sreda, 12.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:28
INTERVJU: Milan Karadžić, reditelj

Pozorište iz vizure bajke

Iako „Oliver Tvist” donosi sumornu i tešku temu želeli smo da napravimo predstavu koja će biti dugovečna. Mučnu priču Čarlsa Dikensa obojili smo vedrinom i filmskom brzinom smene scena i pričanja
Autor: Borka Golubović-Trebješaninponedeljak, 22.10.2018. u 11:02
(Фото: В. Јабланов)

Reditelj Milan Karadžić ove sezone obeležava 30 godina rada u pozorištu „Boško Buha”, a predstava „Oliver Tvist” je 40. predstava koju je uradio u matičnoj kući. Premijera „Olivera Tvista” u izvođenju ansambla pozorišta „Boško Buha” prema delu Čarlsa Dikensa, u dramatizaciji Milene Depolo i u Karadžićevoj režiji je u nedelju 21. oktobra u 12 sati na sceni UK „Vuk Karadžić” za decu. U ponedeljak uveče u istom prostoru od 20 sati je premijera za odrasle. Scenograf je Boris Maksimović, kostimograf Dragica Laušević, koreograf Nebojša Gromilić, kompozitor Irena Popović…

Lik Olivera Tvista tumače u alternaciji Pavle Orlić i Danilo Arnautović, a tu su i brojni polaznici Škole glume Nenada Nenadovića, kao i iskusni glumci: Uroš Jovčić, Miloš Vlalukin, Marko Gvero, Katarina Gojković, Amar Đorović…

Delo „Oliver Tvist” ima snažnu društvenu i kritičku notu. Zašto ste ovom predstavom želeli da krunišete svoju saradnju sa pozorištem „Boško Buha”?

Na period iza sebe ne gledam kao na karijeru. Nisam je nikada ni jurio. Moj posao je takav. Najvažnije je trajati, imati kontinuitet, raditi. Pre 20 godina reditelj Nebojša Bradić doneo je baš u „Buhu” interesantnu dramatizaciju dela „Oliver Tvist” Džeremija Broka iz Londona. Pre toga je Bojan Stupica šezdesetih godina prošlog veka radio zanimljivu istoimenu predstavu u dramatizaciji Branislava Kravljanca. Ovoga puta u saradnji sa Milenom Depolo pokušali smo da pročitamo ovo delo svojstveno repertoaru „Buhe”. Iako „Oliver Tvist” donosi sumornu i tešku temu želeli smo da napravimo predstavu koja će biti dugovečna. Mučnu priču Čarlsa Dikensa obojili smo vedrinom i filmskom brzinom smene scena i pričanja. Slično recimo predstavi „Snežna kraljica” koja je na našem repertoaru punih 20 godina. „Olivera Tvista” uradili smo u formi mjuzikla, zapravo smo ovu tešku priču upakovali u lakši i zabavniji žanr prilagođen deci.

„Oliver Tvist” je ujedno priča o surovom odrastanju, borbi za život i prevazilaženje najtežih životnih prepreka. Kako ste je vi scenski pročitali?

Bez obzira na svu težinu odrastanja, muke, glad, hladnoću kroz koje su prošla ta deca u sirotištu i kasnije kao mali džeparoši, junacima Čarlsa Dikensa su se dešavale i mnoge divne stvari. Grupa malih lopova i secikesa su zabavni, simpatični i zapravo su se divno družili i zabavljali. I nisu ničiji. Osnovna nit koje se držimo u predstavi jeste da dete ne može da bude lopov samo po sebi. Mora neko da ga uvede u sve to. Sedeći po kafanama gledao sam mnogo dece koja dolaze i prose, a da ni ne znaju zašto to rade. Oni uzimaju taj novac i nose ga tamo nekom gazdi. To je jedan od motiva naše predstave. Ta deca su slatka, simpatična, vedra i navedena da kroz igru to rade, ali su u isto vreme vešti, brzi, umešni u svom poslu. U predstavi je angažovano dvadeset i dvoje dece, ona pevaju predivne songove, veoma su uigrani i nadareni.

U poslednjih petnaest dana imate evo dve nove predstave na srpskim scenama. Gogoljevu „Ženidbu” ste pre desetak dana režirali u Gračanici. Kakvo je vaše kosovsko iskustvo?

Bilo mi je zaista puno srce što sam na licu mesta osetio snagu kosovske priče i što sam dao makar mali doprinos obeležavanju jubileja 70 godina Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Gračanici. Divna je snaga, posvećenost tih darovitih umetnika koji su dali sve od sebe da isprate istoriju svog teatarskog postojanja. Išli smo i u Prištinu, Prizren i okolna mesta, obišli naše svetinje i udahnuli dah bogate istorije tih predela. Isto tako mi je snažan utisak bio put od Niša do granice, tužna slika napuštenih imanja i pustih kuća mi je neprestano pred očima.

Humor je zaštitni znak vaših umetničkih kreacija, bilo u predstavama, filmovima, serijama. Vaš smeh je i gorak i sladak, zašto?

Zato što mislim da je tada i najkvalitetniji. To i „ Oliver Tvist” nosi u sebi. U ovom slučaju pokušao sam da izvučem humor gde god sam mogao, upravo da bi naša publika tu tešku i gorku priču lakše progutala. Da ostane sve ono o čemu je pisao Dikens, ali da se proguta uz humor i smeh.

Važite i za reditelja-putnika. Radili ste od Beograda, Niša, Podgorice, Tivta… Šta je obeležilo vaš pozorišni rad?

Bajke. Od „Vasilise Prekrasne”, „Carevog zatočnika”, „Mačora u čizmama”, „Snežne kraljice”…, predstave koje su pored dugovečnosti dobijale i značajne nagrade… To je bila velika satisfakcija, kako moja, mojih saradnika tako i „Buhe”. Radio sam i veliki broj predstava u Crnoj Gori: „Bokeški de-mol”, „Betula u malu valu”…, ali i u Ateljeu 212, Narodnom pozorištu u Beogradu, Beogradskom dramskom pozorištu.

Ne volite suvi teatar. Kakvu sliku sveta treba po vašem mišljenju da ostavi pozorište budući da najčešće radite predstave-bajke?

Ne da ne volim suvi teatar, već ne znam ni da ga radim. Verovatno zato što je taj višedecenijski rad u pozorištu za decu ostavio na mene traga, tako da i kada radim predstavu za odrasle, radim je iz vizure bajke. Čak i kad sam radio „Turneju”, mučnu i tešku ratnu priču Gorana Markovića, doživeo sam je kao bajku. Isto tako smatram da sve što donosi savremeni pozorišni izraz treba da se radi, jer za sve nas ima mesta.

Popularnost ima i dobru i lošu stranu. Vas, ipak, kvalifikuju kao begunca od javnosti? Ne volite da se eksponirate, da posećujete javne događaje?

Ne volim samo zato što sam drugačiji. I zato što imam rođenog brata (Milutina Mimu Karadžića) koji je, kako kažu, popularni glumac. I to je dovoljno za porodicu Karadžić: neka jednoga od nas slikaju i pišu o njemu, a drugi može mirno da sedi i radi.

Oko čega se sporite sa bratom Mimom Karadžićem dok radite?

Sa tim popularnim glumcem se sporim oko mnogo stvari. Sporimo se oko brojnih kadrova, budući da najčešće sarađujemo na televiziji i filmu. Mima je mnogo sposobniji od mene da pronađe novac, organizuje posao, snimanje. Ipak, on je taj koji mora da popusti jer smo u poslu samo glumac i reditelj.


Komentari0
a3bed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja