ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:32

Talenti idu jedan sa drugim

Nisam bila od onih koji kažu: „Hoću samo glumu, ništa više”. Ma, dajte… Zašto po svaku cenu?! Meni se gluma dopada jer u nju spadaju razne stvari. Ali rekla sam sebi da neću ponovo pokušavati ako ne upišem Fakultet dramskih umetnosti iz prvog pokušaja. I zbog toga sam bila opuštena, kaže Milica Janketić koju gledamo u seriji „Urgentni centar”
Autor: Snežana Čikarićnedelja, 28.10.2018. u 11:26
(Фото И. Милутиновић)

Na stranicama „Politike” pojavila se pre šesnaest godina kada je sa međunarodnog muzičkog takmičenja u Italiji u Beograd donela osvojenu srebrnu medalju. Mala pijanistkinja ipak nije završila u svetu profesionalnih muzičara već se sasvim neočekivano obrela na daskama koje život znače i pred TV kamerama. Milicu Janketić gledaoci ovih dana prate u ulozi medicinske sestre Katarine Grujić u vrlo gledanoj seriji „Urgentni centar” dok ljubitelji pozorišta mogu da je vide u nekoliko predstava.

Ćerka poznatih roditelja, glumca Miše Janketića i glumice i balerine Svjetlane Knežević, kao mala nije sebe videla ni u svetu glume dok je profesionalno bavljenje muzikom ostavila jer nije volela da satima sedi za klavirom i vežba.

–  Sa 14 godina trebalo je da upišem srednju muzičku školu i  krenem tim putem. Mislim da sam bila darovita, ali i lenja. Nisam volela  satima  da vežbam, zapravo  malo vremena sam posvećivala sviranju. Kažu da jedan talenat ide sa drugim. Ali tada mi nije ni padalo na pamet da upišem glumu. Mislila sam da ću biti veterinar, pravnik. Da sam znala da ću upisati glumu verovatno bih završila i srednju muzičku jer mi to treba, pevam i igram u nekim kabareima i mjuziklima pa je to muzičko obrazovanje i te kako od koristi. Ali  u to vreme imala sam neke veće planove. Rekla sam sebi da hoću da završim gimnaziju i da budem veterinar, na primer – priča Milica Janketić.

Kada je završila muzičku školu imala je 15 godina i   neočekivano je odlučila da svira gitaru.

– Rekla sam mojima: „Kupite mi gitaru ”. I na svakoj žurki ili ekskurziji neko bi rekao: „Milice, ajde sviraj”. Čak sam imala i neki bend – priča mlada glumica šarmantno se smejući dok se priseća vremena kada joj se činilo da će kroz život ići nekim drugi putem.

Za nju je pozorište bilo mesto u kojem se osećala kao kod kuće ali ni sanjala nije da će joj ono biti za dugi niz godina kuća u kojoj će i zarađivati za život.

– Priča o pozorištu se nekako podrazumevala. Bila sam okružena glumcima, nisam znala za drugo… Kada bi svi otišli da rade i nije imao ko da me čuva znalo se da će me naći negde iza  pozorišne zavese, na balkonu, pa u onim tajnim prolazima… Po sto puta sam gledala istu predstavu. A kada sam pri kraju srednje škole krenula u Dadov, tu sam se baš „zarazila” – priznaje Milica objašnjavajući kako se na kraju srednje škole počela spremati za upis – na Filološki fakultetu.

– Spremala sam se za francuski jezik. Zapravo, išla sam na republičko takmičenje iz francuskog, pa sam već bila spremna za prijemni. Prijavila sam se na Filološki  ali i na FDU. Tamo je prijemni bio pre onog na Filološkom, i  prošla sam prvi krug. Moram da priznam da tada nisam prošla, ne bih više pokušavala. I zbog toga sam bila relaksirana. Nisam bila od onih koji kažu: „Hoću samo glumu i ništa više” –kaže  Milica Janketić.

I kako to već život  ume da udesi, prošla je iz prve i upisala  FDU u klasi Gordane Marić. I sada je upravo tamo gde nije maštala da će biti. Ovih dana pred gledaocima je u   svom prvom većem televizijskom projektu.

– „Urgentni centar” rađen je po američkoj seriji IR koju su naši dramaturzi prilagodili ovom trenutku i našoj sredini. Imali smo konsultante a  prethodno smo prošli mali kurs u Hitnoj pomoći gde su nam pokazivali šta bi trebalo da radimo, kako se intubira, na primer. Dali su mi pravi špric i morala sam pod određenim uglom da zabodem iglu. Nismo, naravno, vežbali na ljudima već na rekvizitima koji izgledaju kao stvarni. Pa su nam pokazali defibrilator i kako se koristi. Nas nekoliko koji imamo glavne uloge učili smo par dana a onda nam je na snimanje, kada smo imali te scene, dolazila doktorka i sa njom smo imali probe.  Bilo je jako zanimljivo – priča Milica.

Mlada glumica priznaje da joj je bilo teško da izgovori sve te medicinske izraze ali je uspevala da se izbori sa njima.

– Malo polomiš jezik, odradiš dve, tri brzalice jer mora da deluje  nonšalantno kada kažeš „ventikularna tahikardija”.    Ja se u seriji stvarno emotivno  raspadnem za svakog pacijenta.. Te hoću da usvojim malecku koja boluje od side, pa onog drugog hoću da povedem kući… I užasno me svaka stvar polomi. Zato moja medicinska sestra tokom epizoda pokušava da očvrsne jer će inače da poludi – kaže naša sagovornica priznajući da su i ona i njene kolege tokom snimanja svašta naučili.

– Toliko nekih medicinskih stvari smo naučili… Potpuno ludilo. Naravno da nam je doktorka koja nas je obučavala kasnije bila dežurna za sve. Stalno smo je zvali. „Doktorka, boli me ovo, boli me ono”. Za tih pet, šest meseci koliko je trajalo snimanje 60 epizoda mnogo toga smo naučili ali je bilo i naporno. Mnogo smo radili i brzo smo radili… Za kraće vreme  nego što bi, možda, trebalo. Snimali smo po 12 sati šest dana u nedelji tako da je to bilo ubitačno. Od sedam ujutro do sedam uveče – priseća se Milica Janketić.

Glumica koja je tumačila i lik kneginje Milice u filmu i seriji „Santa Maria della salute” nije stalni član nijednog beogradskog pozorišta ali u mnogima je angažovana.

–  Svuda sam pomalo. Imam ulogu u predstavi „Glavo luda” u Pozorištu na Terazijama, „Velikom Getsbiju” u Madlenijanumu, u Akademiji 28 glumim u „Cimetu i vanili”, u Pozorištancu „Puž” spremam predstavu „Miladinova čarobna lampa” čija premijera bi trebalo da bude ovih dana, u Slaviji igram u „Kiriji”. Na Akademiji umetnosti sam profesor scenskog govora. I to mi se jako dopada. Godinu dana sam  na FDU  bila demonstrator a svojevremeno sam časove scenskog govora držala i u Dadovu. Obožavam pedagogiju.

Na pitanje koji glumački žanr najviše voli, Milica Janketić kaže:

– Nisam  imala toliko iskustva sa snimanjem da bih mogla da kažem da volim ovo i ono. Volela bih svašta da prođem i to kroz različite žanrove i neki film da snimim što do sada nisam bila u prilici. Možda malo više volim pozorište jer mi prija taj direktan kontakt sa publikom, nešto što se u tom  trenutku stvara. Kada se ta energija deli to je  potpuno nestvarno.


Komentari1
c8227
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

@202
Ja mislio na slici Liv Tyler. Ozbiljno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja