sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:25
INTERVJU: prof. dr GIDEON GRAJF, istoričar

Srbi i Jevreji veruju u pobedu istine

Vizuelizacija stradanja u Jasenovcu je neophodna, jer većina ljudi ima fotografsko pamćenje. Važno da se snimaju filmovi na osnovu svedočenja preživelih, da se objavljuju tekstovi i fotografije, zato što jedan snimak ili sekvenca filma može da zameni 10.000 reči, navodi u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” svetski priznati ekspert za Aušvic
Autor: Slobodan Kljakićsubota, 27.10.2018. u 19:00
Гидеон Грајф (Фото Н. Неговановић)

Ponosan sam i srećan, sada sam još više uveren da je nagrada 63. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, dodeljena mojoj knjizi „Jasenovac – Aušvic Balkana. Ustaška imperija okrutnosti”, za poseban doprinos u nauci, u stvari priznanje Međunarodnoj grupi istoričara GH7, mojim kolegama iz sedam zemalja. To je priznanje našim naporima i nastojanjima, borbi, našoj misiji da očuvamo istorijske činjenice o logoru smrti Jasenovac u kolektivnoj svesti čovečanstva. Ovo je bio odgovor prof. dr Gideona Grajfa, s čijom smo knjigom proteklih dana bar delimično upoznali čitaoce „Politike”, kada smo ga upitali kako je primio vest o pomenutoj nagradi.

Kakve impresije nosite sa Sajma i veličanstvene promocije vaše knjige prošlog ponedeljka?

Prva impresija je da Srbi mnogo čitaju. A narod koji mnogo čita ima šire horizonte i nije uskogrud niti jednostran. Maroko je zemlja domaćin 63. Sajma knjiga u Beogradu i čini mi se da Srbi veoma mnogo drže do multikulturalizma, video sam brojne strane učesnike, iz raznih zemalja sveta. Veoma sam zadovoljan promocijom, nije bilo nijednog slobodnog mesta, pretpostavljam da je bilo prisutno oko 200 ljudi ili više. Želim i da zahvalim organizatorima Sajma knjiga što su me pozvali. Osećam se počastvovanim, uverenim da moje četiri godine rada nisu bile uzaludne.

Vaša majka Beatris Grajf je u 92. godini života prvi put došla u Beograd, da vam svojim prisustvom na promociji pruži podršku. Bila je direktorka policije Izraela u vreme Golde Meir, saradnik Simona Vizentala. Kakvi su njeni utisci?

Moja majka je bila opčinjena i nepripremljena za sve finese srpskog gostoprimstva, za otvorenost i srdačnost ljudi. Ranije me je pitala zašto tako često idem u taj deo sveta (Srbija, Hrvatska, Bosna), a posle promocije mi je rekla: „Sine, sada te razumem”. Bila je duboko dirnuta, uveren sam da do kraja svog života neće zaboraviti ovu posetu Beogradu.

Dogodio se i prvi susret između predsednika Udruženja preživelih logoraša Aušvica Moše Ha Eliona i Milinka Cekića, predsednika Udruženja preživelih logoraša Jasenovaca…

Na promociji knjige njihov susret i njihov zagrljaj predstavljao je vrhunac događaja. Kada su se zagrlili mnoge su oči zasuzile uključujući i moje. Izazvao ih je njihov zagrljaj i dok su stajali jedan pored drugog, uz parolu: „Stop revizionizmu, mi smo još živi i sećamo se!” Simbolično, to je bio izraz obostrane vere i Srba i Jevreja u pobedu istine, kao i potrebe da se ujedine napori u borbi protiv ružnog lica neonacizma, koji se ponovo pojavljuje oko nas, u raznim oblicima. Njihovo prisustvo značilo mi je mnogo, kao i mojim kolegama iz Izraela, SAD i Italije. Naša je dužnost da obrazujemo nove generacije knjigama, izložbama, filmovima i predavanjima o tome kako da prepoznaju i odbace ideologiju neonacizma, jer nije „kul” salutirati u stilu nacista, to je sraman čin.

Šta planirate za dalje? Čuli smo da ste posle promocije primili brojne pozdrave. Čestitao vam je i Emir Kusturica, čiji je institut sa vama potpisao Memorandum o razumevanju 2016. godine…

Veoma poštujem rad gospodina Kusturice, zato što je jedan od mojih najboljih prijatelja Laslo Nemeš snimio film „Šolov sin”, nagrađen holivudskim Oskarom, koji se zasniva na mojoj knjizi „Plakali su bez suza”. Smatram da je važno da istina o Jasenovcu bude predstavljena u multidimenzionalnoj formi, štampanjem knjiga, postavljanjem izložbi, organizovanjem projekcija dokumentaraca iz jugoslovenske arhive, koja potiče od autentičnih ustaških propagandnih filmova iz 1942. godine i kasnije, koji sami za sebe govore. Naravno, novinari treba da pišu i upoznaju ljude sa istinom o Jasenovcu, preko feljtona i tekstova u svako vreme. Kao istoričar, moram da priznam da su istorijske knjige, nažalost, ponekad dostupne veoma uskom krugu naučne javnosti. Zato sam svoju knjigu napisao za ceo svet, imajući na umu pamćenje čovečanstva. Stoga je važno da se snimaju filmovi na osnovu svedočenja preživelih, da se objavljuju tekstovi i fotografije, zato što jedan snimak ili jedna sekvenca filma može da zameni 10.000 reči. Vizuelizacija stradanja u Jasenovcu je neophodna, jer većina ljudi ima fotografsko pamćenje, posebno u vreme tehnološke revolucije, kada ljudi vole brze i kratke informacije, kada koriste internet i „Vikipediju”, gledaju filmove, više nego što čitaju knjige. 

Knjiga kao svetionik nade
U reči zahvalnosti upućenoj Odboru Sajma knjiga, dr Grajf je napisao i ovo:„Knjiga ima moć, ima uticaj i može da menja život. Mnoge knjige i jesu izmenile naše stavove i živote. Zato se iskreno nadam da će bar mlade generacije naučiti kako da prepoznaju i odbace neonacističke i neoustaške ideologije koje su opasnost po napredak čovečanstva. Takve nehumane, okrutne i svirepe ideje pretnja su po čovečanstvo, po dostignuća civilizacije u oblasti univerzalnih ljudskih prava i vrednosti i po ’jedinstvo u različitosti’, koje slavi multilateralizam. Ova je knjiga glas protiv neofašizma, neoustaštva i drugih ekstremnih, nečovečnih ideologija.Neka moja knjiga bude svetionik nade, optimizma, milosti i saosećanja za naš svet. Neka bude vodilja mira, razumevanja i dijaloga”, naveo je dr Grajf u reči zahvalnosti po primanju vesti o nagradi dobijenoj na beogradskom 63. Međunarodnom sajmu knjiga.

Kakvo je vaše mišljenje o nedavno u Hrvatskoj objavljenoj knjizi o Maksu Luburiću, zloglasnom komandantu logora Jasenovac, koji je predstavljen kao hrvatski patriota?

Možete da zamislite kako se oseća osoba kao ja. Posvetio sam 41 godinu svog života istraživanju fabrika smrti, a sedamdesetih godina prošlog veka blisko sam sarađivao sa Mosadom u hvatanju Jozefa Mengelea, zloglasnog „anđela smrti”. Apsolutno je neprihvatljivo, anticivilizacijski, antiistorijski i netačno, nazivati Luburića „patriotom”. To je, naravno, potpuno pogrešna interpretacija pojma „patriota”. Juče sam imao predavanje o Holokaustu u Jugoslaviji i govorio sam o nadbiskupu Stepincu i njegovoj ulozi u ustaškom režimu Ante Pavelića.

Čuli smo posle promocije od vaših kolega iz Izraela i SAD da planiraju promocije knjige, počevši od Jerusalima, preko Floride, do drugih zemalja Evrope i sveta.

Veoma sam zahvalan svojim kolegama iz Izraela na podršci, kao i na podršci ambasadora Izraela u Srbiji Alone Fišer Kam, te s nestrpljenjem očekujem nastavak rada u okviru međunarodne ekspertske grupe GH7. Grupa se proširuje novim članovima. Pridružila su nam se dva japanska profesora i antropologa, kao i forenzičari iz Izraela, sociolozi, eksperti pravnih nauka, politikolozi i novinari. Što nas je više, naš glas će se dalje čuti. Počasni članovi grupe su preživeli logoraši Jasenovca i Aušvica, koji jedni drugima pružaju podršku.

Vaša knjiga bez sumnje će izazvati različite reakcije. Da li ste spremni da se suočite sa njima?

Spreman sam i na reči hvale i na reči osude u isto vreme, jer sam na to navikao. U životu mi je misao vodilja da se držim autentičnih činjenica, kojima sam posvećen. Ne dozvoljavam da mi se naruši integritet, niti dozvoljavam da bilo ko ili bilo šta utiče na moje istraživanje, budući da sam odan sebi i svom profesionalnom radu.

Da li ćete potpisati peticiju Svetskog jevrejskog kongresa za zaustavljanje revizije Holokausta, koja je upućena predsedniku Vlade Hrvatske Andreju Plenkoviću i predsednici Kolindi Grabar Kitarović i kako komentarišete to da je Jasenovac bio na agendi prilikom nedavne posete izraelskog predsednika Ruvena Rivlina Hrvatskoj?

Nadahnula me je izjava predsednika Ruvena Rivlina, koji je rekao: „Jasenovac, Aušvic Balkana”. Njegova izjava dala mi je ideju da je upotrebim kao naslov svoje knjige. Podržavam, naravno, zajedničke napore Svetskog jevrejskog kongresa i jevrejskih zajednica širom sveta u akciji potpisivanja peticije Svetskog jevrejskog kongresa. Jevrejska zajednica u Srbiji zaista mi je mnogo pomogla u istraživanju i mislim da Jevreji, kako u Hrvatskoj, tako i u Srbiji, zaslužuju svaku podršku u ovoj plemenitoj misiji kulture sećanja na žrtve Jasenovca, a naročito na jevrejsku zajednicu u Opštini Zemun u Beogradu, gde su rođeni otac i deda Teodora Hercla, odakle je cela porodica Hercl odvedena u Jasenovac. Tamo su brutalno ubijeni u grupi od 571 Jevrejina iz Zemuna, beogradske opštine koja je bila pod ustaškom okupacijom. Takođe sam bio zaprepašćen otkrićem da je 91 član porodice Tesla izgubio život u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, od kojih 15 u Jasenovcu, u zloglasnom logoru smrti. 

AKO STE PROPUSTILI 
Ustaški zločinci obožavali su smrt umesto života


Komentari24
083e1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Savan
Hvala dr Grajfu sto je nadam se probudio srpske historičari i pokazao im kako se treba odnositi prema važnim dogadjajima svojeg naroda. Preko 70 godina šutnje izuzev poneki novinski članak o ovako tragičnom dogadjaju jednog naroda je strašno ,sramotno i ponižavajuće .
Ervin
Gideone gdje su tjela?
Ela
Samo nečovek može,Ervine, da se usudi da posle ustaškog genocida postavi takvo pitanje.
Preporučujem 1
Видоје
Где су тела? Пуштана низ Саву, са натписима "Месо за Јованову пијацу" (београдски Велики пијац у Јовановој улици).
Preporučujem 8
Prikaži još odgovora
Leteći spomenici
@Lazar Vi ste potpuno u pravu osim konstatcije da bi "ruža Bogdana Bogdanovića " dobila jednu sasvim drugu interpretaciju".Nje verovatno ne bi ni bilo- kao što nema ni čitavog niza spomenika iz vremenu onoga što se u socijalističkoj Jugoslaviji i Hrvatskoj nazivalo spomenicima iz NOB -a ( NOR-a) .Jednostavno kao naslov (ne poruka i sadržaj starog filma ) "Cigani(spomenici) lete u nebo." Zbog toga repliku tog spomenika verovatno treba iznova sagraditi na nekom drugom sigurnijem mestu .Ta j spomenik je bez sumnje svetski poznat memorijal .Pa neka grade spomenike " za dom spremnih" koliko god hoće - jer na to imaju iz njihovog ugla gledano pravo - za to su se i borili. To što tu "spremnost " prepoznajemo kao autentično ustaški istorijski izvorni slogan mi ne podržavamo i smatramo negativnim malo koga će navesti da to i uvaži .
Stefan Petkovic
Nikada zaboraviti da su 1/3 ustaskih koljaca cinili "hrvatsko cvijece" muslimani. Podatak koji prenosi istoricar Cedomir Antic. A mi kad kod pricamo "ustase" skoro uvek mislimo "Hrvati su".
Леон Давидович
Да, управо њихови припадници починили су многе најстрашније злочине. У многим местима где су Срби били измешани или се граничили са тим народом нико од Срба није преживео. Бројна места остала су без иједног Србина. ( Највеће партије бивше Краљевине Југославије Хрватска сељачка странка и Југословенска муслиманска организација дале су људе за власт НДХ )
Preporučujem 16
Данило
Срби су погубљени, свима иду себи не долазе. Јевреји тачно знају када су их Срби спасили у антици (Нетењаху у сред Бгд) Сви Срби ко покисле кокоши: "Како, ми смо дошли иза Карпатских недођија?" Срби, Срби...ко не зна одакле се кренуло, не зна ни куда иде.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja