utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 26.10.2018. u 19:00 Jelena Koprivica

Klavir kao partner

Kao tinejdžer želeo sam da postanem rok zvezda i da putujem svetom. Nisam rok zvezda, već fri-džez pijanista, ali nastupam širom sveta, kaže Marko Meskida
Марко Мескида (Фото Sergie Scribano)

Iako izvodi različite žanrove, od romantizma i impresionizma, preko popularne muzike i flamenka, do avangarde, španski pijanista Marko Meskida će na premijernom nastupu u Beogradu akcenat staviti na džez. To i ne čudi, s obzirom na to da mladi umetnik, koji je već uspeo da snimi pedesetak albuma, nastupa širom sveta i ima četiri titule Katalonske džez asocijacije za muzičara godine, svira na Beogradskom džez festivalu. Pijanista i kompozitor, koji će večeras nastupiti u Velikoj sali Doma omladine, priznaje u razgovoru za „Politiku” da se raduje prvom koncertu u Beogradu, i to baš na „istorijski tako važnom džez festivalu”.

– Uvek, pred svaki koncert, želim da budem inspirisan na sceni, i da publici darujem svoju strast prema muzici, uz nadu da će ona uspeti da se poveže sa trenutkom i mojom muzikom – ističe Marko Meskida, koji je, zanimljivo, jedini u svojoj porodici koji se bavi muzikom.

– Kada sam bio dete moji roditelji, koji su profesori u školi, uvideli su moju snažnu strast prema ritmu i pevanju. Imam neke snimke na kaseti kako pevam i sviram perkusije sa samo tri godine, i čak mislim da sam već tada znao da ću biti muzičar. Kada sam imao sedam godina roditelji su mi predložili časove klavira. Od tog trenutka klavir je moj partner i najveći fokus. I srećan sam što sam muzičar, jer muzika pruža neverovatne momente zajedništva i sreću – kaže Marko Meskida.

Studirao je klasičnu muziku, i izvodi i dalje klasična dela, ali ipak se opredelio za džez. Zato pitamo šta klasici nedostaje što mu džez pruža.
– Imao sam dobro obrazovanje što se tiče klasike, ali od početka sam mnogo vremena provodio improvizujući. Još dok sam studirao klasičnu muziku, i kompozitore od Baha i Šopena, preko Betovena, do Bramsa, „prepisivao” bih i svirao popularnu muziku sa radija i rok pesme kako bih mogao da razumem kako se muzika „rađa”. Vrlo rano sam otkrio da je u muzici najvažnija kreativnost. Nije dovoljno samo „čitati” i interpretirati klasična dela, već je neophodno komponovati, improvizovati, i svirati na drugačiji način od klasičnog. Kada sam imao 15 godina otkrio sam Elu Ficdžerald, Oskara Petersona, Kita Džereta i Bila Evansa, i osetio nešto zaista duboko što sam želeo da istražim – kaže Meskida.  

Iako ima samo 31 godinu, već je snimio pedesetak albuma (od čega je 16 solo izdanja, a ostatak su zajednički albumi). S obzirom na impresivnu brojku, pitamo da li bi sebe okarakterisao kao radoholika?
– Ne osećam se baš kao radoholik, ali poslednjih deset godina radio sam zaista mnogo, namećući sebi intenzitet, koji možda i nije potpuno normalan, ako se uporedi sa drugim umetnicima. Život muzičara i jeste veoma intenzivan. Kada sam bio tinejdžer želeo sam da budem profesionalan muzičar, da budem poznat, rok zvezda, i da, zahvaljujući muzici, putujem svetom. Nisam rok zvezda, već fri-džez pijanista, ali jesam muzičar.    

Meskida često stvara i primenjenu muziku za pozorište i televiziju, i zato ističe da je veoma izazovno komponovati za različite umetničke discipline.

– Volim da sviram koncerte, ali takođe volim da budem deo drugih umetničkih produkcija, i učim od različitih ljudi – priča naš sagovornik, i sa ponosom ističe nedavne nastupe u Kelnskoj filharmoniji, Palati muzike u Barseloni, svirku na Tokio džez festivalu, ali i koncert u čuvenom njujorškom klubu „Blu nout”.

Rođen je na malom ostrvu Menorka, ali već dugo živi u Barseloni. Pitamo ga šta ga je toliko privuklo katalonskoj prestonici da je taj grad odabrao za život.
– Barselona je vrlo lep i šarmantan grad, sa mediteranskom klimom, i dobrim životom. Za Barselonu me vežu i mnoga prijateljstva. Volim je i zato što je dobro povezana sa svim drugim mestima na svetu, a i blizu je Menorke, ostrva gde moja porodica živi. Ali, mogao bih da živim i negde drugde, samo mi je važno da sam blizu aerodroma…

Komentari1
9c073
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Muzičaru je instrument naj intimniji prijatelj a život JAZZ pijaniste svakako jedna prelepa avantura Barselona ili Beograd, Berlin ... umetnicima je ceo svet kuća.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja