni nisu pristali, kao, pravoslavni dobrovoljno daju prilog, koji ne mora biti srazmeran primanjima. Zasto su Grci tako odlucili, nije mi poznato. Nama Nemci nisu nista ni nudili. Ako crkva nema NAMENSKA sredstva, nema ni mogucnost da bilo sta radi, za sve je potreban novac. Obaska sto je u pravoslavnih `rad' nesto pezorativno, po `tradiciji'... Dalje od sopstvenog praga, niko ne misli.
Zorka Papadopolos
Lep primer Karitasa, na dobrom je glasu u zemljama na Zapadu, o njima nisam cula da su ikada nesto proneverili. Velika sramota za SPC. Pored takve crkve, mozemo samo da odumremo.
Duška
U Nemačkoj se plaća porez za religiju, bilo katoličku, bilo evangelističku ili neku drugu i od tog poreza se fonansiraju razne socijalne službe, vrtići, starački domovi, pa čak i savetnici za vaspitače. Sve je uređeno zakonom tako da je država dužna da na određenoj teritoriji prepusti otvaranje crkvenog vrtića koji je takođe finansiran iz buđžeta. To je jako osmišljen sistem. Tužno je da kod nas oko pravoslavnih crkava i manastira ne mogu da se zaposle diplomirane vaspitačice i drugi stručnjaci. Deca se igraju i nekad se otpeva neka tradicionalna dečija pesma. Nikakve naročite religiozne obuke nema. Vrtići se otvaraju i u delovima grada sa socijalno opterećenim stanovništvom. Ima li kod nas takvih vrtića.Mi smo daleko od toga Pravoslavna crkva spava jer bi ovakve zadatke mogla da ispunjava uz državu.
Beogradjanin Schwabenländle
У Немачкој постоји црквени порез, у покрајинама Бајерн и Баден-Њиртемберг износи порез 8%, у осталим пкрајинама 9%. Плаћање пореза је решено законом и онавезно, ко не жели треба му исписница његове цркве. Овде се ради само о Римокатоличкој и Протестантској цркви , и само њхови верници плаћају порез. За остале религије или секте се црквени порез не плаћа.
Preporučujem 0
Анка
И СПЦ финансира држава,односно народ. Попови живе у луксузу, испирају мозак народу, и зато народ не види оно што би требао да види.
Preporučujem 8
Jordan
Sergeji trifunovići, rebrače, karitasi i slične organizacije pod parolom "humane pomoći" ostvaruju lične ciljeve. To mora raditi država i svi ti poslovi moraju biti pod kontrolom. Probudi se Srbijo.
Анка
Неће Србија никад да се пробуди. Србија није свијесна последица. Србија сама прави погодно тло за све што се дешава. Србија воли да је жртва. Јер без жртве неби било ни јунаштва. То је оно што се зове “мит”.
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja