petak, 22.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:31
U GROČANSKOJ BIBLIOTECI „ILIJA GARAŠANIN”

Legat Aleksandra Kostića pred očima javnosti posle dve decenije

U zadužbini se nalaze delovi mamuta, čeljusti hipariona, dalekog srodnika konja, ostaci iz rimskog perioda, medicinski rukopisi i kompozicije ovog svestranog naučnika, kompozitora, pisca, nosioca Legije časti
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 22.10.2018. u 11:14
(Фо­то­гра­фи­је Иван Ми­лу­ти­но­вић)

Vilica davnašnjeg „rođaka” konja stara oko šest miliona godina, delovi runastog mamuta, pećinskog medveda i divlje svinje koji su živeli 20.000 godina pre nove ere, puževi iz Panonskog mora koji su „plivali” pre 14 miliona godina, ostaci rimske vile rustike i nekropole nastale između drugog i trećeg veka nove ere… posle dve decenija tavorenja u podrumima i magacinima konačno je obasjala svetlost. Ti predmeti samo su deo legata dr Aleksandra Kostića, čoveka koji je objedinio mnogobrojne talente.

Jedan je od prvih profesora i dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu, osnivač Instituta za histologiju i embriologiju, Veterinarskog fakulteta, pasionirani ljubitelj fotografije, arheologije, nosilac Legije časti… Njegova otkrića iz praistorije, bronzanog i rimskog doba, knjige iz medicine, kompozicije… posle dve decenije izložene su u Biblioteci „Ilija Garašanin” u Grockoj.

– Profesor dr Aleksandar Đ. Kostić (1893–1983) bio je svestrana ličnost koja je ostavila dubok trag u oblasti medicinskih nauka, ali i u kulturi 20. veka. Osnivač je i farmaceutskog odseka Medicinskog fakulteta, Terminološkog seminara i Foto-laboratorije. Uz bogat naučni i pedagoški rad, autor je brojnih udžbenika i knjiga – kažu u Centru za kulturu Grocka.

Fotografija Kostića pored oružja za krupnu divljač

Život i rad dr Kostića bio je posvećen dobrobiti naše zemlje i obojen rodoljubljem. Sa školovanja u Francuskoj 1914. godine vratio se u Beograd kao dobrovoljac da bi sa svojim narodom učestvovao u svim golgotama Prvog svetskog rata. Uspomena na ove teške godine je drveni sanduk u kome je rukopis budućeg „Medicinskog rečnika”, jedinstvenog dela prenetog preko gudura Albanije.

– Godine 1921. u Francuskoj je odbranio doktorsku disertaciju i doživeo izuzetne pohvale francuskih naučnika. I pored poziva da ostane, vraća se u rodni Beograd da osnuje Histološki institut. Francuski predsednik je profesora Kostića 1940. godine zbog doprinosa nauci odlikovao Legijom časti, a 1952. i njegovu suprugu, pedijatra prof. dr Smilju Kostić Joksić – pričaju u Centru za kulturu.

Dok je 1915. godine u rovovima u Grockoj branio otadžbinu, zaljubio se u ovo mesto na obali Dunava. Prilikom gradnje kuće u Dubočaju u Grockoj 1932. godine otkrio je bogato arheološko nalazište, danas zaštićeni arheološki lokalitet vile rustike i nekropole. Među nađenim predmetima su neobične podne ploče sa otiscima psa i konja iz perioda od drugog do četvrtog veka, ženski nakit i pincete iz tog doba... U Dubočaju i njegovoj okolini za naredne generacije prikupio je i sačuvao bogat arheološki i paleontološki materijal od neolitske, starčevačke kulture do novog veka. Posebno mesto zauzima poklopac u vidu hibridnog bića, sa osobinama karakterističnim za čoveka, mačku ili sovu vinčanske materijalne kulture. Pretpostavlja se da je to kultni predmet koji je trebalo da čuva i štiti sadržaj posude.

– Profesor je otkrio i jedinstven nalaz, a to je čeljust hipariona, dalekog srodnika konja. Ova životinja je bila mešavina zebre, konja i magaraca i potpuno je iščezla sa istorijske scene. U useku jednog od nanosa koji je napravila Dubočajska rečica prof. Kostić je otkrio veću količinu okamenjenih fosila lišća i raznih vrsta drveća, poput bukve, cimetovca, kestena, breze, balzamovog drveta... Oni su rasli u periodu između deset i sedam miliona godina pre nove ere. Profesor je na ovom mestu prikupio i veliki broj izuzetno značajnih fosila puževa i školjki, od kojih je jedna vrsta po njemu i dobila ime – kažu u Centru.

Poklopac u obliku hibridnog bića

Profesor Kostić bio je i „srpski” Darvin. Iscrtao je i grafički prikazao evoluciju živih bića i razvoj civilizacije kako bi naučno povezao i likovno predstavio geološke periode i pronađeni materijal.

U postavljanju legata učestvovali su Centar za kulturu Grocka, Muzej grada Beograda i Centar za urbani razvoj.

Nosioci Legije časti

Bibliografija prof. dr Kostića broji više od 200 naslova. Samo iz medicinske oblasti ostvario je kapitalno delo „Medicinski rečnik”, na osam jezika, sa 140.000 reči, ali napisao i dela „Osnovi normalne histologije”, „Medicinska enciklopedija”, „Osnovi medicinske seksologije”, „Moj lekar”... Bavio se i lepom književnošću, poezijom i muzikom, a radove iz tih oblasti potpisivao je pseudonimom – Velizar Ramski.

Pred Drugi svetski rat je u „Politici” pod ovim imenom objavljivao pripovetke iz rata.

Tvorac je himne posvećene radu, a bio je i vrstan predavač. Njegov sin bio je poznati srpski kompozitor, pisac i zaljubljenik u kulinarstvo Vojislav Voki Kostić, a supruga prof. dr Smilja Kostić-Joksić ugledni pedijatar, šef prvog Dečjeg dispanzera u Beogradu i takođe nosilac Legije časti. U trenutku kada je i Smilja dobila orden, 1952, na svetu je postojao samo još jedan bračni par koji je nosio ista odlikovanja – Pjer i Marija Kiri.

Aleksandar i Smilja zajedno su odbili da potpišu okupacioni apel 1941. godine i zajedno bili uklonjeni sa Medicinskog fakulteta 1942, da bi zajedno bili vraćeni na isti fakultet 1944. godine i ponovo udaljeni 1952.

Njihov stariji sin Vanja sa 18 godina otišao je na Ravnu goru i poginuo.

Svoj legat Kostić je 1978. godine poklonio opštini Grocka.

Čeljust pretka konja

Istorija, kultura i prirodno bogatstvo na jednom mestu

Biblioteka „Ilija Garašanin” nalazi se Gročanskoj čaršiji čija je kompletna restauracija završena prošle godine.

– Prilikom obnove čaršije otkriveni su ostaci Carigradskog druma iz 18. veka. Određeni delovi su sačuvani i imamo nameru da ih prikažemo uz legat dr Kostića. Opština Grocka opredelila se za razvoj turizma zbog toga što imamo šta da ponudimo. Od našeg voćnog bogatstva, jer ne zovu nas bez razloga Mala Kalifornija, do nalazišta iz neolitskog, bronzanog i rimskog doba. Turista u Grockoj može da vidi i istoriju i kulturu i prirodno bogatstvo na jednom mestu. A nismo ni daleko, tridesetak kilometara od centra grada. Veliku podršku za sve projekte koje radimo u poslednje vreme, od turizma do kulture, dao nam je Dragoljub Simonović, predsednik opštine – rekla je Živadinka Avramović, zamenica predsednika opštine Grocka.

Nerazdvojni u životu i posle smrti

Profesor dr Smilja Kostić-Joksić (1895–1981), supruga Aleksandra Kostića, bila je ugledni pedijatar, naučni radnik, redovni profesor na Katedri pedijatrije, šef prvog Dečjeg dispanzera u Beogradu u okviru Dečje klinike, osnivač Savetovališta za odojčad, pisac, autor više od 50 naučnih radova među kojima su i prvi naslovi i priručnici iz kliničke laboratorijske dijagnostike u Srbiji. Godine 1939. izabrana je za docenta pedijatrije, čime postaje i prva žena docent Medicinskog fakulteta.

Bračni par Smilja i Aleksandar venčali su se 1919. godine u Monpeljeu, a potom i u pravoslavnoj Nikolajevskoj (ruskoj) crkvi u Nici. Od mladih godina bili su nerazdvojni. Oboje su posedovali izuzetnu stručnost i nesebično se predavali nauci, oboje su završili Medicinski fakultet u Strazburu, i zajedno su osnovali Histološki institut u Beogradu 1922. godine. Živeli su u slozi 70 godina, dočekavši duboku starost. Sahranjeni su u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Na spomen-ploči kraj njihovih imena je ispisan i tekst:

Nerazdvojni za života

Nerazdvojni posle smrti.


Komentari6
4a36e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

коми лудило
Лепа вест! Чудно је да комунисти нису покварили и разграбили и ту збирку, као што су многе друге. Претпостављам да нису умели да цене такве збирке и вредности, више су волели да краду слике и друге, њима очигледније предмете за усиљено уздизање у нови друштвени положај. Како су само разбуцали изврсну збирку Вељковића у Бирчаниновој ... ни до данас није враћена већина предмета из ње.
Бранко Матић
Треба истаћи да је проф. Костић био и врсни предавач и да је одржао бројна предавања и ван Медицинског факултета. На једном таквом, као студент слушао сам га у студ. дому 4. април док је говорио о сексуалности. Висок, достојанствен, у карираном оделу са обавезном лепртир машном. Сви смо га паљиво слушали и упијали сваку реч, а оне су биле усмерене на правилан развој сексуалности младих. Понекад је духовитим реченицам засмејао целу салу. Све време док је говорио стајао је. Никада га нећу заборавити. Сигуран сам и сви други који су га икад слушали. Лепо је што је коначно отворен легат и све честитеке Гроцкој, али његово свестрано дело заслужује да се на много бољи начин трајно сачува од заборава и представи јавности јер представља најбољи пример како се служи науци и отаџбини.
Миланче
Кад је Титов син Мишо, одмах после рата, био болестан позвали су Смиљу да га прегледа. Она је то урадила и Брозу рекла, ево ја твог сина лечим, а ти си мог у затвор ставио. Њен син, Воки Костиђ, касније познати композитор, је био у затвору јер је као тинејџер лепио неке летке по Београду.
branko
svaka cast kada neko i u ovim vremenima vodi racuna o kulturi
Pedja
Radi se nesumnjivo o izuzetno kvalitetnim osobama u svakom pogledu. Pa ipak su 1952 godine bili udaljeni sa Medicinskog fakulteta! Mogli ste koju rec vise o tome, e da biste verodostojno oslikali neke ljude kao nosioce jednog kvazi morala u tom prilicno dugom vremenskom periodu.
Goran
Upravo tako... Ni, reč o pogubnosti komunističkog režima koji je uništio mnoge karijere, živote i srbiju unazadio... Žá-ló-snô !!!
Preporučujem 13

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja