ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:47

Zavoji iz Japana za ranjenu otadžbinu

Autor: Dr Boro Majdanacsubota, 27.10.2018. u 19:23
Душан Тодоровић у Токију 28. 11. 1918. (Фото Породична архива)

Kada se Srpski crveni krst, odmah po objavljivanju rata Austrougarske Srbiji, obratio društvima Crvenog krsta celog sveta za pomoć, prva pošiljka zavoja stigla je u Srbiju od Japanskog crvenog krsta (10 sanduka) i od Dušana Todorovića lično (1.000 zavoja). Tako je počela saradnja Srpskog i Japanskog crvenog krsta i velika misija Dušana Todorovića, profesora ruskog jezika u Tokiju. Njegovim zalaganjem, već krajem 1914. godine, Japanski crveni krst poslao je u Srbiju dve tone sanitetskog materijala. U proleće 1915., formiran je Japansko-srpski komitet i štampan letak u 45.000 primeraka pod naslovom „Apel za donaciju za spas Srbije od patnji”. Letak je objavljen u mnogim japanskim listovima od kojih su neki izlazili i na engleskom jeziku. Prikupljena je velika količina materijala i zadovoljni Todorović piše članak „Japanke za Srbiju” koji objavljuje „Politika” 8. septembra 1915. godine:

„Gospođe iz najvažnijih društvenih krugova u Japanu obrazovale su u Tokiju odbor za sakupljanje priloga u korist Srbije. U odbor su ušle: markiza Nabešima, predsednica ženskog odeljenja Japanskog crvenog krsta, žena jednog od najuglednijih kneževa; grofica Osesavara, potpredsednica ženskog odeljenja Japanskog crvenog krsta; vikontesa Hanabusa, žena glavnog predsednika Japanskog crvenog krsta; baronesa Ozava, žena glavnog potpredsednika Japanskog crvenog krsta; baronesa Ito, žena viceadmirala; žena guvernera prestonice Tokija; D. N. Todorović profesor Instituta stranih jezika, Više ratne škole i Centralnog kadetskog korpusa u Tokiju; kći ruskog ambasadora Evgenija Nikolajevna i još nekoliko vrlo viđenih dama i gospode. Za novac, koji bude dobijen, kupiće se materijal za rublje i izradiće se u samom Japanu, pa će onda biti poslato sve u Niš.”

Transport za Srbiju, koji je krenuo 24. decembra 1915, činio je ne samo sanitetski materijal već i 1.894 platnene košulje, 175 flanelskih invalidskih košulja, 850 pari gaća, 1.967 krevetskih čaršava, 2.200 ćebadi, 50 vatiranih japanskih šlafroka, 512 flanelskih šlafroka, 550 kg biskvita, 450 kg čaja i dr. Ukupna težina 32 tone (99 sanduka). Uz pošiljku Todorović dostavlja pismo, koje završava sledećim rečima:

„Ovo pismo završujem sa najiskrenijom i najdubljom željom, da Bog očuva Srbiju. A svima vama, koji štitite srpsku čast, koji stojeći na braniku srpskog opstanka i srpske slobode zlatne obilato svojom krvlju polivate svaki kut napaćene i mile Srbije, neka vam Bog dade sile duha i snage mišice, da do srećnog svršetka dovedete svoj veliki, slavan, besmrtan istorijski zadatak. Neka iz vaše junačke prolivene krvi i vaših mučeničkih kostiju nikne buduća večita sloboda i sreća ujedinjenog srpskog naroda. To je želja, koju članovi glavnog odbora Japansko-srpskog društva preko mene šalju Srbima i Srpskom crvenom krstu. Ja pak i moja žena (ona je Ruskinja Ekaterina Jakovljevna Todorović) smatramo i smatraćemo za svetu dužnost, da svojim radom među Japancima i dalje širimo slavu o malom ali viteškom srpskom narodu, i da mu bar materijalno, ukoliko je moguće, odavde priteknemo u pomoć.”

U trenutku slanja pošiljke, albanska golgota je još trajala. Do Japana su dopirale šture vesti. Kroz albanske gudure probijala se i Dušanova sestra Mara sa mužem Todorom Radivojevićem i maloletnom ćerkom Danicom. Preživeli su pakao i stigli na Krf. A 99 sanduka iz Jokohame je transportovano u London odakle je tek u junu 1916. godine dopremljeno u Solun. Materijal je dobro došao „Bolnici prestolonaslednika Aleksandra” izgrađenoj u Solunu.

Dušan je nastavio svoju plemenitu misiju: novih 66 sanduka za Srpski crveni krst, sedam sanduka odeće za Višu trgovačku školu izmeštenu u Eksu u Francuskoj, novčani prilozi za srpske izbeglice u Tunisu i ranjene i bolesne rumunske i srpske vojnike, paketi za ratne zarobljenike u Nežideru. Po završetku rata, stao je sa suprugom na čelo parade pobede u Jokohami. Pobeda je proslavljena i u Tokiju.

U Velikom ratu, Dušan je ostao bez brata dr Ilije Todorovića, lekara i sanitetskog kapetana prve klase (umro je od pegavog tifusa početkom 1915. godine u Valjevu), a u ranu jesen iste godine i bez oca Nikole Todorovića, uglednog trgovca, koji je u želji da posvršava neke poslove krenuo u Južnu Srbiju (Makedoniju) i nije se vratio. Šta se dogodilo, nikad nije utvrđeno.

AKO STE PROPUSTILI 
Hodočašće na Krf


Komentari1
a9c05
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stefan Petkovic
Zaista - Srbija do Tokija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja