ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 27.10.2018. u 19:30 Dragana Jokić-Stamenković

Da li je diskriminacija ako sva deca iz razreda ne dobiju pozivnicu za rođendan

Loše protumačen primer sa deljenjem pozivnica za svu decu u grupi u vrtiću ili u školskom odeljenju pretvorio se u kritike Pravilnika o postupanju u slučaju diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda
Појединачно дељење позивница, али не на часу, најбољи је начин да се не квари атмосфера у групи (Фото Р. Крстинић)

Vest jednostavno nije tačna i roditelji koji su se prethodnih dana „upecali” na halabuku podignutu na društvenim mrežama i u nekim medijima da im novi pravilnik Ministarstva prosvete nalaže da na rođendansko slavlje svog deteta moraju da zovu svu decu iz razreda ili grupe u vrtiću mogu da odahnu.

Nespretno protumačena najava „uvođenja” ravnopravnosti u obdaništa i škole nije tačna, objašnjeno nam je u Ministarstvu prosvete. Nije obavezujući primer koji je iznela Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, prilikom predstavljanja novog Pravilnika o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Ona naglašava da ga jeste pomenula u medijima, ali da je „istrgnut iz konteksta” njene rečenice i u javnosti potpuno drugačije protumačen.

Nedeljkovićeva ističe da „niko ne sprečava roditelje da pozovu koga god žele i pozivnice podele na drugi način – na odmoru, pre ili posle časova i time grade vaspitni model svoje dece”.

– Što se tiče primera sa pozivnicama za rođendan, reč je o, nadamo se, slučajnoj zameni teza pojedinih medija. U pravilniku nigde ne piše da neko mora svu decu da pozove na rođendan. Roditelji mogu da pozovu koga god žele. Suština je u načinu podele pozivnica na času na kome su prisutni svi učenici i učiteljica. Ne možete podeliti pozivnice preskačući jedno, dvoje, troje mališana zbog njihovih ličnih svojstava. Pošto je reč o deci mlađeg uzrasta, koja ne razumeju zašto ih neko izdvaja iz društva, kod njih izuzimanje može da izazove doživljaj odbačenosti i neprihvatanja, pa mogu da budu povređena i tužna. Teško im je objasniti zašto se razlikuju i zašto ih neko ne želi. Primer koji se pojavio u medijima odnosio se isključivo na deljenje pozivnica na času, u prisustvu učiteljice – istakla je za „Politiku” Nedeljkovićeva, pojasnivši da Ministarstvo prosvete ne ulazi u to na koji će način roditelji deliti decu van časa i obrazovne ustanove.

Ona naglašava da je novi pravilnik važan jer uređuje postupanje vrtića ili škole u slučaju kada se sumnja da se dogodilo, ili se zaista i dogodi diskriminatorno ponašanje, odnosno kada se nekome vređa ugled, čast ili dostojanstvo. Taj podzakonski akt predstavljen je javnosti prethodnih dana, a donet je na osnovu prošlogodišnjeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), kojim se uređuju predškolsko i školsko vaspitanje i obrazovanje u Srbiji. Pravilnik se od 1. septembra primenjuje u vrtićima, školama i đačkim domovima u Srbiji, a potpisom ga je 14. juna odobrio Mladen Šarčević, ministar prosvete.

Ako postoji sumnja u diskriminatorno ponašanje zaposlenog u školi, vrtiću, ili učeničkom domu, njegova odgovornost utvrđuje se putem disciplinskog postupka. Ukoliko postoje indikacije da je povredu zakonske zabrane diskriminacije načinio učenik, za to će odgovarati njegovi roditelji, i to pred sudijom za prekršaje. Ako je roditelj izvršilac diskriminacije, odgovornost se utvrđuje pred Brankicom Janković, poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, ili u sudskom postupku. Odgovornost nekog trećeg lica utvrđuje se takođe u postupku pred pomenutom poverenicom, ili pred sudom.

Jankovićeva ističe da njen kabinet nije učestvovao u izradi pravilnika, ali da se on može izmeniti ukoliko se pokaže da je potrebno. Potvrđuje da nigde u pravilniku nije naveden primer sa deljenjem pozivnica.

– Pretpostavljam da su ga predstavnici Ministarstva prosvete naveli u nameri da simbolično ukažu na problem mogućeg isključivanja dece. Ono što je pozitivno jeste namera i odlučnost da se spreči diskriminatorno ponašanje, a kako će se pravilnik sprovoditi u praksi, ostaje da vidimo – kaže za naš list Jankovićeva i dodaje da je najvažnije da nastavnici i vaspitači razumeju suštinu ovog pravnog akta i ličnim primerom, putem razgovora i nastavnog sadržaja, prenesu je deci.

Najteži oblici diskriminacije u vrtićima i školama

Kao primeri težih oblika diskriminacije navedeni su, između ostalog, izlaganje ruglu učenika koji je tražio zaštitu od diskriminacije, neopravdano smanjivanje ocene učeniku čiji je roditelj prijavio diskriminaciju nad detetom, ispisivanje rasističkih, ksenofobičnih, antisemitskih, antiislamskih, homofobičnih, seksističkih poruka ili simbola na školi, vrtiću, domu ili u neposrednom okruženju.

U ovoj grupi su i pozivanje na nasilje prema pripadnicima LGBT populacije putem društvenih mreža, izlaganje ruglu učenika, roditelja i zaposlenih u školi iz osetljivih društvenih grupa, „kao što su, na primer, romske devojčice”. 

Bez podsmevanja i šala na račun druga

Novi podzakonski akt sankcioniše podsmevanje drugu iz odeljenja, pevanje pesama i pričanje viceva i šala koje ga vređaju, slanje uvredljivih poruka putem mobilnog telefona ili računara, ignorisanje, odbijanje školskih drugara da sede sa njim u klupi zbog njegovog izgleda, nacionalne pripadnosti, invaliditeta. Zabranjena su i bilo kakva pogrdna imitiranja i oslovljavanja učesnika u obrazovanju, bez obzora na to da li je reč o đacima, njihovim roditeljima, ili zaposlenima u obrazovnim ustanovama. Kao što se štite prava svih njih, i sankcije se odnose na sve njih.

U delu sa kaznenim odredbama navedeno je i da direktor škole ili vrtića ima obavezu da preduzme zakonom utvrđene mere i aktivnosti prema zaposlenom, roditelju i trećem licu i prijavi diskriminaciju nadležnim državnim organima. Ako to ne učini, direktor je odgovoran za nepreduzimanje ili neblagovremeno preduzimanje odgovarajućih mera protiv diskriminacije i ministar prosvete ga onda razrešava dužnosti.

Komentari8
a7133
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

милица
Кад су мали каобајаги постоји равноправност,једнакост,толеранција.Чим заврше школу важи супротно,почевши од запошљавања,(не)поштовања закона и још много,много чега.
ВлаДо
Зашто родитељи деле позивнице и уоште одлучују ко ће бити позван.То би требала да рад искључиво деца.Ако се и не сналазе најбоље у том послу временом ће се научити и тај наук ће их пратити цео живот.
Stefan Petkovic
Kad jedna zajednica ima ovoliko mnogo znakona o ovoliko mnogo stvari sto bi se rekli "u sitna crevca" i oko toliko privatnih stvari, dakle cinjenica da je sve i svasta zakon - onda to znaci da je drustvo ozbiljno posrnulo. Ovo sto je rekao komentator pre mene je apsolutno tacno, i primer za to navodi profesor Cedomir Antic u APV. Dakle na nivou APV se vrsi ili je izvrsena takva vrsta "peglanja" u smislu borbe protiv diskriminacije da su Srbi, cija je ovo drzava jer je tako govorio i Zoran Djindjic 1995., tretirani na istom nivou kao i neke zajednice kojih je recimo 1000. Hrvati su to mnogo bolje odradili - "Hrvatska je drzava hrvatskoga naroda i svih gradjana Hrvatske". Ovo u Vojvodini sluzi, kako sanja LSV, da se jednog dana "napokon" stvori ta vojvodjanska nacija.
Kole
Diskriminacija je ako niko ne bude pozvan na rodjendan.
Mirjana
Jeste , posto je taj dogadjaj postao vazan i merilo "vrednovanja" i sredstvo za omalovazavanje ili uzdizanje licnosti deteta cesto bez uvazaavanja osnovnih ljudskih vrednosti, a najmanje ljudskosti deteta illi porodice, vec nekih izvitoperenih materijalnih, dominatorskih i drugih slicnih obelezja , koji su uzrok decjeg, odnosno vrsnjackog kriminala. Koreni kriminala se sasecaju u detinjsktvu i u porodici uz podrsku skole - drustva.
jedna učiteljica
Mislite da će se to promeniti ovim zakonom? Zakoni su ozbiljna stvar, ne treba se njima igrati, kako rade i ostala naša ministarstva, ne samo ovo pomenuto u tekstu. Ko još zakonom reguliše ovakve stvari?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja