nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

Za naplatu kredita pre vremena mora da postoji opravdan razlog

Banke više neće moći da pozajmicu proglašavaju dospelom samo zato što im se čini da je po njih rizična
Autor: Jelica Antelj / Ivana Albunovićponedeljak, 22.10.2018. u 23:44
(Фото Д. Јевремовић)

Banke u Srbiji neće više moći iz bilo kog razloga koji nije zakonski i opravdan da proglašavaju kredite dospelim, odnosno da raskidaju ugovore s klijentima i naplaćuju kredite prevremeno. Ovakva odredba postoji u ugovorima o kreditu većine banaka koje posluju u Srbiji i veoma često posežu za njom u slučaju kada im se učini da je kredit rizičan i žele da ga naplate ranije. Apelacioni sud u Beogradu nedavno je potvrdio presudu Prvog osnovnog suda i ovu odredbu proglasio ništavom. U presudi, koja je dostavljena redakciji „Politike”, stoji da je sud ustanovio da banke na ovaj način dovode klijente u nezavidnu situaciju i da oni zbog toga imaju pravni interes da traže ništavost ovakvih ugovornih odredbi čak i preventivno, dok ih banka još nije ni aktivirala. Još je važnije što ovom pravnosnažnom presudom briše domino efekat koje su banke do sada praktikovale – kada jedna proglasi kredit dospelim, recimo nekoj firmi, druge banke kod kojih je ta kompanija zadužena automatski kredit proglašavaju dospelim da bi izbegle mogući rizik. Upravo na ovaj način su mnoge firme u Srbiji otišle u stečaj.

Advokat Vojin Biljić, stručnjak za evropsko pravo, kaže za naš list da se ovom presudom stavlja tačka na dugogodišnju praksu banaka da proglašavaju kredite dospelim čak i u onim situacijama gde su klijenti savesni i imaju samo neznatna kašnjenja u otplati.

– Ili u situacijama kada klijent propusti da banku obavesti o nekoj činjenici koja predstavlja njegovu obavezu, ali nije presudna za suštinu kreditnog odnosa, kao i u mnogim drugim slučajevima koji su se do sada pojavljivali kao razlozi za raskidanje ugovora o kreditu od strane banke. Na primer, da banka proglasi kredit dospelim jer su se partneri u kompaniji posvađali. Ili samo zbog toga što je druga banka aktivirala ovu klauzulu. Na ovaj način se dominacija banaka koja je postojala u odnosu s klijentima vraća u zakonske okvire, a pred banke stavlja zahtev da sve kredite koje su raskinule primenom ovakve opšte odredbe, vrate u redovnu otplatu – objašnjava naš sagovornik.

Ova presuda, po mišljenju pravnika, po mnogo čemu ima daleko veći značaj za položaj klijenata od svih dosadašnjih, i to posebno u odnosu na klijente kojima su krediti već proglašeni dospelim.

– Ukoliko je banka nekome već raskinula ugovor s pozivom na ovakvu odredbu, aktivirala hipoteku i, na primer, prodala nepokretnost ispod cene, biće u obavezi da vrati kredit u redovnu otplatu i klijentu nadoknadi svu štetu koju je pretrpeo primenom ovakve odredbe. U praksi će svakako biti slučajeva gde se ta šteta meri desetinama i stotinama hiljada evra, a posebno u situacijama gde je banka hipotekovanu nepokretnost prodala ispod njene tržišne cene – kaže Biljić.

Kada se ugovor može raskinuti
Pravnici kažu da banka ima pravo da raskine ugovor o kreditu samo kada je to izričito ugovoreno kao razlog za raskid i u zakonom predviđenim slučajevima. U oba slučaja to se mora odnositi na suštinsko nepoštovanje ugovornih obaveza kojim se narušava svrha ugovora o kreditu, poput malverzacija, neplaćanja obaveza...

Posebno je interesantno to što su banke na osnovu ovakvih odredaba uglavnom proglašavale dospelost milionskih kredita odobrenih velikim sistemima, pa se s pravom postavlja pitanje da li će uopšte imati sredstava da otklone štetne posledice koje su nastale primenom ništave ugovorne odredbe, ili će morati da pronađu drugi način za obeštećenje klijenata.

Svim klijentima koji imaju ovakve odredbe u ugovorima o kreditu otvoren je put da s pozivom na sudsku praksu Apelacionog suda podnose tužbe protiv banaka i u relativno jednostavnim postupcima odstrane iz svojih ugovora ove nepravične odredbe, i to sve o trošku banke. Ova presuda doneta je, inače, po tužbi jednog vlasnika kredita u švajcarskim francima koji svoje obaveze i dalje uredno otplaćuje, ali je želeo da se na vreme obezbedi od potencijalne samovolje banke.

– Klijent je tužio banku i tražio da se više odredbi ugovora proglasi ništavim. Između ostalog i ona kojom banka ima pravo da obračunava rate u švajcarcima kao i odredba po kojoj banka ima pravo da raskine ugovor o kreditu zbog klijentovog nepoštovanja bilo koje obaveze iz ugovora – zaključuje naš sagovornik i dodaje da je presuda pravnosnažna, da je istekao rok za reviziju i da se više ne može pobijati na sudu nijednim pravnim sredstvom.


Komentari8
358a8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

antonije
Ugovorom o kreditu stoji da je kamata promenljiva. a li to znaci da se ista moze povecati a i smnjiti? Ovo pitam zato sto imam krdit koji otplacujem vec devet godina a kamata mi je i dalje veca od 24 posto iako su kamate odavno na neuporedivo nizem nivou. Sta dalje?
olga
Slažem se sa Ljubom.
Mirko
Strane banke su i ušle na naše tržište da bi oborile cene kompanija koje su bile u privatizaciji. Na sastanku banaka koje su poslovale na prostoru Višegradske grupe zemalja to jest na istoku EU doneli su preporuke zajedno sa našim vrlim ministrom finansija Dinkićem da se likvidiraju srpske banke kako bi oslobodio prostor stranim bankama i eliminisale hipoteke koje su srpske banke imale nad subjektima privatizacije u srbiji. Zatim je Dinkić postavio svoje kadrove u Agenciji za sanaciju i stečaj banaka kao bi po što nižim cenama rasprodali imovinu srbskih banaka. Stariji gradjani se verovatno sećaju "Nacionalne štedionice" i načina kako je nastala. Poslovni prostori i ekspoziture SDK i drugih banaka koje su likvidirane prodavali su se za trećinu ili četvrtinu njihove tržišne cene a nakon nekoliko godina prodavale se po tržišnim cenama. Ko je pokrao razliku treba da utvrdi pravna država. No DOS je uveo pravilo, "mir,mir, niko nije kriv"za sve pljačke pre i posle DOS-a koje i danas važi.
Зоран Пантовић
У потпуности се слажем са мишљењем господина Мирка о учешћу господина Динкића у растурању српске привреде и банака. Једино су се у овој држави терали у стечај и ликвидацију повериоци ( банке) које су имале претежни износ потраживања који је био и већи од раније процењених вредности имовине дужника ( државних фирми). Но и без обзира на високу презадуженост, многе од њих су опстајале захваљујући добром пословном политиком домаћих пословних банака. Домаће пословне банке су почеле да пропадају оног тренутка када су добијале диктат коме треба да се додели кредит ( а новац је "опран" и слат у off shore банке). Другима су одузимане дозволе за рад а да образложења из тих решења никада нису оправдавала разлоге за одузимање дозвола. После 17 година вођења стечаја свима је већ сасвим јасно да не постоје законски разлози да се закључе стечајеви над банкама као што су Беобанка, Инвест банка или Југобанка. Само непкретни капитал који су ове банке имале већи је вероватно по вредности него дугови.
Preporučujem 15
Slavko Latinčić
Gluposti.U prvim ratama kredita,u strukturi,stopa kamate je veća od 50%.To bi trebala da bude cijena ranije otplate duga u cijelosti i banke nemaju šta da izgube.E sad je drugi problem kod banaka:SVE JE TEŽE PLASIRATI NAVAC u kreditne tokove i jednostavno neznaju šta s njim.To je odraz stvarnog stanja u društvu.Propast.
Живко(пиши ћирилицом)
Просто је за чуђење да се тако лако крше уговорне обавезе, јер је Закон о облигацијама(обавезама) кровни закон! Тако се нажалост понашају не само грађани, већ и банке! Добро је да постоје оваква судска решења а ради приказа шта може да задеси оног ко крши уговор.Без правне сигурности нема ни било какве сигурности обичног човека и губи се опште поверење у све државне институције!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja