utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:14
NAŠI VELIKANI

Pripovedač u belom mantilu

Laza Lazarević, začetnik srpskog realizma, bio je i podjednako veliki lekar i prvi naš neurolog koji je mogao da stane uz rame sa svetskim naučnicima iz ove oblasti
Autor: Miloš Lazićnedelja, 28.10.2018. u 19:00
Изглед некадашње болничке собе дочаран је посетиоцима Ноћи музеја (Фото О.Поповић)

Kada je onomad, ima tome tri godine, na pročelju zgrade Klinike za psihijatrijske bolesti, osvanuo mural sa likom Laze Lazarevića, velikog pripovedača i začetnika srpskog realizma, mnogi su se zapitali šta će on tu i kako zdravstvena ustanova uopšte može da se nazove po njemu.

Jer, zaista, umesno je upitati se kakve veze ima književnik iz obavezne školske lektire sa psihijatrijskom klinikom? A ima, i te kakve!

Mural je, inače, bio delo Milana Milosavljevića, restauratora iz Narodne biblioteke Srbije i specijaliste za zidno slikarstvo, koji je lik pripovedača i lekara verno preneo sa jedne od ono malo sačuvanih fotografija.

Medicini posvetio 11 godina

Laza Lazarević je rođen 1851. godine u Šapcu, gradu u kojem je četvrt veka ranije nikla prva bolnica u obnovljenoj Srbiji. Školovanje je započeo u rodnom gradu. Diplomirao je već sa dvadeset godina i odmah dobio državnu stipendiju za studije medicine u Parizu. Isprečili su se francusko-pruski rat, a zatim i Pariska komuna, pa je tek naredne godine obnovio stipendiju, ali sada za Berlin i tamošnji medicinski fakultet koji je bio jedan od najprestižnijih u Evropi. Učio je kod Rudolfa Virhofa, Rejmona Diboa, Hermana fon Helmholca (kod koga je doktorirao i Mihailo Pupin).

Studije je prekinuo zbog srpsko-turskih ratova zbog kojih se vratio u domovinu. Iako tek student, radio je kao lekar u poljskoj bolnici Timočke i Drinske divizije u oba rata.

Lazarević se medicinom bavio nepunih jedanaest godina. Doprinos medicini koji je dao kao kliničar i naučnik neopravdano slabo je opisan u našoj literaturi, a ta nepravda je donekle ispravljena tek decembra 2011. godine povodom obeležavanja veka i po srpske tradicije bolničkog lečenja duševnih bolesnika (ne računajući pribežišta u našim srednjovekovnim manastirima koja su postojala još od početka 13. veka). Zbornik njegovih medicinskih radova tada je objavio profesor dr Milutin Nenadović, psihijatar i nekadašnji upravnik ove zdravstvene ustanove. 

Tajna Doktorove kule
U Noći muzeja, posebno mistično mesto za posetioce predstavlja Doktorova kula, smeštena na obodu Kliničkog centra Srbije, na kraju Višegradske ulice u Beogradu. Zgrada je napravljena od neklesanog kamena, a nekada je dominirala tim prostorom i odisala luksuzom, pa je tako i dobila ime koje se održalo do danas. Na spratu se nalazi sala sa kaminom sa srpskim grbom, ali zbog opasnosti od urušavanja i nebezbednosti posetioci mogu da stignu samo do stepenica koje vode do te sobe. U njoj je Laza Lazarević provodio mnoge sate pišući istorije bolesti, a veruje se da je tu napisao i svoje pripovetke, od kojih su najpoznatije Švabica, Prvi put s ocem na jutrenje... 
(O. P.)

Na osnovu tih radova može se zaključiti da se Laza Lazarević s podjednakim uspehom bavio oftalmologijom, hirurgijom, infektologijom, epidemiologijom, bakteriologijom, ginekologijom, a posebno neurologijom, što bi moglo da zavede na pogrešan zaključak da je u tom „svaštarenju” samo lutao oko osrednjosti. Ali, nije! Bio je prvi srpski neurolog koji je mogao ravnopravno da stane uz velike evropske i svetske naučnike iz te oblasti. Nažalost, on je poživeo samo četrdeset godina... A kad je stizao i da piše, to je jedino on znao.

Zanimljiv je podatak da je za jedanaest godina publikovao 77 naučnih radova i saopštenja, što bi i danas za mnoge njegove kolege s mnogo dužim naučnim i kliničkim stažom bio nedostižan san... napisavši usput samo devet pripovedaka koje su ga istinski proslavile kao književnika.

U Zborniku je potanko opisano da je bečki hirurg baron Jaromir fon Mundi, nakon inspekcije šabačke bolnice, o radu doktora Laze Lazarevića zapisao: „Zadivljen sam njegovom stručnom spremom, organizacijom i njegovim radom”. Dakle, on je još kao student spoznao stanje naše zdravstvene službe, a kao rezultat toga u „Srpskim novinama” iz 1877. godine objavio svoj prvi stručni i prilično praktičan članak „O dezinfekciji škola u kojima su za vreme rata bile bolnice”.

Posle Drugog srpsko-turskog rata nastavio je studije u Berlinu koje je uspešno završio početkom 1879. godine položivši Egzamen rigorozum, da bi se posvetio izradi doktorskog rada – „Doprinos eksperimentalnom proučavanju i analiza elektrolitičkog delovanja žive na organizam”, i već u martu bio promovisan u „doktora celokupnog lekarstva i hirurgije”.

Dr Laza Lazarević je naučnički oreol stekao opisom znaka kojim se postavlja pouzdana dijagnoza oštećenja išijaldičnog nerva (nervus ishialdicus) i zaslužio eponim u svetskoj literaturi zato što je prvi ustanovio da se bol javlja zbog istezanja ovog nerva, a ne zbog pritiska mišića na njega kako se do tada smatralo.

Po završetku studija i povratku u Beograd postao je član Srpskog lekarskog društva. Sa trideset godina postavljen je za primarijusa Unutrašnjeg (internog) odeljenja Opšte državne bolnice i na toj dužnosti je ostao do 1889. kada je prešao u aktivnu vojnu službu kako bi bio imenovan za ličnog lekara kralja Milana Obrenovića koji je nekako u to vreme i abdicirao.

Iako je nakon njegovog preranog odlaska bilo osporavanja da je radio i u oblasti psihijatrije, to nije tačno. Najverovatnije da je to bila posledica surevnjivosti nekih njegovih kolega.

Naime, Srbija je već 1861. godine odlukom kneza Mihaila Obrenovića dobila prvu psihijatrijsku bolnicu „Dom za s uma sišavše”, a u Doktorovoj kuli, privatnoj kući dr Vita Romita podignutoj 1824. godine.

U njoj je 1881. godine ustanovljena „Bolnica za duševne bolesti“ u koju su pacijenti primani na lečenje po nalogu suda, što je bila praksa i u svim naprednijim državama Evrope i Zapada.

Umro je od tuberkuloze u 39.godini

Doprinos psihijatriji

U arhivi, u dokumentaciji Klinike, čuva se 156 istorija bolesti iz perioda između 1880. i 1887. godine u koje su unete „lekarske svedodžbe”, a pedeset je svojom rukom napisao i potpisao dr Laza K. Lazarević. On je u tom periodu pregledao i opservirao barem trećinu svih duševnih bolesnika ondašnje Srbije i prvi je razdvojio psihijatrijske i neurološke bolesnike...

Inače, koliko da se zna, u zapisnicima sa sednica SLD zabeleženo je i da je dr Laza Lazarević govorio o primeni placebo terapije, iznoseći podatak da terapijski učinak na bol ima i voda uneta injekcijom, a što je u skladu sa tadašnjim dominantnim učenjima Šarkoa o histeriji – docnije prihvaćenim od nekih poznatih naučnika, među kojima su bili i Bobinski, Brojer, Frojd i mnogi drugi.

Dakle, osim što je zaslužio mesto u čitankama, pripada mu i ono na pročelju psihijatrijske klinike nazvane po njemu.

Osnovao prvi odsek za lečenje staraca

Nadahnut idejama svog profesora Huferlanda o zdravoj starosti, dr Laza Lazarević je još 1881. godina zakupio kuću Hadži Nikolića, preko puta bolnice, uredio odeljenje za stare sa trinaest postelja i vodio ga kao primarijus. On je tvrdio da „starost nije ni zdravlje ni bolest i zato stari kada obole moraju drugačije da se leče, te moraju biti odvojeni od ostalih”.

Zvanično gerijatrija je prvo osnovana u SAD 1909. godine kada je odvojena od interne medicine, a priznanje da je prvi svetski gerontolog Lazu Lazarevića je mimoišlo, kakav je usud velikih ličnosti iz malih mesta.


Komentari0
9f0c5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja