petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:39

Kamate minimalne, ali štednja i dalje raste

Alternativa su ulaganja u obveznice, investicione fondove, berzu. - Sve to je još slabo zastupljeno, ali i rizično
Autor: Jovana Rabrenovićčetvrtak, 25.10.2018. u 20:00
За многе је сеф најсигурније место за чување новца и драгоцености (Фото Д. Јевремовић)

Približava se 31. oktobar, tradicionalni dan štednje, a za ušteđeni novac, ili onaj koji građani iz raznih razloga imaju višak, banke su i dalje glavna luka, uprkos tome što su prinosi na devizne depozite i dalje niski. Na godinu dana oročenja kamata je oko 0,4 odsto, posle plaćanja poreza državi od 15 odsto. U slučaju da se neko odluči da novac da banci na tri godine prinos je 0,8 odsto.

Iako kamate nisu kao pre štednja iz godine u godinu raste i premašila je deset milijardi evra. Dominantna je u stranim valutama, oko 9,7 milijardi evra, dok je ona položena u dinarima oko 60 milijardi dinara.

Iz iznosa koji je položen na štednju jasno je da kod građana postoji potencijal za ulaganja, ali da oni i dalje ostaju verni bankama. Alternative su ulaganja u hartije od vrednosti, investicione fondove, berzu, ali sve je to slabo zastupljeno usled neznanja, needukovanosti, plitkog finansijskog tržišta....

Po stepenu niskog rizika sa štednjom se može meriti samo ulaganje u državne hartije od vrednosti. Međutim, većina građana očigledno još nije spremna da na ovaj način uloži novac. Delom zato što o tome nemaju dovoljno znanja, a delom i zato što im se čini previše komplikovano. Na primer, država je krajem prošle godine emitovala evro štedne obveznice namenjene građanima kao alternativu štednji u bankama. Rezime – država je „odštampala” obveznice u vrednosti 80 miliona evra, a građani su kupili „papire” vredne samo 17,5 miliona evra.

Postoje i investicioni fondovi i to oni od najmanje rizičnih gotovinskih fondova koji ulažu u depozite i državne kratkoročne dužničke hartije, do fondova fokusiranih na akcije.

Tu je i berza koja ulagačima ipak daje kakvu takvu dividendu, ali je, zbog rizika i zato što su mnogi izgubili pare kad je počela kriza, mnogi vlasnici kapitala i dalje zaobilaze u širokom luku.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, kaže da je trgovina akcijama na berzi rizičniji vid ulaganja od štednje u banci, ali je i mogućnost zarade veća.

– Svako ulaganje podrazumeva određeni nivo rizika te potencijalnu zaradu svakako treba sagledati u tom svetlu. Niko ne bi hteo da se bavi privatnim biznisom, pa ni trgovinom akcijama na berzi, ako bi mu se ponudio prinos od jedan ili dva procenta godišnje. Uzimajući u obzir nizak nivo referentne stope Narodne banke, prinosi na štednju i obveznice su, u ovom momentu, niski. U takvim okolnostima, obično novac beži u zonu gde su potencijalni prinosi bolji poput akcija, ali se to kod nas nije desilo jer je tržište dosta nerazvijeno, a građani prilično needukovani. S druge strane, svako treba da izmeri sopstveni nivo sklonosti prema riziku, pa tek onda da pohita ka drugim alternativama ulaganja u odnosu na najmanje rizične – objašnjava Gujaničić.
Za razliku od štednje u bankama, koja je moguća na tri ili šest meseci, trgovina na berzi spada u dugoročni vid ulaganja i zarade. Stručnjaci savetuju da bi, svako ko želi da trguje akcijama, trebalo da opredeli novac, ušteđevinu, koja mu neće biti potrebna u narednih godinu ili dve.
– Upravljanje ovim investicijama na kratke staze teško može dovesti do uspeha. Naravno, može se na berzi zaraditi i na mnogo kraći rok, na primer za dan, nekoliko dana i sedmicu, ali je to obično više plod srećnih okolnosti oko tajminga nego što može biti posledica valjane investicione aktivnosti – kaže Gujaničić.
Ako pogledamo domaće tržište akcija ono je od početka godine, mereno indeksom Belex15 u minusu 2,7 odsto, a ako bi se uračunale i dividende prosečan investitor na Beogradskoj berzi bio bi u blagom plusu. Od pojedinačnih akcija najbolji prinos je doneo Aerodrom „Nikola Tesla”, koji je od početka godine u plusu preko 12 procenata.
U poslednje tri godine dividendne akcije na Beogradskoj berzi donele su investitorima prinos od 13 do 14 procenata na godišnjem nivou.
Ova godina je bila promenljivog karaktera i za inostrana tržišta. Nakon nedavnog pada, američke berze su i dalje u plusu od po nekoliko procenata, dok su evropske berze u minusu. Ali, i uprkos velikom padu u proteklih nekoliko nedelja, akcije tehnoloških kompanija su ove godine donele najveću zaradu na svetskim berzama.


Komentari6
7fe55
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Братислав Рисимовић
Нећу да улажем у акције јер је њихова вредност подложна утицају појединца и ствар је шпекулација на берзи. Појави се нечија алава швалерка и почиње игранка... Да купиш државне об(а)везнице треба ти армија адвоката. И ту има ситних слова. Банка дође као замена за кућну фијоку. Мале камате су последица веће зараде од провизија на све и свашта. Уместо да нас банке вуку за рукав, ми као треба да будемо срећни што нам чувају паре од обијача станова. А и држава више воли банке од својих грађана. Тако му дође...
Д. З.
Никад нисам могао да нас разумем: зар смо морали да увеземо банке да држе наш новац? Зар ми не умемо ни свој новац да чувамо, па морамо да увозимо стране банке да нам држе новац и односе у своје државе? Зар морају баш да нам буду и банке туђе и туђе писмо у нашем језику? Што би нас ико на свету уважавао кад ми не поштујемо сами себе ни у свом новцу, својим банкама и у свом писму?
Nebojša
To nije izbor vec nametnuta obaveza da svako mora imati racun i da novac ide preko istog. Penzije su nekad isplacivane na ruke, takodje i plate. Sad banke skidaju kajmak zbog svih tih transakcija itd. Sistem je protiv interesa svakog pojedinca. Bruka
dejan boban
Kraj sa krajem se teško sastavlja,i ne sastavlja. Teško se živi u realnoj Srbiji. U zamišljenoj sve cveta, čak i štednja raste.
Rambo
Ne bih rekao da stednja raste. Pre bih rekao da su ljudi prepoznali vecu sigurnost u banci nego kod kuce, iako je kamata zanemarljiva.
Маја М.
Ускоро ће штедише плаћати банкама за чување новца.
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja