petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:38
SEDAMDESET GODINA MAŠINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU

Digitalni potomci indžinira

Tokom sedam decenija postojanja, Mašinac je stvorio armiju od više od 24.000 inženjera i blizu 1.000 doktora nauka
Autor: Darko Pejovićnedelja, 21.10.2018. u 15:46
Декан Радивоје Митровић (Фото З. Кршљанин)

Njihova dela su svuda oko nas. U mašinama i alatima, pogonskim motorima, energetskim postrojenjima. U sistemima poput vodovoda, daljinskog grejanja, transporta. Oni projektuju konstrukcije i ispituju materijale. Imaju ključnu ulogu u vojnoj industriji. Oni su inženjeri mašinstva. 
Mnogi od njih znanja su sticali na beogradskom Mašinskom fakultetu, obrazovnoj ustanovi koja će 27. novembra svečano proslaviti sedamdeset godina postojanja. Biće to prilika da se slikom, rečju i eksponatima oslika „zavičaj” zlatne epohe srpske i jugoslovenske industrije i rasadnik znanja iz koga su ponikle katedre mašinstva u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Podgorici, Sarajevu... 
Istorija novog doba počela je gotovo vek nakon što je ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 1846. u Topčideru osnovana Indžinirska škola, u kojoj su se obrazovali prvi srpski inženjeri. U socijalističkoj Jugoslaviji, mašinstvu je pripalo carstvo nebesko – moćna industrija oplemenjena znanjem naših stručnjaka dosegla je do vrhunskih borbenih aviona i helikoptera. Osim osvajanja visina, mašinci su duboku brazdu zaorali i u proizvodnji poljoprivredne mehanizacije. Svoj pečat utisnuli su i gotovo svemu između neba i zemlje. Godine raspada velike države, ratovi i ekonomsko propadanje, mnogo toga su zbrisale. Ali ne i zatrle. Dokaz je i Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Taj sačuvani zupčanik znanja sada je u misiji pokretanja nove industrijalizacije Srbije.
– Cilj nam je da postanemo šampioni digitalizacije mašinskog inženjerstva, od osmišljavanja i izrade tehničkih nacrta do proizvodnje i prodaje. Postojeća postrojenja moraju da budu oplemenjena modernim tehnologijama, kao što je nužno da i naučna i stručna znanja budu osvežena najnovijim saznanjima do kojih se došlo u svetu – kaže prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta. 
Ova visokoškolska ustanova već nekoliko godina privredom i akademskom zajednicom „širi evanđelje” o mogućnostima koje nam otvara digitalizacija, odnosno Industrija 4.0, koja počiva na integraciji proizvodnih, informacionih i komunikacionih tehnologija. Zanimljivo je da je takav koncept, teorijski i praktično, još šezdesetih godina bio prihvaćen u srpskom mašinstvu: razvijani su industrijski roboti, tehnološki programi, inteligentni sistemi za montažu... 

– Sada smo svedoci paradoksa koji moramo da prevaziđemo: imamo vrhunsku nauku, ali gotovo u celosti izostaje pretvaranje istraživačkih rezultata u konkretne proizvode i usluge. Zato kao fakultet mnogo radimo ne samo na unapređe

i preduzetničkog duha studenata. Dokaz da smo na dobrom putu su međunarodni uspesi s projektom trkačkog bolida „Drumska strela”, zatim s plovilima koje su konstruisali naši studenti, brojna tehnička rešenja 3D štampača, dronovi, simulatori leta i prototipi raznih drugih proizvoda – ističe dekan Mitrović.
Trenutno je na „Mašincu” više od 3.000 akademaca na osnovnim, master i doktorskim studijama. U nastavi i naučnim istraživanjima angažovano je 84 redovna i 37 vanrednih profesora, 42 docenta i 43 asistenta. Naučni i obrazovni rad organizovan je u 24 katedre, a studenti mogu da se opredele za jedan od ukupno 21 smera. Uskoro se očekuje i uvođenje novog studijskog programa – Informacione tehnologije u mašinstvu. 
Tokom sedam decenija postojanja, Mašinski fakultet stvorio je armiju od više od 24.000 inženjera i blizu 1.000 doktora nauka. Kvalitet kadrova ubedljivo potvrđuje – tržište. Ponajviše ono zapadno, na kome su i traženi i cenjeni. Međutim, poslednjih godina i ovdašnji poslodavci, inostrani i domaći, pred zdanjem Mašinca recituju onu Šantićevu „Ostajte ovdje”. Voljni su da zaposle i studente kojima je do diplome ostalo i nekoliko ispita, a mesečna plata koju im nude nije manja od 90.000 dinara.

 


Komentari3
82f38
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zemo
Sta vam je инџинир u naslovu?
Боба
Као машински инжењер школован у Србији после вишедеценијског рада у земљи и иностранству могу само да кажем да је жалосно што је машинска индустрија у Србији сведена углавном на шрафцигер индустрију. Можда зато што је некада председник владе Србије био инжењер и онда се улагало у металски сектор и домаћу памет невезано за идеологију. Сада је преовлађујућа мантра да се све увози и раде се само компоненте за стране инвеститоре а домаћа памет се сели негде другде. Жалосно.
Апурдни Апсурд
" а месечна плата коју им нуде није мања од 90.000 динара." Е драга децо плата дипломираног инжењера у ИТ струци, према предлогу платних разреда на Универизитету у Београду неће бити већа (сем неком руководиоцу) од 50.000 ! Ради поређења, плата продавца у "ЛИДЛ" у је око 45.000 ! Остаде Универизитет без стручњака за који месец!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja