sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:01

Klavir kao partner

Kao tinejdžer želeo sam da postanem rok zvezda i da putujem svetom. Nisam rok zvezda, već fri-džez pijanista, ali nastupam širom sveta, kaže Marko Meskida
Autor: Jelena Koprivicapetak, 26.10.2018. u 19:00
Марко Мескида (Фото Sergie Scribano)

Iako izvodi različite žanrove, od romantizma i impresionizma, preko popularne muzike i flamenka, do avangarde, španski pijanista Marko Meskida će na premijernom nastupu u Beogradu akcenat staviti na džez. To i ne čudi, s obzirom na to da mladi umetnik, koji je već uspeo da snimi pedesetak albuma, nastupa širom sveta i ima četiri titule Katalonske džez asocijacije za muzičara godine, svira na Beogradskom džez festivalu. Pijanista i kompozitor, koji će večeras nastupiti u Velikoj sali Doma omladine, priznaje u razgovoru za „Politiku” da se raduje prvom koncertu u Beogradu, i to baš na „istorijski tako važnom džez festivalu”.

– Uvek, pred svaki koncert, želim da budem inspirisan na sceni, i da publici darujem svoju strast prema muzici, uz nadu da će ona uspeti da se poveže sa trenutkom i mojom muzikom – ističe Marko Meskida, koji je, zanimljivo, jedini u svojoj porodici koji se bavi muzikom.

– Kada sam bio dete moji roditelji, koji su profesori u školi, uvideli su moju snažnu strast prema ritmu i pevanju. Imam neke snimke na kaseti kako pevam i sviram perkusije sa samo tri godine, i čak mislim da sam već tada znao da ću biti muzičar. Kada sam imao sedam godina roditelji su mi predložili časove klavira. Od tog trenutka klavir je moj partner i najveći fokus. I srećan sam što sam muzičar, jer muzika pruža neverovatne momente zajedništva i sreću – kaže Marko Meskida.

Studirao je klasičnu muziku, i izvodi i dalje klasična dela, ali ipak se opredelio za džez. Zato pitamo šta klasici nedostaje što mu džez pruža.
– Imao sam dobro obrazovanje što se tiče klasike, ali od početka sam mnogo vremena provodio improvizujući. Još dok sam studirao klasičnu muziku, i kompozitore od Baha i Šopena, preko Betovena, do Bramsa, „prepisivao” bih i svirao popularnu muziku sa radija i rok pesme kako bih mogao da razumem kako se muzika „rađa”. Vrlo rano sam otkrio da je u muzici najvažnija kreativnost. Nije dovoljno samo „čitati” i interpretirati klasična dela, već je neophodno komponovati, improvizovati, i svirati na drugačiji način od klasičnog. Kada sam imao 15 godina otkrio sam Elu Ficdžerald, Oskara Petersona, Kita Džereta i Bila Evansa, i osetio nešto zaista duboko što sam želeo da istražim – kaže Meskida.  

Iako ima samo 31 godinu, već je snimio pedesetak albuma (od čega je 16 solo izdanja, a ostatak su zajednički albumi). S obzirom na impresivnu brojku, pitamo da li bi sebe okarakterisao kao radoholika?
– Ne osećam se baš kao radoholik, ali poslednjih deset godina radio sam zaista mnogo, namećući sebi intenzitet, koji možda i nije potpuno normalan, ako se uporedi sa drugim umetnicima. Život muzičara i jeste veoma intenzivan. Kada sam bio tinejdžer želeo sam da budem profesionalan muzičar, da budem poznat, rok zvezda, i da, zahvaljujući muzici, putujem svetom. Nisam rok zvezda, već fri-džez pijanista, ali jesam muzičar.    

Meskida često stvara i primenjenu muziku za pozorište i televiziju, i zato ističe da je veoma izazovno komponovati za različite umetničke discipline.

– Volim da sviram koncerte, ali takođe volim da budem deo drugih umetničkih produkcija, i učim od različitih ljudi – priča naš sagovornik, i sa ponosom ističe nedavne nastupe u Kelnskoj filharmoniji, Palati muzike u Barseloni, svirku na Tokio džez festivalu, ali i koncert u čuvenom njujorškom klubu „Blu nout”.

Rođen je na malom ostrvu Menorka, ali već dugo živi u Barseloni. Pitamo ga šta ga je toliko privuklo katalonskoj prestonici da je taj grad odabrao za život.
– Barselona je vrlo lep i šarmantan grad, sa mediteranskom klimom, i dobrim životom. Za Barselonu me vežu i mnoga prijateljstva. Volim je i zato što je dobro povezana sa svim drugim mestima na svetu, a i blizu je Menorke, ostrva gde moja porodica živi. Ali, mogao bih da živim i negde drugde, samo mi je važno da sam blizu aerodroma…


Komentari1
733c1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Muzičaru je instrument naj intimniji prijatelj a život JAZZ pijaniste svakako jedna prelepa avantura Barselona ili Beograd, Berlin ... umetnicima je ceo svet kuća.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja