petak, 26.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:11

Noć kad se usijalo nebo nad Beogradom

Tih dana se pucalo po celom gradu, ali je ključna tačka borbe za prestonicu bila Avala, seća se Jovan Radovanović (96), učesnik Beogradske operacije 1944. godine
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 21.10.2018. u 19:01
Меморијални дефиле припадника Војске Србије "Кораком победе до слободе" (Фото Танјуг/Ф. Краинчанић)

Pred mrak, posle poraza Nemaca, nebo nad Beogradom se usijalo od svetlećih raketa. Niko nije mogao da zaustavi počasnu paljbu u centru oslobođenog grada. Nije bilo ni onog – „čuvaj municiju”.

Ovako Jovan Radovanović opisuje slavlje partizanskih i sovjetskih boraca u noći između 19. i 20. oktobra 1944. po završetku sedmodnevne Beogradske operacije, u kojoj je učestvovao kao borac Druge proleterske brigade.

Tada je imao 22 godine i već trogodišnje ratno iskustvo. Danas ima 96 godina, a osim što je pukovnik u penziji, takođe je i dugogodišnji novinar, publicista, književnik i istoričar NOB-a.

Prisećajući se za „Politiku” detalja oslobođenja Beograda od nemačkog okupatora, Radovanović ističe da je njegova divizija 14. oktobra, s početkom borbi, najpre određena za rezervni sastav. Tako je pisalo u naređenju koje je komandant Ljubiša Veselinović, primivši ga, odmah pocepao i otišao u štab sa zahtevom da se on i njegovi podređeni bore.


                                                         Jovan Radovanović nekada...

„Na kraju nam je dat zadatak da odemo u borbu, ali je to bila jedna od lakših borbi jer su ostale divizije već izmorile Nemce. Mi smo ih praktično dovršili i zarobili oko 300 Nemaca, koje smo držali u zatočeništvu na Banjici, na mestu dotadašnjeg logora”, govori Radovanović.

Tih dana se pucalo po celom gradu, ali ključna tačka borbe za prestonicu je bila Avala. Zaustavivši mehanizaciju na Smederevskom drumu kod Malog Mokrog Luga, Nemci su nastavili proboj s lakim naoružanjem i zaposeli tu planinu.

„I kad su ginuli kao ludi, Nemci nisu odustajali i čudili smo se odakle im tolika upornost, žilavost i istrajnost”, priseća se Radovanović.

Osim nemačkih jedinica, predvođenih generalom Valterom Štetnerom, koji će takođe poginuti u borbama, na Avali je bila i sedma SS divizija, sačinjena od podunavskih Švaba, koji su znali srpski. Otud je bilo napetih situacija kad mitraljezi utihnu, a ti u mrklom mraku naiđeš na vojnika koji ti se obraća na tvom jeziku, a ne znaš čiji je, kaže Radovanović.

„Uz partizanske snage, ruski tenkovi i pešadija su svojim granatama rešili ishod borbe za Beograd, u kojoj je poginulo 24 ruskih tenkista. Njihova sahrana je organizovana dva-tri dana posle oslobođenja, na Trgu republike. Posmrtna povorka je činila 24 tenka, a na svakom od njih je bio po jedan sanduk s telima poginulih. Krenuli su od Slavije, uz počasnu pratnju bataljona crvenoarmejaca i NOVJ. Građani su se okupili i ispratili ih u tišini. Čule su se samo tenkovske gusenice”, govori Radovanović. Nekoliko godina kasnije, posmrtni ostaci ruskih tenkista s Trga republike su premešteni na Groblje oslobodilaca Beograda.


                                                             ...i danas (Foto lična arhiva)     

Kada je 1941. počeo rat u našoj zemlji, Jovanu je bilo svega 19 godina. Priključio se Čačanskom partizanskom odredu u svom zavičaju. Iz tih dana, živo pamti proslavu godišnjice Oktobarske revolucije u Užičkoj republici 1941. godine – jedinu u okupiranoj Evropi.

„Tada je održana i vojna parada uz učešće boraca, ustanova, fabrika, građana ali i dva zaplenjena tenka kojima su partizani i četnici, dok su bili u savezu, napadali Kraljevo. Mi borci smo bili toliko oduševljeni i samouvereni da je sloboda na vidiku. Nismo ni slutili da će nemačka sila dobiti pojačanje i u ofanzivi krajem novembra poraziti Užičku republiku”, ističe Radovanović.

Po oslobođenju Beograda, naš sagovornik je otišao na Sremski front. Tamo mu se decembra 1944. zbila verovatno najdramatičnija epizoda u čitavom ratu.

„Na položaju kod Šida, u jednoj ulici, moju jedinicu su napali Nemci iz minobacača. Granata je pala u blato pored nas. Komandir je rekao da legnemo. Ali, ispostavilo se da je granata bila ’ćorak’ Uzvratili smo napad, gađali dok se Nemci nisu povukli. Tek uveče, po povratku na položaj, primetio sam da je moj džepni sat, nadomak srca, pogođen metkom koji je probio poklopac i zario se u kazaljke. A ništa nisam osetio”, govori Radovanović.

Nosilac Putinovog ordena

Jovan Radovanović je rođen na Jovanjdan, 20. januara 1922. u Trešnjevici kod Arilja. Učiteljsku školu je završio u Užicu, a Vojnopolitičku u Beogradu. Studirao je na Novinarskoj i diplomatskoj akademiji. Bio je dopisnik, novinar i urednik u „Narodnoj armiji”, „Gardistu”, „Graničaru”, „Partizanovom vesniku”, „Frontu”, „Ekspres Politici”... Srebrnu plaketu za novinarstvo, koju je dobio 1971, tretira kao majstorsko pismo.

Napisao je blizu 40 knjiga – mahom s tematikom rata i istorije NOB-a – kao i tri romana. Član je Udruženja književnika Srbije. Među brojnim priznanjima ističe odlikovanje koje mu je dodeljeno 2015. ukazom predsednika Rusije Vladimira Putina povodom 70. godina od pobede nad fašizmom.

Sve što je napisao, otkucao je na pisaćoj mašini koju je dobio služeći u misiji UN na Sinaju 1957. i 1958. godine. Na njoj upravo dovršava dopunjenu autobiografiju „Dopisani memoari jednog Jovana”. A na pitanje do kada planira da se bavi pisanjem, odgovara da mu je rok važenja nove lične karte do 2054. godine.

Počasna paljba iz 324 topa

Istog dana kad je oslobođen glavni grad, borcima su podeljene „Zapovesti maršala Staljina i maršala Tita oslobodiocima Beograda”. U toj džepnoj knjižici zelenih korica, obima 14 stranica, navodi se: „Danas, 20. oktobra, u 22 časa, prestonica naše domovine Moskva pozdraviće, u ime domovine, herojske trupe Trećeg ukrajinskog fronta i NOVJ, koje su oslobodile prestonicu Jugoslavije Beograd – s 24 artiljerijska plotuna iz 324 topa.”

Potpis: „Vrhovni komandant, maršal Sovjetskog Saveza J. Staljin.” Tu je i Titov proglas u kojem se ističe da su NOVJ i jedinice „herojske Crvene armije rame uz rame” oslobodile „junački i napaćeni” Beograd, uz poziv da se predlože za odlikovanja oni koji su se najviše istakli u borbi.


Komentari68
dccef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Trifun
Komunisti su streljali više od 2.000 Šapčana i bacili ih u Savu s mosta(bez svedoka, sahrane i groba). Na Svetu Petku njihovi potomci organizovali su šetnju sećanja. Zločin nad građanima Šapca kod Starog mosta u noći između 27. i 28. oktobra 1944.g(posle "oslobodjenja" jedan od najstrašnijih u istoriji Srbije posle Drugog svetskog rata,kada su stradali oni koji su bili otvoreno protiv novog, totalitarnog, jednopartijskog sistema..Hapšeni su, pa streljani bankari, trgovci, sveštenici naravno. Prvi koji je ubijen ovde između Prvog i Drugog stuba mosta koji su Nemci tokom povlačenja na sremsku stranu srušili, bio je sveštenik Paun Protić. Ovde se tako simbolično ostvarila Robespjerova rečenica tokom francuske revolucije "da će kralja obesiti na creva sveštenika"...Zahvaljujući inicijativi Udruženja građana Most 2005. godine podignuta je Crkva pokajnica Svete Petke uz Stari most i počelo je rasvetljavanje ovog strašnog zločina..
Леон Давидович
Које све глупости човек може прочитати. Све ре глупости могу важити само за домаћу интерну употребу, нико у свету то неће прихватити. Бројни савезнички агенти који су 1943. боравили на територији окупиране Југославије послали су извештаје својим валадама да Михаиловић опструише борбу против Осовине и да су управо због њега пропале бројне планиране акције. Због тога су га у Техерану одбацили , а још пре тига већ у Каиру савезничка врховна команда изнела је податке и затражила да се Михаиловић више не подржава. Од тада се он потпуно окренуо Недићу и Немцима и о томе сведоче и наредбе које издаје као наредба да се не нападају Немци јер управо загваљујући Немцима спречен је први продор партизана у Србију у пролеће 1944. Тада су започели и одмазде то јест покоље цивилног становништва у Србији.
Trifun
@Леон Давидович "Glupostima"nazivate ukazivanje na cinjenice.U nemogucnosti da ih pobijete i argumentovano raspravite vi krecete sa agitprop komunistickim parolama i ponizavanjem sagovornika...Procitajte misljenje francuskog vodje otpora generala De Gola o bespotrebnom zrtvovanju i izazivanju reakcije Nemaca (100 za ubijenog/50 za streljanog).On je prozreo Brozovu antisrpsku politiku(zrtvovanja Srba) i potpuno ga je ignorisao,a Mihajlovica kao iskrenog rodoljuba i antifasistu je odlikovao najvecim odlikovanjem.."Saveznici"(predvodjeni Britancem V.Cercilom) curak okrecu u 2.polovini 1943.g,posle Staljingrada i kapitulacije Italije,kada je pobednik rata izvestan...Tada odustaju od iskrcavanja na nasu obalu Jadrana(otvaranje 2.fronta vrse u Normandiji godinu kasnije).Anticipirajuci desavanja posle 2.sv.rata(hladni rat) daju odlucujucu podrsku Brozu,Hrvatu,a ne Mihajlovicu,Srbinu.Iz istih razloga("Drang nach osten"),zbog kojih 1918.g nisu dozvoli stvaranje Velike Srbije/nego Jugoslavije..
Preporučujem 3
Леон Давидович
@ Игор Г. Срби су били пре свега патриотски расположени и једва су дочекали да крену у борбу против Немаца. Ако су и били монархистички расположени то није била препрека за борбу против окупатора јер и сам краљ Петар 2. позвао их је у ту борбу под командом Тита. Један сведок догађаја навео је да су на Сремском фронту пола његове јединица чинили бивши припадници ЈВуО, а пола омладинци. Целог рата многи припадници ЈВуО прелазили су у партизане. Партизани нису успели у првом покушају продрети дубље у Србију од долине Ибра, али партизани већ тада имају јаке снаге у више крајева у Србији и оне су све више јачале и појављују се нове дивизије у самој Србији. У другом покушају елитне јединице ЈВуО већ су разбијене на Копаонику. И како би партизанске снаге продрле до Црвене армије и Београда да на свом путу нису поразили све противничке снаге ?Треба говорити само истину.Што се тиче идеја и Тита и Драже од њихових идеја није остао камен на камену.
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora
Леон Давидович
Рећићу само да су због таквих погледа какве имају Трифун, Игор Г . и безброј таквих Срби и доживели све поразе од 1990. до 1995. То је и тада била преовлађујућа идеологија где су им узор биле поражене снаге у Другом светском рату, а не победничке снаге. И на кога се угледаш тако и прођеш ?
Trifun
@Leon Naveo sam,jedan od primera,da su i Broz/partizani pregovarali sa Nemcima,a ne samo Mihajlovic/cetnici(kako tvrde Brozovi agitprop istoricari).U ratu,osim borbe,neprijatelji i pregovaraju.Imati razumevanje(precutkivati) Brozvu saradnju,sa Nemcima/ustasama,a preuvelicavati isto kada to radi Mihajlovic, nije put za utvrdjivanje ISTINE,a istina je bitnija od kulta "Broz"!Gradjanski rat izmedju 2 antifasisticka pokreta,je izavao Broz i komunisti,koristeci borbu protiv okupatora(sledeci "naputke"4.konrgresa KPJ,Drezden) za sprovodjenje komunisticke(antisrpske) revolucije i nasilno preuzimanje vlasti.Mihajlovic,kao legalista i monarhista,trazi da se pitanje vlasti i uredjenja drzave resi posle oslobodjenja od okupatora...Broz je voleo svoje bitke voditi do poslednjeg Srbina.Nije se obazirao,samo u Srbiji, na odmazdu Nemaca:100 Srba za ubijenog/50 za ranjenog Nemca..Sarl de Gol,vodja francuskog pokreta otpora,je imao isti stav kao Mihajlovic,ignorisao je Broza a odlikovao Mihajlovica...
Preporučujem 2
Игор Г.
Снаге које су деловале од 1990-1995 су пионири и наследници баш оних вредности које ви пропагирате и зато су поражене. Да није било Црвене армије комунисти никада не би засели на грбачу овом народу. Те снаге од 1990-1999 су поновиле злочине од септембра 1944 и мислиле су да ће опет проћи некажњено. Тако да сте у праву господине Давидовићу, на кога се угледаш тако и прођеш.
Preporučujem 1
Trifun
@Tasa U gradjanskom ratu 1941.-1945.g pobednika je odlucila "saveznicka" podrska,a ne ono sto nas je ucio Brozov agitprop ..1943.g je prelomna god 2.sv.rata.Posle bitke kod Staljingrada,poraz Hitlera i ishod rata je izvestan.Te godine kapitulira Musolinijeva Italija.."Saveznici" odustaju od iskrcavanja na Jadranu i otvaranju 2.fronta(Otvoren tek 1944.g u Normandiji)..Sve do tada,"saveznici"puno vece poverenje imaju u Mihajlovica i JVuO nego u Broza i NOVJ.U vec spominjanom "Sprazumu sa Nemcima/NDH" Broz je otvoreno nudio Nemcima "saveznistvo u slucaju iskrcavanja Engleza na Jadran".."Zapad"(Englez V.Cecil),kao veliki stratezi razmisljajuci vise decenija unapred(pad "berlinskog zida"),daju podrsku Brozu(privremenoj YU ),a ne Mihajlovicu.Isto kao sto Srbima,velikim saveznicima u 1.sv.ratu,nisu dozvolili 1918.g "Veliku Srbiju,isto ne dozvoljavaju ni 1945.g,kao i 1995.g..Prica da su se samo partizani borili protiv Nemaca,a cetnici bili izdajnici "ne pije vodu"kod ozbiljnih analiticara...
Trifun
@Tasa Vlada Srbije(na svom sajtu) je objavila "Knjigu streljanih",popis imena ljudi koje je komunistička tajna policija Ozna streljala bez suđenja, kraj 1944.g/pocetak 1945.g,nakon sto su komunisti zauzeli vlast u Srbiji.Podatke je ustanovila "Državne komisije za tajne grobnice",osnovana Odlukom Vlade R Srbije 2009.g."Knjige streljanih",koje je radila OZNA, je najznačajnije otkriće "Drzavne komisije" i pokazuje da je KPJ/KPS(njena tajna policija OZNA), posle 2.sv. rata,vrsila masovna ubistva bez suđenja.U bazi "Drzavne komisije" nalaze se imena ukupno 59.912 ubijenih(broj nije konacan)..."To je dokument koji pokazuje da je država Srbija počinila ratni zločin. Na vrhu piramide zločina bio je Broz, a ispod njega su bili šef Ozne za Jugoslaviju Ranković i šef Ozne za Srbiju Penezić Krcun", kaže Cvetković(sekretar "Drzavne komisije").On ističe da "ubistva nisu bila slučajna i deo anarhične osvete, nego su sprovođena planski, po utvrđenoj metodologiji i uz vođenje precizne evidencije".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja