nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 24.10.2018. u 08:00 Aleksandar Apostolovski
BALKANSKI EVERGRIN

Rogovi u Nemanjinoj

Ako su Nebojša Stefanović i Miloš Vučević zatražili od Aleksandra Vučića da hitno raspiše vanredne parlamentarne izbore, to znači da im ta ideja nije sinula iznenada. Ukoliko se složimo da je iz njih progovorio Vučić, a potom je i sam preuzeo reč, hamletovski odgovorivši da će izbora možda biti, a možda i ne, logično je zaključiti da je njegova dvosmislena poruka upućena kako njegovim ljudima, tako i opoziciji.

Tako su i jedni i drugi prinuđeni da mu čitaju misli, što je osnova njegove pragmatične tehnologije vladanja i razlog za njegovu samouverenost. On već zna šta će učiniti, dok ostali pokušavaju da mu ulove telepatske talase, što ih s terena ozbiljne politike prebacuje na vračanje.

Otuda će ovi prvi, dok mu se ispovedaju, dodatno iskazivati svoju lojalnost, ali tokom ispovesti neće se libiti da mu opisuju i vernost svojih stranačkih i koalicionih kolega. I dok to čine, neće tražiti bibliju da stave ruku na nju. Opozicija, koja jedva formira odbore Saveza za promene čak i po najvećim opštinama Beograda, a kamoli po selima, istovremeno se bavi neobičnim revolucionarnim aktivizmom. Naime, svakodnevno puca u sopstvene noge i, gle čuda, nikako da promaši: od ambicije Dragana Đilasa da hapsi Dragana J. Vučićevića, do dverjanina Srđana Noga, koji robijanje urednika provladinog tabloida smatra gubljenjem vremena, te bi odmah prešao na viši nivo i vešao Anu Brnabić i Aleksandra Vučića.

Naravno da predsednik Srbije i šef naprednjaka neće nikada priznati da se, sudeći po potezima opozicije, ponekad učini da im on diktira saopštenja i preko kurira šalje ideje za svaku narednu akciju, koja će ga održavati iznad 50 odsto podrške. Ko, uostalom, od opozicionih prvaka i poštene inteligencije, koji je bar jednom ušao kod Vučića, nije izašao manje svoj, a više njegov?

D. Stojanović

Otuda su mnogo zanimljivija koškanja među njegovom političkom ekipom koja stvara red za audijenciju, duži nego onaj ispred „Lidla”. S tom razlikom da siromašni građani ispred prodavnica nemačkog trgovinskog lanca čekaju da kupe jeftinu piletinu, a ministri kako bi proverili da li im je istekao rok trajanja. Čak i Ana Brnabić razmišlja o ulasku u Srpsku naprednu stranku, svesna da joj, pored predsednikove podrške, nedostaje i blagoslov partijske mašinerije koji bi joj učvrstio autoritet prve ministarke. U to je mogla da se uveri kada je Vučić o izborima razgovarao s partijskim ljudima od najvećeg poverenja. Opozicija, s druge strane, vrši „departizaciju višepartizma”, raslojena u više pokreta, saveza i tome slično, zbunjujući kako svoje, tako i neopredeljene birače.

Zbog čega onda stanari Nemanjine 11 imaju osećaj da mogu postati žrtve političke diferencijacije, kako bi nekada rekli crveni drugovi? Teško je da su ministri čitali memoare Koče Popovića, ali ih valja podsetiti da je komandant Prve proleterske, napuštajući Tita, bio uveren da ovde postoje tri vrste uspešnih političara. Jedni imaju moć, a nemaju talenat. Drugi imaju talenta, ali su bez moći, dok treći, najbrojniji, nemaju ni talenta ni moći. Ali imaju nešto zajedničko – žele da su na vlasti. Zato logično zvuči teorija o uzrocima neuobičajeno oštrih međusobnih prepucavanja između članova kabineta. Prema njoj, varnice podstiče upravo Vučić, kako bi projektovanim svađama stvorio iluziju biračima da se prava politička borba i raspodela moći odvija na njegovom terenu i po njegovim pravilima, dok je opoziciji prepuštena uloga skupljača loptica.

Nije li se, recimo, više puta najavljivana pa odlagana rekonstrukcija vlade pretvorila u rekonstrukciju koja teče? A takva rekonstrukcija, poput revolucije, jede svoju decu. Zorana Mihajlović je nekoliko puta servirana na meniju, ali bi se posle sukoba s Anom Brnabić, Jadrankom Joksimović, Zoranom Đorđevićem, Ivicom Dačićem i Aleksandrom Vulinom, da ne nabrajam dalje, red je dugačak, uvek volšebno izvukla. Među prvoborcima naprednjaka, koji su u prošlom životu bili radikali, bivša saradnica Miroljuba Labusa, kojoj slavski kolač umesto popa seku američki ambasadori, od samog početka naprednjačke reinkarnacije, smatrana je stranim telom, ma kako se trudila da večernjom šminkom i po danu zamaskira svoje dosovsko poreklo.

Zorani su već toliko puta proricali da će politički odlepršati da je teško očekivati da će joj se to zaista i dogoditi, jer je i sam Vučić, diktirajući sastav tima Ani Brnabić, podsticao da se ponašaju kao rogovi u Nemanjinoj. Sukobljavajući se međusobno, podizali su, svako na svoj način, stepen borbene odanosti. I postavljanjem gej osobe za premijerku želeo je da poruči, kako svojima, tako i oponentima, da se, šta god mislili o njemu, Srbija drastično promenila za poslednjih šest godina. Kako bi prošao svaki Vučićev prethodnik koji bi učinio nešto slično? Pao bi s vlasti već sutradan. Hajde da zamislimo šta bi se, recimo, dogodilo da je Boris Tadić, umesto Mirka Cvetkovića, postavio gej muškarca za premijera koji bi izveo dečka u Narodno pozorište? Sigurno je da s predstave ne bi izašli neoštećeni!

O tome mora da porazmisli opozicija. Dok čita misli Vučiću, on čita misli Srbima.

Komentari8
71aae
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Velikomoravac
Malo realnosti gospodine Apostolovski. Ovo što se kod nas događa, već je viđeno u Evropi tridesetih godina prošloga veka. Sva sreća pa smo mi mala zemlja inače ko zna šta bi napravili.
Aleksandar Mihailović
Autor teksta nesvesno a tvorci ideje oko vanrednih izbora svesno pokušavaju da skrenu pažnju javnosti sa gorućih problema: Tači i Haradinaj stvaraju vojsku, Nemačka preko poslanika poručuje da se mora priznati "K", što se znalo i na početku bauljanja ka EU, što je od naroda sakrivano, SAD poručuju da "prihvataju" unutrašnje "razgraničenje" i priznanje nešto umanjene mafijaške države kao članice UN, dok se penzionerima i dalje nameće reketiranje i neviđeni teror, a upravo se od njih očekuje da daju nesebičnu podršku svojim "dželatima", plaćaju se rijalitiji primitivizma, deca leče SMS porukama, rasprodaju oranice i izvorišta vode, mladi masovno odlaze iz Srbije, na ivici apsolutnog siromaštva je svaki četvrti građanin Srbije, među njima 400.000 dece, milion penzionera ima do 200e mesečno, a neki direktori JP gubitaša do 30.000e mesečno, u parlamentu se raspravlja ne o boljitku za sve već o tome ko je više pljačkao i krao,...prikupljaju se sigurni glasovi i sprema nova izborna prevara.
Bosa S
Vremena se mijenjaju ne samo u Srbiji nego u cijelom svijetu.
branislav popović
Neuspeo pokušaj da autor bude duhovit.
Marko Pavlovic
Kome je do smejanja? Ali opet je zanimljiv clanak.
jamesbond
Tekst tacno odskilava inertnost i pozicije i opozicije.Iz ugla Vucicevog palanackog razmisljanja djelovanja i nikakvih rezultata je OK jedino se nema vise vremena za kradikalske esperimente. Osim sto izmisljava podaci Vucic nema nikakavu ni domacu ni svjesku igru a ni opozicija.Sve visi u vazduku nerazumijevanja i inacenja trenutnoj svjeskoj palitici.I tako dok jedni drugima tjeraju inat svijet ce uc u sledecu tehnolosku revoluciju.Da bar razvijaju selo kad vec nista drugo ne znaju...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja