petak, 14.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:34

Dve trećine Sobranja pod zaštitom policije

Spekuliše se o sukobu u VMRO-DPMNE između Nikole Gruevskog i Saše Mijalkova, inače bliskih rođaka, koji imaju različite poglede na to treba li podržati Prespanski sporazum u zamenu za amnestiju od krivičnih dela
Autor: Željko Šajnutorak, 23.10.2018. u 14:52
(Фото: Бета/АП)

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Nakon odluke u Sobranju da se pristupi promeni Ustava Makedonije, odnosno imena države u skladu sa Prespanskim sporazumom, vlast je otklonila dilemu da li će biti primorana na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i utrla put evroatlantskim integracijama i očuvanju celovitosti države. Ali, osim što su, kao posledica tih poteza, Makedonci politički polarizovani, sve se glasnije govori o razdoru u – opoziciji.

Upravo ti odnosi na političkoj sceni vodili su tome da se, zbog pretnji koje su im upućene, poslanicima opozicije koji su glasali za ustavne promene, kao i njihovim porodicama, uvede dvadesetčetvoročasovna policijska zaštita. Ona je dodeljena i poslanicima vlasti, koji su takođe podržali ustavne promene, tako da se policija sada brine za bezbednost 80 od 120 poslanika Sobranja.

Partijska neposlušnost sedam poslanika opozicije rascepila je i njihovu stranku VMRO-DPMNE. Najavljuje se smena lidera partije Hristijana Mickoskog, koji važi za čoveka bivšeg lidera VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog. Lidersku poziciju trebalo bi da preuzme Mitko Jančev, koji važi za osobu od poverenja bivšeg direktora makedonske bezbednosti (UBK) Saše Mijalkova. Ukoliko je verovati makedonskoj informativnoj sceni, koja je preplavljena ovim informacijama, doći će do sukoba dva bliska rođaka, Gruevskog i Mijalkova.

Po informacijama koje su isplivale u javnost, od izvora bliskih Mickoskom, Mijalkov je uticao na sedam neposlušnih poslanika (koji su izbačeni iz partije po nalogu Mickoskog) da glasaju za promenu makedonskog ustava kako bi sebi obezbedio slobodu, jer je i on na udaru specijalnog javnog tužioca zbog nekoliko krivičnih dela za koja je osumnjičen.

Ukoliko bi Mickoski bio smenjen, dalji pregovori sa premijerom Zoranom Zaevim, koji, kako se nezvanično saznaje iz diplomatskih izvora, teku preko predsednika bugarske vlade Bojka Borisova, ostali bi i dalje u tajnosti. Ustavne promene i preimenovanje države u tom slučaju završili bi se u predviđenom roku od stotinu dana. U sklopu toga očekuje se i da predsednik države Đorđe Ivanov potpiše ukaz o promeni Ustava, iako on veoma izričito naziva Prespanski sporazum aktom uperenim protiv države.

Podrška premijeru Zaevu i dalje stiže od zapadne diplomatije. Nju je potvrdio i pomoćnik državnog sekretara SAD Metju Palmer, za kojeg se veruje da je razočaran odnosom Mickoskog i čelnika VMRO-DPMNE prema referendumu o Prespanskom sporazumu, na koji nije izašlo dovoljno glasača između ostalog i zbog njihovih poziva na bojkot tog glasanja. Palmer je, koliko je poznato, ljut i zbog njihovog delovanja u Sobranju, tokom rasprave o ustavnim promenama.

Sadašnjim rezultatima koje je postigla makedonska vlast otvaraju se vrata da se sprovedu strateški interesi SAD na Balkanu, tako što će još jedna država ovog regiona moći da uđe u NATO i EU. Vlast u Skoplju veruje da će država koju vodi, pod svojim novim imenom Republika Severna Makedonija, pristupiti NATO-u već naredne godine. Pregovori o tome su počeli. Oni sa EU trebalo bi da budu otvoreni u junu sledeće godine. Uslov za sve to bio je primena Prespanskog sporazuma Skoplja i Atine o makedonskom imenu.

Ovaj bilateralni dogovor treba „vizu” da dobije i u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Da li će je dobiti – zavisi pre svega od Rusije, koja je stalna članica tog tela i zato u njemu ima pravo veta. Ruska ambasada u Skoplju oglasila se nakon sobranjske odluke o ustavnim promenama i rekla da će Makedonija za njih uvek ostati Republika Makedonija. Da li je ovo i najava za mogući veto u UN, nije jasno.

Trenutno, glavni prioritet Zaevu je da održi dvotrećinsku većinu u Sobranju i pridobije još pokoji poslanički glas za ustavne promene. Prespanski sporazum, međutim, može da zaživi samo ako bude ratifikovan i u grčkom parlamentu, nakon što bude potpuno institucionalizovan u Makedoniji.

Ukoliko Zaev uspe da pridobije što više poslanika, u idealnoj varijanti njih 120, koliko ih ukupno ima u Sobranju, pokriće neuspeh referenduma o Prespanskom sporazumu, koji je imao samo konsultativan, dakle ne i obavezujući karakter. Odluka Sobranja je pravnoobavezujuća i stavila bi tačku na makedonsko-grčki spor dug 27 godina.

Osim što je policija obećala zaštitu poslanicima koji su stali iza Prespanskog sporazuma, Zaev se založio za to da se u zakonodavnom domu formira telo za pomilovanje onih osoba koje su nasilno upale u Sobranje 27. aprila prošle godine i izazvale krvavi sukob, zbog čega ih republičko tužilaštvo tereti za teroristički akt. Ovo je bio jedan od zahteva koje su opozicioni poslanici postavili pre glasanja o ustavnim promenama u skladu s Prespanskim sporazumom.


Komentari4
ee774
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan T
Da se ne bi vlast mucila i maltretirala poslanike i policiju, lepo treba da uhapse ceo narod i mirna Backa. Da ih vidim kako ce iz zatvora da prete i ugrozavaju NATO uzdanicu.
zivko
Kao prvo za izglasavanje ustavnih promena je potrebno 81 poslanik a ne 80, znaju osnovci sta je vise od dvotrecinske vecine.Drugo,pitam se da li je Zaevu vaznija vlast od svojih sunarodnika jer postoji velika opasnost da Makedonce polako potiskuje albanska zajednica.Nije mi jasno da oni Makedonci koji glasaju za Zaeva to ne vide.
Makedonac
Zivko, zanima me zasto se ti toliko sekiras za Makedoniju. Toliko si se zagrejao da si cake postao strucnjak za nas ustav.
Preporučujem 8
Ташко Васиљев
@zivko, Према Уставу РМ, члан 131. "Одлуку за приступање промени Устава доносе посланици са двотрећинском већином од укупног њиховог броја". Ово значи да се не тражи "више од двотрећинске већине" већ једноставно "двотрећинска већина". Немојте се хватати на глупости професорице која глуми правника Тање Каракамишеве. Албанци су били мањина у гласању за референдум. Велики број њих је такође бојкотовао референдум. Симптоматично је то што се и Македонска и Грчка десница ујединила око Преспанског споразума - Грчка десница тврди да је Македонцима признат идентитет споразумом, македонска да је он угрожен споразумом. Ако сами прочитате споразум, видећете да он не угрожава македонску нацију, нити македонску државу. Наравно, нећемо се више моћи позивати на Александроса Великог и то је оно што највише тишти такозване патриоте.
Preporučujem 19

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja