Cene goriva u Srbiji, u poslednjih mesec i po dana, porasle su tri do skoro sedam dinara u zavisnosti od vrste derivata, pa je tako benzin skuplji 3,35 dinara, evrodizel 6,54, a auto-gas 6,76 dinara.
U istom periodu došlo je i do skoka kursa evra u odnosu na dinar oko 50 para, dok je dolar sa 101,56 skočio na 103,41. Barel nafte je u tom periodu poskupeo sa 72,28 na 76,7 dinara.
Bilo kako bilo sve to uslovilo je da se litar evrodizela na domaćim pumpama prodaje za skoro 170 dinara, što nije bilo ni kada je cena barela, pre nekoliko godina, preskočila 100 dolara.
Razlog za poskupljenje na pumpama je što je barel nafte početkom oktobra otišao na 86 dolara. S ovakvim cenama na pumpama evrodizel je u Srbiji među najskupljim u regionu. Skuplje se toči samo u Grčkoj i Albaniji, dok se benzin nalazi među zemljama s jeftinijim derivatima.
Ako se pogleda struktura cene goriva kod nas jasno se vidi da su državna zahvatanja i dalja veća nego što je kompanijska cena.
Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže da je tačno da država više zarađuje na litri goriva, od samih proizvođača, te da je problem u velikom opterećenju cene na pumpama.
– Tako se po svakoj litri goriva već više godina izdvaja 2,6 dinara za obavezne rezerve, a njih nema – kaže on i dodaje da ne očekuje da će u narednom periodu doći do dodatnog skoka cena derivata.
Definitivne sankcije prema Iranu stupaju na snagu 4. novembra. Kako bi spremno dočekale ovu situaciju zemlje OPEK-a su se već dogovorile kako da obezbede nedostajuće količine crnog zlata, tako da se ni u tom smislu ne očekuju dodatni poremećaji na berzama – kaže Mićović.
