nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 27.10.2018. u 18:00 Dragana Jokić-Stamenković

Ko je Pata – srpska Marta Stjuart

Članci Spasenije Marković, zvane Pata, objavljivani su svakodnevno pre osam decenija u „Politici”, a potom su sažeti u čuveni kuvar, podebelu knjigu sa više od 4.000 recepata, koja se i danas čuva u gotovo svakoj domaćinskoj kuhinji
(Фото Документација „Политике”)

Današnje generacije domaćica ne samo u Americi, već u celom svetu pažljivo prate savete o kućnim poslovima i modernom načinu života koje im, sada već putem svoje medijske imperije, spretno upakovane uz po koji kulinarski savet nudi carica gurmanskih recepata Marta Stjuart. I ovdašnje savremene domaćice upiru oči u ovu ženu od koje je na američkom tlu dosada jedino čuvena voditeljka Opra Vinfri bila uticajnija u medijskom šou biznisu, ne znajući, ustvari, da je Srbija pre oko jednog veka imala svoju Martu. Njeni članci objavljivani su svakodnevno pre osam decenija u „Politici”, a potom su i sažeti u čuveni „Patin kuvaru”. Reč je o podebeloj knjizi Spasenije Marković, zvane Pata, s više od 4.000 recepata, koja se i danas čuva u gotovo svakoj domaćinskoj kuhinji. A pored preporuke dobrih jela, tradicionalni srpski kuvar je u ponekom retku protkan buntom i obogaćen  Patinim savetima o boljem životu, koji je donela iz naprednijeg sveta...

Upućeni kažu da je u prošlom veku bio čest i poželjan poklon koji se nosio mladim bračnim parovima, pa i ne čudi onda što je zabranom pokušano sprečavanje uticaja napredne, obrazovane i oštroumne Srpkinje na komunističku omladinu. Tako je delo prepuno cenjenih recepata starih domaćica sem po kvalitetu postalo poznato i po tome što je prvo zabranjeno štivo te vrste na ovdašnjim prostorima.

Jedna od deset učenih i modernih žena u Srbiji toga doba Spasenija Pata Marković je svoju prvu zbirku recepata izdala još 1907. godine pod nazivom „Kuvar i savetnik”, dok je posle objavljivanja u „Politici”, 1939. godine izašla nova kulinarska knjiga, nazvana „Moj kuvar”, a narod ga je vremenom prozvao „Patin kuvar”. Vreme i zabrane mu nisu mogle ništa. „Patin kuvar” se i dalje štampa, koristi i prenosi s kolena na koleno.

Za Nušića je bila oličenje dame
Spaseniji Marković je od rođenja u decembru 1881. godine bilo suđeno da izraste u uglednu damu. Zabeleženo je da joj je otac bio Dimitrije Đurić, general, vojni ministar i član Srpske akademije nauka, dok je Patin deda Dimitrije Matić bio doktor filozofije i ministar pravde i prosvete. Ne čudi onda što je izrasla u naprednu devojku koja je školovana u tadašnjim čuvenim bečkim školama.
Udala se za pešadijskog majora Đorđa Ristića i s njim imala dvoje dece, kćer Ljubicu i sina Dušana, inače konjičkog majora koga su Nemci ubili na Banjici 1943. godine. Kasnije je postala supruga doktora Zorana Markovića. Umrla je 1974. u 94. godini. Mediji beleže da je Patu poznavao, veoma cenio i pohvalno o njoj kao oličenju beogradske dame govorio Branislav Nušić, koji je decenijama pre nje takođe pisao za naš list.

U vreme njegovog objavljivanja, Spasenija je bila upraviteljica Ženske zanatske škole u beogradskoj Brankovoj ulici, u kojoj je širila svoje stavove i ideje donete iz Beča, gde je završila čuvenu školu za domaćice i postala vrsna kuvarica. Život u austrijskoj metropoli, naveo ju je da propagira evropski način života u zemlji i načelo da Srpkinje treba da završavaju škole i oslobode se ropstva koje oko njih stvaraju kuhinjski zidovi. Pata je takođe bila veliki pobornik moderne medicine. Popularnost stiče deleći svoje kuvarske savete u našem listu, gde je 1937. godine uređivala popularnu rubriku, nazvanu „Dobra kujna dobrih domaćica”. 

Pored Patinog predloga jelovnika za taj dan, „Politika” je u ondašnje domove svakodnevno donosila i recepte domaćica iz raznih delova Kraljevine Jugoslavije. Gospođa Dada Jovanović iz Banatskog Dvora preporučivala je „Kečigu posutu parmezanom”, dok je, na primer, čitateljka Lukrecija Polites, sa Starog grada, više gotivila „Ovčiji but sa sardelama”. Pata je toga avgusta nudila recept za „Krem od lešnika”, a na kraju je, verovatno po ugledu na zapadni svet, savetovala domaćicama da uz krem iznesu „jedan tanjir sitnih kolača i služe goste uz vino”. Vredan rad Spasenije Pate Marković ostao je zabeležen u „Politikinoj” arhivi gde se, na sada već raritetnim negativima koji su rađeni na staklenim pločama, između ostalog, čuva i njena fotografija na kojoj sa svojim pomagačima bira pisma čitateljki s najboljim receptima.

U javnosti je zabeleženo da je ova humana i moderna žena u toku Drugog svetskog rata u svojoj kući skrivala jevrejsku decu, kao i da su napredne ideje i buržoasko poreklo doveli su do njenog hapšenja po završetku rata i oduzimanja imovine. Sve što je imalo veze s Patom zabranjeno je i prikrivano, tako da se i njen kuvar skrivao na policama, a sva naredna izdanja objavljena od 1945. godine potpisana su samo sa „SM”. Međutim, izdavačko preduzeće „Narodna knjiga”, kako je bilo navedeno „zbog velikog interesovanja” 1978. godine izdaje tvrdoukoričeni, tamno crveni „Veliki narodni kuvar”, na čijim receptima su odgajane novije generacije „Politikinih” novinara. U njemu piše: „Ova knjiga rađena je prema poznatoj knjizi ’Moj kuvar’, koji je pre rata izdala „Politika”, a sredila Spasenija Pata Marković. Veliki narodni kuvar sadrži sve recepte predratnog izdanja pomenute knjige, uz još neke savete.

Komentari13
3a642
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Milanovic
Aforizam je Brane Crncevica
Andromeda
Mnogo ste aljkavi i suvise politizujete pricu. Moj primerak je iz 1956, u izdanju Narodne knjige, i u uvodnoj napomeni stoji da je to preratni Patin kuvar koji je objavila Politika. Takodje, unete su izmene (sa sve Patinim ucescem) u vidu dijetetskih i prakticnih saveta (u redakciji nekog lekara). Deo koji je izostavljen se odnosi na pravoslavne obicaje i iznosi nekih tridesetak strana (valjda da bi imao bolji prijam i izvan pravoslavne - u ono doba bas malobrojne - populacije). U svakom slucaju, najbolje je uzeti i citati Patu umesto Kije i raznih pseudo-istorija.
Саша Микић
И у мојој породици је још увек тај Кувар из 1956. године. Наследила га је сестра. Слажем се са вама да је чланак недоречен нарочито што се радило о сарадници ''Политике'', па сигурно у архиви има много тога више, него што има на Википедији, што би осветлило зашто је Пата забрањивана после рата. Мада, када се погледа да је ''ин'' наћи ''замерке'' послератном периоду, онда је потпуно разумљиво што у чланку недостаје чињеница да је Патин недељник ''Читанка за домаћице'' једини кувар у Европи који је забрањиван и то је било за време шестојануарске диктатуре у краљевини Југославији.
Дом престарелых
Шта? Историја не почиње 1945? Страшно... Шалу на страну, дивно је што све нас подсећате на велике људе и њихов допринос заједници. Поучно је и за младе да схвате да добро образовање злата вреди. Пуно хвала
Ljubomir Sindzirevic, Dipl. Ing. Gradj.
Pre rata nismo imali nista... A onda su dosli Nemci i sve nam odneli!
Мала допуна
Растко Закић, ваљда беше. Одличан афоризам.
Срба, Велика Британија
Где су сад Таса и остали ботови брозославије да нам објасне како је народ пре рата био гладан го и бос и да цитирају уџбенике историје за шести разред. Мене занима КО је забранио Патин кувар. То се лако може истражити.
Милош Лазић
Драги Србо, није забрањен "Патин кувар" већ Пата! Њен кувар је, иначе, од 1937. године доживео тридесет издања (последње 1978.), а штампан је и непосредно после рата.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja