subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 25.10.2018. u 20:00 Jovana Rabrenović

Kamate minimalne, ali štednja i dalje raste

Alternativa su ulaganja u obveznice, investicione fondove, berzu. - Sve to je još slabo zastupljeno, ali i rizično
За многе је сеф најсигурније место за чување новца и драгоцености (Фото Д. Јевремовић)

Približava se 31. oktobar, tradicionalni dan štednje, a za ušteđeni novac, ili onaj koji građani iz raznih razloga imaju višak, banke su i dalje glavna luka, uprkos tome što su prinosi na devizne depozite i dalje niski. Na godinu dana oročenja kamata je oko 0,4 odsto, posle plaćanja poreza državi od 15 odsto. U slučaju da se neko odluči da novac da banci na tri godine prinos je 0,8 odsto.

Iako kamate nisu kao pre štednja iz godine u godinu raste i premašila je deset milijardi evra. Dominantna je u stranim valutama, oko 9,7 milijardi evra, dok je ona položena u dinarima oko 60 milijardi dinara.

Iz iznosa koji je položen na štednju jasno je da kod građana postoji potencijal za ulaganja, ali da oni i dalje ostaju verni bankama. Alternative su ulaganja u hartije od vrednosti, investicione fondove, berzu, ali sve je to slabo zastupljeno usled neznanja, needukovanosti, plitkog finansijskog tržišta....

Po stepenu niskog rizika sa štednjom se može meriti samo ulaganje u državne hartije od vrednosti. Međutim, većina građana očigledno još nije spremna da na ovaj način uloži novac. Delom zato što o tome nemaju dovoljno znanja, a delom i zato što im se čini previše komplikovano. Na primer, država je krajem prošle godine emitovala evro štedne obveznice namenjene građanima kao alternativu štednji u bankama. Rezime – država je „odštampala” obveznice u vrednosti 80 miliona evra, a građani su kupili „papire” vredne samo 17,5 miliona evra.

Postoje i investicioni fondovi i to oni od najmanje rizičnih gotovinskih fondova koji ulažu u depozite i državne kratkoročne dužničke hartije, do fondova fokusiranih na akcije.

Tu je i berza koja ulagačima ipak daje kakvu takvu dividendu, ali je, zbog rizika i zato što su mnogi izgubili pare kad je počela kriza, mnogi vlasnici kapitala i dalje zaobilaze u širokom luku.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, kaže da je trgovina akcijama na berzi rizičniji vid ulaganja od štednje u banci, ali je i mogućnost zarade veća.

– Svako ulaganje podrazumeva određeni nivo rizika te potencijalnu zaradu svakako treba sagledati u tom svetlu. Niko ne bi hteo da se bavi privatnim biznisom, pa ni trgovinom akcijama na berzi, ako bi mu se ponudio prinos od jedan ili dva procenta godišnje. Uzimajući u obzir nizak nivo referentne stope Narodne banke, prinosi na štednju i obveznice su, u ovom momentu, niski. U takvim okolnostima, obično novac beži u zonu gde su potencijalni prinosi bolji poput akcija, ali se to kod nas nije desilo jer je tržište dosta nerazvijeno, a građani prilično needukovani. S druge strane, svako treba da izmeri sopstveni nivo sklonosti prema riziku, pa tek onda da pohita ka drugim alternativama ulaganja u odnosu na najmanje rizične – objašnjava Gujaničić.
Za razliku od štednje u bankama, koja je moguća na tri ili šest meseci, trgovina na berzi spada u dugoročni vid ulaganja i zarade. Stručnjaci savetuju da bi, svako ko želi da trguje akcijama, trebalo da opredeli novac, ušteđevinu, koja mu neće biti potrebna u narednih godinu ili dve.
– Upravljanje ovim investicijama na kratke staze teško može dovesti do uspeha. Naravno, može se na berzi zaraditi i na mnogo kraći rok, na primer za dan, nekoliko dana i sedmicu, ali je to obično više plod srećnih okolnosti oko tajminga nego što može biti posledica valjane investicione aktivnosti – kaže Gujaničić.
Ako pogledamo domaće tržište akcija ono je od početka godine, mereno indeksom Belex15 u minusu 2,7 odsto, a ako bi se uračunale i dividende prosečan investitor na Beogradskoj berzi bio bi u blagom plusu. Od pojedinačnih akcija najbolji prinos je doneo Aerodrom „Nikola Tesla”, koji je od početka godine u plusu preko 12 procenata.
U poslednje tri godine dividendne akcije na Beogradskoj berzi donele su investitorima prinos od 13 do 14 procenata na godišnjem nivou.
Ova godina je bila promenljivog karaktera i za inostrana tržišta. Nakon nedavnog pada, američke berze su i dalje u plusu od po nekoliko procenata, dok su evropske berze u minusu. Ali, i uprkos velikom padu u proteklih nekoliko nedelja, akcije tehnoloških kompanija su ove godine donele najveću zaradu na svetskim berzama.

Komentari6
fdd35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Братислав Рисимовић
Нећу да улажем у акције јер је њихова вредност подложна утицају појединца и ствар је шпекулација на берзи. Појави се нечија алава швалерка и почиње игранка... Да купиш државне об(а)везнице треба ти армија адвоката. И ту има ситних слова. Банка дође као замена за кућну фијоку. Мале камате су последица веће зараде од провизија на све и свашта. Уместо да нас банке вуку за рукав, ми као треба да будемо срећни што нам чувају паре од обијача станова. А и држава више воли банке од својих грађана. Тако му дође...
Д. З.
Никад нисам могао да нас разумем: зар смо морали да увеземо банке да држе наш новац? Зар ми не умемо ни свој новац да чувамо, па морамо да увозимо стране банке да нам држе новац и односе у своје државе? Зар морају баш да нам буду и банке туђе и туђе писмо у нашем језику? Што би нас ико на свету уважавао кад ми не поштујемо сами себе ни у свом новцу, својим банкама и у свом писму?
Nebojša
To nije izbor vec nametnuta obaveza da svako mora imati racun i da novac ide preko istog. Penzije su nekad isplacivane na ruke, takodje i plate. Sad banke skidaju kajmak zbog svih tih transakcija itd. Sistem je protiv interesa svakog pojedinca. Bruka
dejan boban
Kraj sa krajem se teško sastavlja,i ne sastavlja. Teško se živi u realnoj Srbiji. U zamišljenoj sve cveta, čak i štednja raste.
Rambo
Ne bih rekao da stednja raste. Pre bih rekao da su ljudi prepoznali vecu sigurnost u banci nego kod kuce, iako je kamata zanemarljiva.
Маја М.
Ускоро ће штедише плаћати банкама за чување новца.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja